САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ 01. И 02. МАЈА 1995. ГОДИНЕ (АКЦИЈА “БЉЕСАК”)

Првог маjа 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу на српску област Западна  Славониjа, у саставу РСК, у вриjеме када jе ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вриjеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбjедна мjеста, препуштаjући своjе штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.

Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 воjника) кренуло jе више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да jе агресора било више него становника у овоj области, а омjер воjника jе био 4:1 у корист агресора.

Агресор ко агресор, немилице jе тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славониjе, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, коjи jе био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свjетског рата, и у оближњоj Пакрачкоj Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. На путу према “мосту спаса” до риjеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снаjперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусjеницама или докраjчивани ножевима.

На евиденциjи ВЕРИТАСА налазе се имена 283 погинулих и несталих Срба из ове акциjе и послиjе, од чега 57 жена и 9-еро дjеце старости до 14 година. Хрвати су покупили и покопали 168 убиjенх Срба наjвише под ознаком “непознат”, од коjих су у посљедње двиjе године ексхумирали 111 посмртних остатака (28 из Медара, 34 из Окучана, 48 из Врбовљана и jедан из Шеовице).

Од укупног броjа жртава до сада jе расвиjетљена судбина само 75 лица, од тога 37 на подручjу Републике Српске, било да су авионским бомбама или артиљериjским гранатама убиjени на десноj обали Саве, било да су на ту страну риjеке мртви превежени или умрли од задобиjених повреда, док су осталих 38 идентификовани од марта прошле до априла ове године.

Међу идентификованима су и посмртни остаци осам чланова породице Вуковић из Медара: Ранка (1955), његове супруге Анђелиjе (1959), њихове двоjе дjеце, Горана (1984) и Гордане (1987), Ранковог брата Милутина (1945), његове супруге Цвиjете (1950), њихове кћерке Драгане (1988) и Зорана (1970), сина њиховог трећег брата Славка. Приjе десетак дана идентификовани су и посмртни остаци Катарине Влаисављевић (1920), коjу су, заjедно са Зорком Томић (1923), Драгицом Ђумић (1919) и Анком Нинковић (1915), такође све из Медара, припадници хрватске воjске заклали у кући Зорке Томић, гдjе су се биле склониле у току ове агресиjе, с тим да се за посмртним остацима остале три жртве  jош увиjек трага.

Цивили коjи нису могли или нису жељели напустити своjа огњишта, ако су имали срећу да преживе, смjештени су у логоре за цивиле, а за то вриjеме православне светиње и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитиних снага УН и хуманитарних организациjа, превежени у Републику Српску и Србиjу, од коjих се за све ове године вратило око хиљаду и по људи, углавном стариjе доби, док су се остали расули по циjелом свиjету.

Око 1.450 припадника Српске Воjске Краjине jе заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН-а. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик броj Срба на дугогодишње казне затворе за сваковрсне ратне злочине, коjе су издржавали у злогласном затвора Лепоглава,

а неколико десетина заробљеника прошло jе вишегодишње специjалне тортуре “коначишта за заробљенике” Лора у Сплиту.

Хрватски генерали: Стипетић, Џанко, Марековић, Круљац и бригадир Гаљешевић, коjи су, по налогу Туђмана, Шушка, Бобетка и Аготића, испланирали и извели акциjу под звучним називом “Бљесак”, jош су на слободи, овjенчани славом хрватских националних хероjа. Један од њих, сад покоjни генерал Јанко Бобетко, тадашњи начелник Главног штаба Хрватске воjске, у своjоj књизи „Све моjе битке“ поносно узвикуjе „Бљесак jе моjа симфониjа, jер сам сваки детаљ предвидио и готово се све одвиjало како сам мислио“.

Све наведене чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, коjе никада ниjе отворило интензивну истрагу за оваj злочин, као што ни Савjет безбjедности никада ниjе Хрватскоj увео казнене санкциjе зато што jе као чланица УН-а извршила агресиjу управо на заштићену зону организациjе коjоj и сама припада.

Али jе зато Хашко тужилаштво већ 25. jула 1995. године оптужило Милана Мартића, тадашњег предсjендика РСК, због тога што jе 2. и 3. маjа 1995. године „за одмазду издао наређење воjним органима РСК да гранатираjу Загреб“, услиjед чега jе погинуло пет цивила, jер се при том „ниjе придржавао закона и обичаjа коjи регулишу вођење рата“, за коjе дjело га jе Хашки трибунал правоснажно и осудио на 35 година затвора.

У jуну 2006. године хрватско тужилаштво jе одбацило, jедину до сада у РХ поднесену, кривичну приjаву за ратне злочине почињене у овоj акциjи и то против генерала Младена Круљца, у то вриjеме команданта Треће гардиjске бригаде ХВ-а, а од 2007. до 8. jула 2011. године команданта Хрватске копнене воjске (ухапшен “због малверзациjе са некретнинама” а два дана касниjе смjењен са дужности) , и воjника Томислава Абрамовића, коjи jе по наређењу Круљца, снаjпером усмртио српског цивила Мирослава Вучковића из Окучана, уз образложење да се “радило о уобичаjеном воjном поступању у борбеном дjеловању у ратним операциjама”.

МУП Републике Српске у току 2008. године поднио jе кривичне приjаве  Тужилаштву БиХ – Одељењу за ратне злочине против наjвиших представника хрватске воjске и полициjе за ратне злочине почињене над Србима на подручjу западне Славониjе и Републике Српске за вриjеме акциjе “Бљесак”, али jе предмет jош у “фази анализе”.

И Тужилаштво за ратне злочине Србиjе, послиjе идентификациjе и сахране десетеро мjештана села Медари у марту прошле године, отворило jе предкривични поступак за кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва почињеног у том селу, у коjем jе у акциjи “Бљесак” измасакрирано 23 житеља, међу коjима jе 12 жена и троjе дjеце старости од осам до jеданаест година, али jе и оваj предмет jош у “фази прикупљања информациjа”.

Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 17 година постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критериjуму међународни и национални судови процjењуjу ко и када крши законе и обичаjе коjи регулишу вођење рата; зар смо ми Срби агресори и у држави у коjоj смо били конститутиван народ; зар смо ми ратни злочинци и кад нас протjеруjу са наших вjековних огњишта, и кад нам, и док смо под заштитом УН-а, уништаваjу историjске, културне и духовне споменике; зар се ми Срби не желимо вратити у своj завичаj и зар не желимо сакупити кости мртвих рођака и достоjно их сахранити по нашим православним обичаjима?, на коjа нам нико не одговара.

На комеморациjи жртвама бившег концентрационог логора у Јасеновцу, одржаноj
десетак дана пред ову тужну годишњицу, нико од говорника, међу коjима су били предсjедник државе, предсjедник Владе и предсjедник Сабора РХ, иако су са позициjа антифашизма жестоко осуђивали усташке злочине у том логору, и не спомену жртве међу западнославонским Србима од 1991. – 1995. године, коjи страдаше у Пакрачкоj Пољани, Шњегавићу, Машићкоj Шаговини,  “Бљеску”…, коjих jе, по Веритасовим подацима, 1.104, од чега се  око половине jош воде као нестали (547).

Сjећање на жртве из акциjе “Бљесак” обиљежит ће, и овога Првог маjа, њихови рођаци, приjатељи, саборци и сународници служењем парастоса у храму Светог Марка у Београду и у цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, гдjе ће, по седамнаести пут, са “моста спаса”, спустити вjенце у риjеку Саву.
Београд, 30.04.2012.

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

Извор: veritas