SABORSKI „HRBI“

Iako su se u poslednja dva meseca ponekad mlako i koprcnuli u hrvatskom saboru, neminovno očekujući ono što će biti usvojeno, sluteći posledični potres ionako već dobrano potrešene malobrojne srpske zajednice u „europskoj, demokratskoj“ hrvatskoj tvorevini, zanemeše odlučno saborski Hrbi dok je izglasavan zakon o „domovinskom ratu“ te ni zuba ne probeleše a kamoli kritički prozboriše, „mudro“ ostajući  suzdržani!

Kada iz ogorčene Srbije stiže ipak kritika takvog njihovog držanja, iako je i sama matica mlako reagovala dok su trajale rasprave o tom predlogu, nesmejući da srdi dragu EU koja otvoreno podržava novohrvatsko ustaštvo u svim njegovim institucionalnim i van institucionalnim formama, jer je Hrvatska dokazano regionalna perjanica kritike „strašnih“ Rusa koji opet „prete kršćanskoj Europi“, koja grca pod teretom dovedenih   bliskoistočnih „izbeglica“, plaćenih od soroševskih fondova dobrog čika Đerđa (unuka pavelićevog ministra iz vremena NDH), brže bolje oglasi se Hrbin Milorad Pupovac u beogradskom listu „BLIC “, omiljenom mediju dragog čika Skota, trenutno  ovlašćenog kontrolora dozvoljene  tektonike na trusnom prostoru bivše Jugoslavije!

Milorad, uvija i zavija obrazloženje ko svetonikolsku(naravno, katoličku) savijaču za trpezu, samo da dokaže da nije nikako moglo drugačije da se hrabro reaguje na ovaj neprijateljski čin u uzavreloj saborskoj vijećnici (čitaj, sala)!

Eto, predlog je usvojen  baš dan posle haaške presude hrvatskim „herojima“ iz nekadašnje  HRHB (Hrvatska republika Herceg-Bosna), i levi i desni zastupnici duboko su potrešeni haaškom nepravdom, a branitelji na ulici i  oko saborske zgrade ko gladni vukovi, pa bi maltene oni saborski Hrbi bili jaganjci žrtvovani, hladan decembarski dan, Bog visoko a Brisel daleko, Milorad obraz davno pogubio, primiče se željena penzija, a saborska primanja pogolema!

Nije Milorad juče ušao u političke igre, još  poodavno uočili su hrvatski kadrovici, oni što su hvatali neophodne Srbe za preumljivanje u Hrbe, da „bratstvo-jedinstvo“ funkcioniše kao po loju, mladog i perspektivnog komunistu.

Mešovita sredina u zadarskom zaleđu iz koje potiče, gde je zahvaljujući talijanskom prisustvu opstao srpski narod ali i SPC (na veliku žalost hrvatskih komunista!), iziskivala  je filigranski rad da se vešto sakrije jačanje hrvatske državnosti, dok ne kucne pravi čas da se zbace mrski jugookovi i prodiše punim plućima, najzad  udišući „čist hrvatski zrak“!

Razvijajući se stručno na zagrebačkom sveučilištu(univerzitet), biće Milorad i sekretar sveučilišne partijske organizacije, malo se prepirući sa tada svemogućim Stipom Šuvarom, dogmatskim čuvarom „avnojske Jugoslavije i beskompromisnim borcem protiv velikosrpske opasnosti“ (kako je on sam naglasio u svom davanju podrške starotrškim rudarima —  Šiptarima, u naručenom štrajku u Trepči)!

Milorad koji već beše „progledao“ (nakon usavršavanja u SAD!), prionuo je sa grupom oko prof Horvata da osnuje „Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu“ (UJDI), kao siguran oslonac za suprostavljanje dolazećem „velokosrskom kleronacionalizmu“ kada počne projekat vatikansko-američke dogovorne dekompozicije Jugoslavije, gde će nemački faktor rado biti nosilac ranih terenskih radova, a bivši hrvatski komunisti koordinatori u HDZ!

Milorad je bio američki đak i siguran oslonac, koji se ipak neće povesti za „partizanskom grupom“ HDZ, koja se tada u potpunosti oslanja na dokazane drage nemačke prijatelje!

Kada u ranu jesen 1991.godine, grupa „urbanih Srba“ osniva SDF („Srpski demokratski forum“) kao američki projekat, sa zadatkom da ikako ubede borbene Srbe da mirno prihvate nastanak novoustaške Hrvatske, u kojoj će odmah izgubiti status državotvornog naroda, te da ne brane Jugoslaviju i sebe oružjem, ne slučajno, izabran je baš humani Milorad za predsednika!

Odmah je uspostavio uspešnu saradnju sa novoosnovanom SABA (Savez antifašističkih boraca i antifašista) u Zagrebu, GSS (Građanski savez Srbije) u Beogradu, i svim organizacijama „civilnog društva“ koje su nikle kao pečurke posle kiše, obilato zalivane kišom dolara čika Soroša, samo da osuđuju primitivne, „ruralne Srbe“ koji se od organizovanog hrvatskog neofašizma brane puškom, pritom braneći i državu Jugoslaviju!

Kao razumni „urbani Srbin“ dokazao se Milorad odmah, na onoj konferenciji u Haagu 1991. godine gde je otvoreno podržao secesiju Hrvatske od Jugoslavije, i to oružjem, tako postajući zaštitno lice razumnog „hrvatskog Hrbina“, željnog demokratskih tekovina.

Ipak, u hrvatski sabor će Milorad ući tek 1995. godine, ali na listi ASH (Asocijacija socijal demokrata Hrvatske), kao jedan od njenih osnivača.

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i datih međunarodnih „garancija“ Srbima u Baranji, što je zapečaćeno i Erdutskim sporazumom koji meko stere, al će Srbima biti tvrdo ležati, kako kaže iskustvena poslovica, razumni Milorad brže bolje osniva u Zagrebu SSS (Samostalna srpska stranka) da bi mogao da pokrene proces ujedinjenja sa postojećom SDS (Srpska demokratska stranka), što je oduševljeno pozdravila „međunarodna zajednica“ koja tada brine o demokratizaciji tih zabludelih „ruralnih Srba“, koji na hrvatski neofašizam umeju samo puškom!

Milorad predlaže da se dve srpske (?) stranke ujedine, te se tako rodi SDSS (Samostalna demokratska srpska stranka) kao novo lice „hrvatskih Srba“, koji ubrzo shvatiše da su žedni prevedeni preko vode, jer Milorad i njegova bratija (bivši hrvatski komunisti) uskočiše na odobrena mesta za Srbe, pritom ne čineći ništa bitno za zaštitu srpske zajednice, da ne ometaju ubrzani pristup Hrvatske u krilo EU!

Međutim, drugosrbijanska postpetooktobarska bagra, slavila ih je na sva usta u Beogradu za „razumnost i toleranciju“, gluva i slepa na kršenje osnovnih ljudskih prava Srba u Hrvatskoj, poredeći Milorada sa Svetozarom Pribićevićem, dokazanim poslušnikom Stjepana Radića i njegove HSS, u procesu rastakanja kraljevine Jugoslavije!

Kao saborski zastupnik, dospeće Milorad i u parlamenat SE, postaće i predsednik saborskog odbora za spoljnju politiku, dolaziće kao ekspert SE i na Kosovo, da ubeđuje Srbe kako su Šiptari humani, samo da se malčice nacionalno ižive (do poslednjeg preostalog Srbina!), jer su dugo bili „nacionalno zlostavljani“ od Srba!

Zna Milorad, da su sve bitne partijske funkcije na Kosmetu vršili Šiptari u doba  bravarove Jugoslavije, pritom šikanirajući Srbe, al radni zadatak je to, a on je poslušni američki đak!

Menjale su se potom vlade u Zagrebu i Beogradu, ali je Milorad uvek opstajao, dal` što je mudar, dal` što je vešt, il` možda što je američki đak, tek ima ga ko mirođije, u svakoj političkoj čorbi gde se vare Srbi!

Vremenom će sve više postajati saborski „Kalimero“ kako se smanjuje broj Srba u „demokratskoj“ Hrvatskoj, a Milorad je dokazani antifašista, pa ponekad i promrsi koju o hrvatskom neofašizmu, al oprezno, da ne potakne hrvatske „domoljube i veterane“ na neku neželjenu reakciju!

Doduše i ugnjeteni Srbi su odavno pročitali Milorada i njegovu bratiju ko „Početnicu“ (nekadašnji naziv za prvu knjigu sa slovima) dok nije postala „Mali Hrvatić“ (savremeni naziv), al nemaju drugog izbora, jer nemaju  podršku ni takozvane matice, koja ili ne reaguje, ili reaguje tromo i mlako, da ne pokvari svoj uspešan put u krilo EU, koji vidljivo dobiva sve nove i nove krivine, iako ministarka za EU maglu uporno dokazuje „nevernim Tomama“ da to nije tako,to se njima samo čini, njene oke najbolje vide, tvrdi ona!

Zakon je sada usvojen a Milorad je raskrečen, jer će kao hrvatski Hrbin morati da dokazuje da „demokratska europska“ Hrvatska ima pravo na „ratnu odštetu“ jer se samo „branila od srpskih agresora“, što je i on lično bezbroj puta ponovio na raznim međunarodnim forumima, gde je kao „urbani Srbin“ učestvovao a organizatori to pomno beležili i arhivirali, bitange jedne belosvetske, a Milorad redovno kritikovao „ruralne Srbe iz RSK, velikosrpske četničke bande iz Srbije i posrbljenu JNA“!

Sada, kada stigne račun za ratnu odštetu, pa zahtev za regulaciju granice sve do predgrađa Apatina, da se i buduća najveća rečna marina na Dunavu nađe u hrvatskoj domovini, naći će se Milorad u velikoj nuždi, ni moćni američki tutori neće moći da ga operu od dugodecenijske izdaje koja postaje sve vidljivija, kako se raspliće klupko američko-vatikanskih kombinacija davno početih, u kojima su i Milorad i razni miloradovići, samo imali ulogu zaštitnih gaća (naravno ,posranih!) u američkim projektima raznih „demokratskih foruma“, kao pomoćnih okupatorskih oruđa za terenske (antisrpske) radove! 

Autor: Vladimir Frolov

Izvor: Analitički forum

Vezane vijesti:

Demokratski savez Srba: ‘Vučićeva posjeta Hrvatskoj je promovisanje pojedinaca’

Vladimir Frolov: „Srpska pobuna“ – hrvatska avgustovska laž …

Travanjska obljetnica | Jadovno 1941.