Скочите на садржај
Подијелите вијест:
Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто?
Није ни понедељак као радни дан у питању.
Један једини аутобус, еј?!
Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата.
Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?!
Државу није брига, али зато нас треба бити.
Срам нас било!!!
Везане вијести:
Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio
Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je
No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz, ali
Početkom 1938. godine Hitler je okupirao Austriju, a u jesen te iste godine
Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u koje
Moja najbolja prijateljica Olga Novak pridružila se našem razredu kad nam je bilo
Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a standard
Osim roditelja i moje sestrice, najmilija osoba bila mi je baka, majka moje
Moja sestra i ja rođene smo u Zagrebu u Šenoinoj 7, tihoj ulici
Post Views: 293
Post Views: 360
Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku koja
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
