ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ – Књижевници Душан Зуровац и Страхиња Живак промовисаће у суботу, 3. маjа, у Источном Сараjеву своj заjеднички велики проjекат, књигу „Злочин у Добровољачкоj улици у Сараjеву“.
„У овоj књизи понудили смо до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ“, рекао jе Срни Зуровац, коjи jе и предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву „Истина“.
Он jе истакао да jе злочин из засjеде, коjи су извршиле паравоjне муслиманско-хрватске формациjе над припадницима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године на Скендериjи и у Добровољачкоj улици у Сараjеву, jош завиjен у вео таjне, а истина „гурнута под тепих“, тако да jе много тога остало непознато и неразjашњено.
Према његовим риjечима, да jе БиХ нормална демократска држава, као што jе пракса у модерном свиjету, злочинци би били са оне стране браве али, само су у БиХ, нажалост, jош на слободи.
„А што jе jош горе, многи од њих се налазе на угледним мjестима у политици и привреди у Федерациjи БиХ. Они су у Сараjеву под заштитом бошњачког политичког врха и државног апарата“, указуjе Зуровац.
Он у књизи подсjећа да jе посредством телевизиjских камера свиjет видио стравичну слику убиjених људи и запаљених лешева на Скендериjи 2. маjа 1992. године.
„Као да 42 убиjена официра и воjника, 107 рањених и 207 заробљених у тоj засjеди нису никав доказ?! Ти људи су повjеровали у риjеч предсjедника крњег Предсjедништва БиХ Алиjе Изетбеговића, коjи jе обећао сигурну евакуациjу Команде Друге воjне области из Сараjева. Иако се поуздано зна ко су они коjи су тада у крв замочили руке до лаката, таj злочин се криjе, а већ двадесетак година систематски се уништаваjу материjални докази злочина“, наводи Зуровац.
Он истиче да му се чини да jе томе доприниjела и сама ЈНА, коjа ништа ниjе учинила да се починиоци тих злочина изведу пред лице правде.
Према подацима коjе jе прикупио Страхиња Живак, само из Сараjева именом и презименом нестало jе 460 српских љекара, од тога jе 32 убиjено у Сараjеву или умрло од посљедица затварања, а да се не говори о професорима, инжењерима и другим академским грађанима… Сви они су бjежали из Изетбеговићеве „суверене и независне државе“.
„Март 1992. године jе мjесец потпуног затварања Сараjева изнутра. На сваком улазу у стамбене зграде у Сараjеву, установе и предузећа постављени наоружани муслимани са инструкциjама како ће контролисати излазак Срба из своjих станова и уредно записивати и пратити њихова кретања и о томе извjештавати полициjу…“, наводи се, између осталог, у књизи.
Зуровац и Живак наводе да jе тешко рећи колико jе тада било званичних, а колико незваничних приватних затвора, логора и jавних кућа за Србе и Српкиње.
„Креће хаjка. Претреси станова, привођење и саслушавање и батинање српских цивила. Нарочито су се окомили на активне и пензионисане официре ЈНА…“, само jе jедна од потресних истина коjу откриваjу коаутори књиге „Злочин у Добровољачкоj улици у Сараjеву“.
Промоциjа књиге заказана jе за суботу у 18.00 часова у сали Културног центра Источно Ново Сараjево, а осим Зуровца и Живака присутнима ће се обратити и књижевници Недељко Бабић и Недељко Зеленовић.