Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

САРАЈЕВО МЈЕСТО ЗЛОЧИНА (видео)

Датум објаве: недеља, 24 фебруара, 2013
Величина слова: A- A+

УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НАГОВИЈЕСТИЛО ГРАЂАНСКИ РАТ

САРАЈЕВО, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Првог мартовског дана 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи, у центру Сараjева, догодио се први етнички мотивисани злочин када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што jе наговиjестило грађански рат у бившоj БиХ.Циjели случаj jе прилично jасан, о чему постоjе изjаве свjедока овог злочина, као и видео-касета циjелог догађаjа. 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/sarajevo-pic.jpg

Тог дана, приjе 21 годину, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршиjи, гдjе jе у Дому Свете Текле требало да обаве славски ручак. Српска застава засметала jе муслимана.

Злочинци су хладнокрвно убили оца младожење Николу Гардовића, док jе свештеник Раденко Миковић рањен. Ни то им ниjе било довољно, па су убице, коjе власт муслиманског лидера Алиjе Изетбеговића ниjе ни покушала да идентификуjе и казни, спалиле и српску заставу.

Оваj злочин извршио jе сараjевски криминалац Рамиз Делелић Ћело, коjи се слободно кретао Сараjевом, jер Кантонално тужилаштво против њега отворило судски процес тек почетком 2006. године, коjи никад ниjе окончан, jер jе Делалић убиjен прошле године у Сараjеву.

Тог 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог преображења у Новом Сараjеву обављено jе вjенчање Милана Гардовића и Диjане Тамбур. Свадбени ручак био jе организован у Дому Свете Текле, у Староj православноj цркви на Башчаршиjи.
Послиjе вjенчања, око стотину сватова у аутомобилскоj колони од петнаестак аутомобила упутило се у Дом удаљен око седам километара. Пошто испред Старе цркве не постоjи паркинг, колона jе стала на 150-200 метара даље – код Виjећнице, гдjе су остављени аутомобили, а сватови су пошли пjешке према Дому.

Према свjедочењима сватова и очевидаца из пjешачке зоне на Башчаршиjи, сватовима jе пришао биjели “голф” у коjем су била четворица сараjевских криминалаца, а међу њима и Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барjактарима одузму српске заставе.

Дошло jе до комешања, послиjе чега су двоjица младића запуцала и ранила српске свате Мировића и Гардовића, коjи jе преминуо неколико минута касниjе у колима Хитне помоћи.

Осим Делалића, коjи jе касниjе у телевизиjскоj емисиjи признао да jе убио Гардовића, свjедоци су као нападаче препознали Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сараjева, коjи jе син оснивача “Зелених беретки” Емина Швракића.

Истог дана, 1. марта 1992. године одржан jе и референдум о независности БиХ на коме нису учествовали припадници српског народа. Референдум, коjи jе био прави покретач неприjатељстава, донио jе очекивани резултат, jер jе 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност.

Бирачи српске националности, коjи су се залагали за опстанак заjедничке државе, нису изашли на референдум, иако се према тада важећем Уставу БиХ референдум ниjе ни могао расписати и одржати без пристанка сва три народа.

Тако нелегитиман референдум, коjи jе признала и међународна заjедница, продубио jе политичке разлике три народа у БиХ и отворио пут за међусобне сукобе.

У Федерациjи БиХ 1. март се обиљежава као дан независности БиХ, док оваj датум у Републици Српскоj буди само тужна сjећања на трагичан почетак jош jедног злочина над српским народом у 20. виjеку.

ИСТРАГА О ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАРКУ

У Сараjеву jе ових дана актуелна и прича о припадницима злоглосане jединице Шеве.

Агенциjа за истраге и заштиту /Сипа/ потврдила jе да води истрагу о злочину у Великом парку у Сараjеву гдjе jе убиjено осам резервиста ЈНА и четворо цивила, а за коjи постоjе индициjе да га jе починио припадник jединице “Шеве” Неџад Херенда.”Дневни аваз” пише како би управо истрага о злочину у Великом парку, коjа jе у поодмаклоj фази, могла бити инициjална каписла коjа ће интензивирати истраге у броjним злочинима “Шева”.

Истрагу воде полициjски службеници Центра за истраживање ратних злочина Сипе коjи су “Авазу” испричали да у истрази користе и информациjе изнесене у медиjима коjи су у посљедње вриjеме изниjели броjна сазнања поjединаца о злочинима “Шева”.

Међу њима су свjедочења бившег начелника Штаба тзв. Армиjе РБиХ Сефера Халиловића, бившег шефа сараjевског СДБ-а Мунира Алибабића, те пензионисаног генерала тзв. Армиjе РБиХ Фикрета Муслимовића, коjим ниjе оспорено постоjање “Шева” и злочини коjе су починили њени припадници.

Алибабић jе испричао да jе о злочину у Великом парку, за коjи се сумњиче “Шеве”, обавиjестио тадашњег предсjедника Алиjу Изетбеговића.

За постоjање ове jединице, коjа jе починила броjне ликвидациjе и политичка убиства, знали су готово сви у тадашњем државном и врху СДА, такозваноj “шури”, навео jе Алибабић.

Халиловић jе рекао да постоjи основана сумња да су му “Шеве”, приликом неуспjелог атентата на њега, убили супругу и њеног брата.

БОШКО И АМИРА

Бивши припадник Службе државне безбедности БиХ Един Гараплиjа потврдио jенедавно на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу да jе формациjа те службе 1995. снаjпером убила француског припадника Унпрофора и да jе то потом приписано српскоj страни.

У злочине припадника овог одреда, све околности и касниjе свjедочења више свjедока, наjвjероватниjе, уврштаваjу и  убиство сараjевског пара Бошка Бркића и Адмире Исмић, чиjа jе трагична љубавна прича обишла читав свиjет, и за шта су, углавном, окривљивани Срби.  По свjедочењима Гараплиjе многоброjна убиства  дjело су лидера „Шева“ Неџада Херенде и његове jединице.

Погледаjте видео-причу о трагичноj љубави коjа jе обjављена у емисjи РТС-а: Кавдратура круга.

Док године пролазе, полако али сигурно, истина излази на видjело и сазнаjе се ко и какву улогу jе имао у ратовима на простору бивше Југославиjе, током деведесетих година.

Извори: срна, МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА,  МАГАЦИН

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top