Савезници окаснили 200 километара

На данашњи дан, пре 98 година, српска војска у незадрживом налету ослободила своју престоницу у Првом светском рату. Под командом војводе Петра Бојовића, Прва армија је 1. новембра 1918. године умарширала у Београд

После незадрживог налета елитних српских дивизија Дунавске, Моравске и Дринске, 1. новембра 1918. године, ујутру, на улицама Београда појавили су се први ослободиоци! Око 10.30 у град је продро коњички ескадрон Дунавске дивизије и избио на Калемегдан. Већ око 13 часова последњи немачки војници напустили су Београд под налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. Око 15 часова Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица – Топчидерско и Баново брдо.

Овако историја памти и описује ослобођење престонице у Првом светском рату, пре тачно 98 година.

Од ослобођења Ниша 1. октобра, српска Прва армија је следећих месец дана истеривала немачку 11. армију у својеврсном „маршу“ према Београду. Српска војска, како кажу историчари, била је вођена непоновљивим еланом, жељом и жаром. Незаустављиво су грабили чак 200 километара испред савезничке војске, оглушујући се о апеле савезника да их сачекају и да, победнички, заједно уђу у главни град. Прва армија се једноставно „стуштила“ према Београду.

– После Солунског фронта, српска армија предвођена војводом Петром Бојовићем напредовала је врло брзо и много испред савезничке војске, која је желела да прати темпо ослобођења на западном фронту – каже Бојан Димитријевић, историчар Института за савремену историју у Београду. – Само ослобођење Београда формално означава и ослобођење Србије од окупатора и крај рата, али је важно и због избијања српске војске на Саву, Дунав и Дрину. Српска војска је потом, током новембра, прешла и у делове Аустроугарске настањене Србима, у жељи да те крајеве припоји Краљевини Србији.

Према речима нашег саговорника, ослобођење Београда значило је и да је српска војска после вишегодишњег ратовања, као и скоро две године проведене на Солунском фронту, имала снаге да изведе готово невероватан наступајући марш ка Београду.

– Све успутне борбе у надирању према Београду и ослобађање других српских градова показали су високу мотивацију војника да се врате у отаџбину – каже Димитријевић. – Важно је било и то што је на челу Прве армије био војвода Петар Бојовић, командант изузетне ратничке одлучности, који је врло добро уочио да је стање немачке војске такво да се може кренути у коначно ослобођење. Истовремено, војвода Бојовић је, познајући борбену спремност и морал српске војске, искорачио из савезничког напредовања и, на челу српске војске, незаустављиво кренуо према Београду.

Према речима др Милића Милићевића, историчара Историјског института у Београду, „друго ослобођење Београда“ у Првом светском рату, као и битка за коначно ослобођење читаве Србије, почело је, практично, пробојем Солунског фронта. Успех на Солунском фронту приморао је бугарске и немачке снаге да се хитно повуку.

– Друга армија је већ 25. септембра заузела Штип, а затим Кочане и Овче Поље – каже Милићевић. – Ослобођени су Велес, Крушево, Скопље, потом Врање, Пирот, Ниш… А када је реч о моралу српске војске, можда га најбоље описује податак да су за два месеца од Доброг Поља на југу Македоније до Београда војници прешли 800 километара. Већ 2. новембра српске трупе су, по заузимању престонице, наставиле ослобађање и заузеле Банат, Срем, Бачку, Славонију… Трећег новембра ослобођена је читава Србија, уз страховите губитке.

У историји је остало забележено да је у окупираном Београду, пред сам крај рата, трајала бесомучна пљачка. Оно што нису однели Аустријанци, довршили су Немци, пљачкајући током последњег дана боравка на територији Београда све радње од Теразија до Славије, прекинувши струју и воду, порушивши Железничку станицу и мост на Сави, онеспособивши водовод и електричну централу…

Београд је дочекао дуго жељену слободу, разорен, измучен и опљачкан. За „опоравак“ је имао, нажалост, само двадесетак година.

ЖРТВЕ

По завршетку Првог светског рата, Београд је био један од најразоренијих градова Европе. Две године после ослобођења, српска престоница је, за храбро држање у рату, одликована француским Крстом витеза Легије части. Постао је и престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила – изгубила је између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 60 одсто мушке популације.

РУШЕН 44 ПУТА

Историчари подсећају на то да ниједна престоница ни град у прошлом веку нису имали судбину као Београд, да свака генерација његових становника пролази кроз страхоте бомбардовања и разарања. Од постанка, претрпео је 115 ратова, а приликом сваког освајања града, потпуно је рушен – 44 пута. Многобројни историчари кажу да не постоји град на свету који је толико пута разаран и обнављан као Београд.

Аутори: Б. Царановић – Ј. Матијевић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Дан сећања на заборављено ослобођење Београда | Јадовно …

Београдске приче: „Затечени град“ у оку фотографа | Јадовно …

Хрват православац из Београда и Србин католик из Дубровника …