U Beogradu danas sahranjen Vladimir Jagar, čuveni operativac KOS. Zabeležio kako se Tuđmanova vojska spremala za rat
Vladimir Jagar je 25. januara 1991, posle emitovanja filma o Špegelju na RTS, sklonjen u Srbiju. Kada je maja 1992. promenjen načelnik bezbednosti u vojsci rečeno mu je da više ne dolazi na posao! U vojnoj službi („od kuće“) ostao je do 1998. kada je legalno penzionisan. Prilikom svog prvog intervjua koji je dao „Novostima“ 2014. (pošto je u Zagrebu preminuo general Martin Špegelj), Jagar je ironično primetio da mu je vojnička zakletva, patriotizam i ljubav prema SFRJ u životu donela samo četiri bajpasa na srcu.
Pokojni Vlada je zaista bio prvi operativac u akciji „Štit“ i jedan od najboljih agenata KOS za koje znam – govori general Aleksandar Vasiljević, nekadašnji Jagarov starešina. – Ovaj hrabri čovek i čestiti oficir u Kontraobaveštajnu službu je primljen u septembru 1990. a već u oktobru iste godine je raportirao da je s njim kontaktirao hrvatski general Špegelj, sa kojim je bio rodom iz istog sela.
Kako dalje priča Vasiljević, Špegelj je iz partizanskih dana poznavao Jagarovog oca koji je bio čuven i kao jedan od 50 jasenovačkih zatočenika koji su 22. aprila 1945. probili logorske žice. Mlađeg Jagara Špegelj je upoznao tokom odlazaka u lov i verovao je da može da ga prevuče na svoju stranu.
SABORCI
Kapetana Jagara danas su na poslednji put ispratili njegovi saborci i mnogi drugi koji su ostali bliski sa njim još iz Službe. Iza njega ostao je sin Goran (nekada naš reprezentativac u veslanju), dve ćerke i šestoro unučadi. Kapetana Jagara, iako je penzionisan kao mlad, poštovali su svi oficiri JNA i Srbije.
– Puna četiri meseca Vladimir Jagar je glumio da je kao oficir JNA prešao na ustašku stranu, a za to vreme je snimao sastanke sa Špegeljem, Boljkovcem i drugim čelnicima HDZ koji pred njim nisu imali tajni – nastavlja Vasiljević. – Na prvom preslušavanju „eksplozivnog“ materijala iz Hrvatske, u beogradskim kancelarijama SSNO, 21. oktobra 1990. bili su uz Veljka Kadijevića i general Marko Negovanović i Bora Jović, prvi saradik Miloševića. Ipak, naređenje za akciju nije usledilo. U međuvremenu, ustanovljeno je da je u Hrvatsku iz Mađarske u 10 šlepera ušlo oko 18.000 pušaka za HDZ. Kada je bilo očekivano da se naredi hapšenje čelnika HDZ, koji su delili oružje, Kadijević je doneo naređenje da se razoružavaju Srbi u Kninu.
General Vasiljević tvrdi da su početkom decembra 1990. u Splitu, Vinkovcima i drugim gradovima u Hrvatskoj gde je deljeno oružje, bili razmešteni operativci KOS koji su čekali naređenje da hapse čelnike HDZ. U jednom intervjuu Kadijević je tako nešto i najavio, ali nikada nije zaista i naredio. Sledeći „faul“ napravljen je kada je informacija KOS o naoružavanju u Hrvatskoj predata članovima Predsedništva SFRJ, 9. januara 1991, tako da je i Stipe Mesić obavešten kakve informacije poseduje JNA. Šokantni film o naoružavanju Hrvatske i namerama hrvatskog vrha na televiziji je emitovan 24. januara 1991, ali tada je bilo kasno.
Uoči sahrane saborca iz 1990. general Vasiljević kaže da mu je iskreno žao što tadašnji državni vrh, makar i u krnjem sazivu bez Hrvata, nije doneo odluku da vojska reaguje.