Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У граду на Миљацки ствара се климе у којој су „сви Срби фашисти, а сви Бошњаци антифашисти”, оцењује Душан Шеховац
Како се осећају и шта све преживљавају малобројни Срби који су након рата остали у Сарајеву, доказ је и случај Душана Шеховца, предратног предавача на сарајевском Факултету политичких наука, рођеног Илиџанца који је по завршетку ратних сукоба у БиХ основао удружење Демократска иницијатива сарајевских Срба.
Осим што се није никада могао вратити на своје предратно радно место, он је, захваљујући бошњачкој политици и односу према непротераним Србима, постао непожељан чак и у Удружењу антифашиста и бораца НОР-а (УАБНОР) општине Илиџа, зато што га у свим сарајевским бошњачким антифашистичким удружењима не доживљавају као антифашисту.
„На крају су ме избацили из Управног одбора УАБНОР-а”, каже Шеховац за „Политику” и напомиње да је главни разлог за његово избацивање то што је износио „аргументоване ставове о грађанском рату од 1992. до 1995. године у БиХ”, с којима се нису слагали бошњачки чланови удружења, али које „нису могли ни демантовати”.
У питању је, наглашава Шеховац, „наставак етничког чишћења” и оно мало Срба који су у руководствима стварних антифашистичких удружења.
Он тврди да се на његовом дискредитовању почело радити одмах након што је у марту прошле године изабран за члана Скупштине и Управног одбора УАБНОР-а Илиџа, сарајевске локалне заједнице у којој је рођен и у којој и данас живи.
„Познати и непознати појединци, у кафани и на џеназама (сахранама), полазећи од измишљених, паушалних и монтираних изјава о мени оркестрирано су радили на каљању мог моралног лика и дела, са нагласком да је моје ангажовање у грађанском рату и актуелно јавно деловање неспојиво са програмским циљевима и да не заслужујем да будем у најужем руководству удружења”, прича Шеховац.
Као неко које све то на својој кожи осетио, Шеховац упозорава да је „у сарајевској јавности и сарајевској долини”, како то он каже, на делу стварање климе у којој су „сви Срби фашисти, а сви Бошњаци антифашисти”, где се „мешају ратови и учесници из 1941–1945. и 1992–1995. године”.
„Тако се понашају и говоре и на манифестацијама и комеморацијама које су посвећене догађајима из НОР-а 1941–1945. На овогодишњем обележавању Игманског марша, председник Удружења за заштиту тековина борбе за БиХ Мустафа Полутак мање је говорио о пролетерима и антифашистима Прве пролетерске бригаде, а далеко више о осуди ’српског фашизма’ из времена грађанског рата, те отпору Бошњака ’агресији и геноциду’”, каже Шеховац.
Отуда, закључује он, моје избацивање из чланства у Управном одбору УАБНОР-а, као још један покушај да ми се ускрати право да јавно говорим, јесте некакав логичан след ствари. „А избачен сам након што је Координација борачких удружења 1992–1995. Илиџа запретила да ће, уколико останем у чланству, затражити од Општинског већа Илиџа да више не финансира УАБНОР”, а у томе је „пресудну улогу одиграо председник Управног одбора САБНОР-а Кантона Сарајево Ибро Чомић”.
Извор: ПОЛИТИКА
One Response
Господине Шеховац већ је и врапцима на грани јасно какви су програмски циљеви Босанскохерцеговачких удружења а то су да ућуткају глас истине и разума а да би могли да утиру пут тероризму и вехабизму, да очисте Босну од свих који мисле дргачије и који се моле Богу на другојачији начин. Циљ им је да оперу монструозне злочине које су починили у овом као и у претходним ратовима.
Е то је управо оно што им никако не смемо дозволити.