Сабор СПЦ: Косово је прва тема

У манастиру Жича, 9. маја, почиње заседање Светог архијерејског сабора СПЦ. Биће речи и о патријарховој иницијативи о преговорима за суживот на КиМ. Разговараће се и о преписци владика Иринеја и Максима о Украјини

Ситуација на Косову и Метохији, у време када се ломи судбина јужне српске покрајине, биће једна од најважнијих тема предстојећег редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, које почиње у петак у манастиру Жича. Ова седница највишег црквеног тела имаће и свечани карактер, јер ће њоме почети обележавање јубилеја 800 година од добијања аутокефалности СПЦ.

После дводневног заседања у Жичи, „црквена скупштина“ се сели у Београд, где ће почети радни део заседања. Сабор ће, како се најављује, размотрити учинак дипломатских активности везаних за правну и политичку будућност Косова и Метохије, али и оценити деловање Цркве у овим околностима.

Познаваоци црквених прилика не искључују да Сабор и ове године објави неку врсту јавног апела у коме ће формулисати свој став о КиМ. Како се неформално наводи, он ће бити базиран на платформи последњих јавних иступа патријарха Иринеја.

– Врх цркве једнодушно одбија сваки вид признања независности и поделе Косова и Метохије – подсећа саговорник „Новости“ из СПЦ. – Постоји, међутим, и снажна свест да се мора тежити некој врсти компромиса са Албанцима. Патријарх Иринеј јавно се залаже за дијалог, али не о међународноправном положају српске покрајине, већ о стварању услова за миран суживот Срба и Албанаца.

ВЕРОНАУКА И ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Архијереји СПЦ током Сабора обићи ће радове на Храму Светог Саве на Врачару. Сабор ће, највероватније, отворити и тешко питање проблема црквене просвете. Једна од занимљивих тема која би могла да се формулише јесте патријархова иницијатива о обједињавању веронауке и грађанског васпитања у један предмет.

У Патријаршији СПЦ у Београду кажу да ће на дневном реду Сабора бити подношење извештаја о раду епархија, али и да ће дневни ред бити формулисан тек на почетку заседања.

Међу темама које би свој епилог могле да добију на седници највишег црквеног тела јесте и сукоб епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима о начину реаговања на формирање канонски непризнате цркве у Украјини. Иако су највиши органи СПЦ – Сабор и Синод – јасно осудили разарање вековног црквеног поретка од стране Васељенске патријаршије, владика Максим је у својим јавним иступима износио супротне ставове. Патријаршија из Цариграда има велики утицај у САД, па многи понашање владике Максима тумаче као приближавање овом центру православља.

– У Патријаршију је стигло и писмо свештеника из САД, који критикују епископа Максима. Он се нашао и на челу Апела појединих свештеника који су се супротставили укидању теорије еволуције, које је врх СПЦ због тога јавно укорио и осудио њихов гест. Није зато искључено да се његова делатност нађе под лупом Сабора, нити да сноси неку врсту одговорности – каже саговорник „Новости“ из СПЦ.

УКРАЈИНЦИ У СЛОВЕНИЈИ

Проблем тзв. украјинске цркве, формиране уз благослов Цариграда, Српску патријаршију узнемирава и на унутрашњем плану. Мимо ставова владике Максима, забрињава делатност ове парацркве на канонској територији СПЦ – у Словенији. Група клирика тзв. Украјинске православне цркве, у римокатоличким храмовима одржава службе у Словенији, иако је једина канонска православна организација на овом простору српска Митрополија загребачко-љубљанска. Занимљиво је да је Словенија земља где делује и неканонска Македонска православна црква, коју православни свет такође не признаје.

Аутор: Р. ДРАГОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ