Сандра Благић: Још увијек ходим стазама мученика

Пише: Душан Басташић

Већ трећи дан покушавам скупити мисли и емоције, преточити их у слова, ријечи и реченице. Не иде!Како описати емоције док стојиш над јамом и гледаш у њено гротло?

Како их преточити у ријечи?

Нема страха. Постоји поштовање према невино пострадалим мученицима, који су тих ратних година, од 1992. до краја 1993. завршили на дну Казана.

Казани су јама у општини Стари град у Сарајеву, гдје се уске мале уличице до саме јаме преплићу као змије отровнице, а прозори кућа као очи њихове. Гледају, сикћу и чекају погрешан корак. Корачајући, није ме било страх, нека туга и спокој у исти мах ухвати и не пушта. То се наши мученици радују, јер им браћа и сестре долазе.

Долазе запалити свијеће и први пут прочитати молитву за упокојене. Корак по корак, стопа по стопа, стани да предахнем, да узмем ваздуха. Не могу више, узбрдица је немилосрдна. Тјерам себе даље. Еј, па они су најгоре прошли! Прошли истим змијским улицама и знали су шта их чека и нису кукали, молили, ни плакали. Нису се никад више вратили!

Над јамом изнад Сарајева. Казани; ФОТО: Ненад Милкић

Били су жедни, претучени, силовани. Пролазећи тим истим улицама, гледале су их очи, окрећући главу на другу страну, да не виде, да не чују. Или су их гледали са пркосом и жељом да их што прије одведу на Казане и побију. Како то само на Балкану има, кољачима се дижу споменици и називају по њима исте те улице којима су Срби страдалници прошли. Једна таква улица добила је име по кољачима, 10. брдска бригада армије РБиХ.

А над јамом, нема ни Часни Крст, нема споменика, нема ништа! Не чује се ни црвркут птица. И оне стале, ослушкују. Неко долази на Казане, кораци се чују. Чују се и гласови? То молитву за упокојене неко над Казанима збори! У име Оца и Сина и Светога Духа, Амин! Мирис воска и тек убраног јоргована шири се над Казанима.

Мученици наши,и даље сте на дну јаме, посути кречом, запаљени, прекланих вратова, али сте Васкрсли и гледате са Господом своју браћу и сестре који су дошли да вам свијеће запале. Све док је нас и наше дјеце и дјеце наше дјеце, нећете бити заборављени. На овом свијету у тамном вилајету, нема правде за нас Србе. Спора је, али достижна, кажу.

Још увијек ходим стазама мученика!