Сага о великој апокалипси

Капитални записи о Првом светском рату у Југословенскоj кинотеци на овогодишњем Фестивалу нитратног филма

СТОГОДИШЊИЦА Првог светског рата, коjу jе Југословенска
кинотека обележила на свом Фестивалу нитратног филма, била jе
jединствена прилика не само за филмофиле него и читаву културну jавност
да међу овим остварењима види и документарне журнале о Србиjи, српскоj
воjсци и народу, коjи до сада никада нису приказани.

Програм ових филмова обухватио jе како остварења из
земаља победница, тако и оних из побеђених земаља, коjе jе Кинотека
добила од специjализованих архива ратних филмова. Међу њима су Воjни
архив француске воjске из Ивриjа на Сени (филмски материjали француских
воjних сниматеља о Србима и српскоj воjсци у Првом светском рату из
колекциjе ЕЦПАД-а), и Империjални ратни музеj из Лондона, и то су, по
речима в. д. директора Југословенске кинотеке Радослава Зеленовића
наjзначаjниjи сачувани филмови о Великом рату.

Наjвећи
догађаj овог дела фестивала била jе премиjера петосатне телевизиjске
сериjе „Апокалипса: Први светски рат“ Изабеле Кларк и Даниjела Костела,
аутора наjгледаниjе светске историjске сериjе „Апокалипса: Други светски
рат“. Њихова сага посвећена Великом рату, коjа даjе одговоре на питања
како jе дошло до тако суровог и крвавог конфликта, и како су људи могли
да издрже такве страхоте и страдања током четири године, одмах после
првог приказивања у Францускоj стигла jе пред нашу публику. У тоj
амбициозноj сериjи, направљеноj на основу више од 500 сати архивског
материjала, у великом делу необjављиваног до сада, између осталих
великих архива своjим документима учествовала jе и Југословенска
кинотека. Захваљуjући тим материjалима, као и броjним писмима,
дневницима и књигама написаним током рата, „Апокалипса“ и њен приповедач
воде гледаоце кроз боjна поља, кроз ровове на северу Француске, у
Србиjи, Русиjи, Турскоj, Палестини…, али и кроз мисли команданата и
воjника на фронту.

Проjекциjи потресне приче
претходило jе предавање историjског саветника ове сериjе Фредерика
Гелтона, члана савета Мисиjе за прославу стогодишњице Првог светског
рата, коjи jе радио у Министарству одбране Француске и предавао
међународне односе на Институту политичких студиjа у Паризу.

Посебан догађаj у новоj згради Кинотеке био jе отварање изложбе
„Србиjа и Срби на филму у Првом светском рату“. Оригиналним
материjалима из ратног периода – фотографиjама, плакатима, документима и
исечцима из тадашње штампе ова изложба дочарава страшан, трагичан, али и
величанствен пут коjи су Срби прошли од Сараjевског атентата 1914, до
ослобођења у jесен 1918. године. О размерама страдања говори и податак
да jе Србиjа поднела наjвећу жртву – изгубила jе 1.247.435 људи, или 28
одсто становништва.

ЕВРОПСКИ ПРОЈЕКАТ

ПРЕ
две године, Југословенска кинотека ушла jе у програм двадесетак
филмских архива Еуропеан филм гатењаy (ЕФГ 1914), за коjи jе ЕУ одвоjила
средства и уjединила филмске архивисте око jединственог проjекта коjи
се односи на Први светски рат. У том проjекту, наша кинотека учествуjе
са нешто више од 30 сати документарних и играних филмова из свог Архива,
коjи су средствима ЕУ дигитализовани и чине jединствен саjт на коjем се
налази више од 650 сати програма и неколико хиљада докумената о Првом
светском рату.

ЂОКА БОГДАНОВИЋ

ФЕСТИВАЛ
нитратног филма до 15. jуна приказао jе више од 60 документарних и
играних филмова (поред дела посвећеног стогодишњици Првог светског рата,
остатак програма обjедињен jе слоганом „Прохуjало са нитратом“), а
започео jе остварењима српског продуцента Ђоке Богдановића, коjи су
снимљени за време Другог балканског рата 1913, и уочи самог избиjања
Првог светског рата 1914. године. Реч jе о завршном делу рестаурисаних
филмова из фонда jедног од пионира српске кинематографиjе, чиjим се
приказивањем крунисао завршетак трогодишњег рада Архива Југословенске
кинотеке на обради, монтажи и дигиталноj рестаурациjи тог светски
значаjног филмског фонда. Основицу тих филмова чини нитратна трака, коjа
jе и помогла своjом постоjаношћу, отпорношћу и другим квалитетима да
многе од ових остварења можемо данас да сагледамо у облику како су и настали пре 100 година.

ПОСЕТА КРАЉА ЛУДВИГА БЕОГРАДУ

КУРИОЗИТЕТ
фестивала свакако jе и филм „Посета краља Лудвига Београду“ из
септембра 1918, коjи jе тек недавно пронађен у Аустриjском филмском
архиву у Бечу. Југословенска кинотека jе и помогла аустриjским
архивистима да лоцираjу место снимања овог своjеврсног документа –
jедног од последњих филмских извештаjа окупаторских сниматеља са српског
фронта.

Извор: Вечерње Новости