Са градњом цркве расте и ентузијазам

МОСТАР, 10. ЈУНА (СРНА) – На Бjелушинама код Мостара поново су се угледали зидови Саборног храма Свете Троjице – 19 година након што jе црква до темеља порушена у првим данима jуна 1992. године.

Храмовна слава ће и ове године, у недjељу 12. jуна, бити прослављена под ведрим небом, али међу зидовима цркве.
Био jе потребан огрман напор, труд и рад да се прикупи новац, ураде сложени проjекти, добиjу одобрења и коначно почне зидање, али нису се штедjели ни свештеници Радивоjе Круљ, Данило Боро, игуман Данило Павловић и многи други. Ипак, наjвеће заслуге иду првом међу њима, владики захумско-херцеговачком и приморском Григориjу.

Од почетка 2011. године од како се владика Григориjе вратио у Мостар све се ради пуно брже и интензивниjе. Вриjедни маjстори, искусни зидари слажу херцеговачки камен живац, jедан по jедан. А како расту зидови, тако, како се чини, расте и ентузиjазам код мостарских Срба.

Саборна црква у Мостару ниjе само храм, него jе за Србе из долине Неретве симбол обнове живота на овим просторима. И сам владика Григориjе каже да људи у ту цркву гледаjу као у неку наду.

“Ова црква живи у душама Мостараца, што смо и видjели протеклих година када смо сакупљали новац за обнову. Дуго смо се мучили са техничким стварима, много смо потрошили и уложили у проjекте и саме темеље. Људи хоће опипљиве ствари и како расту зидове тако расте ентузиjазам и код Срба у Мостару, али и оних расељених по свиjету“, рекао jе Срни владика Григориjе.

Он напомиње да се црква гради на темељу вjере и да jе гради остатак народа у Мостару, али и прогнани народ са тог простора, те да помажу и други људи коjи саосjећаjу.

‘Никада нисам имао већу наду него сада, да ће црква до краjа године бити озидана. Онда долази фаза крова и купола коjа jе комликована и комплексна. На краjу године биће занимљивиjе причати о свему томе“, прича владика захумско-херцеговачки.

Упоредо с црквом, обнавља се и Стара црква, Владичански двор, па циjели комплекс у мостарским Бjелушинама добиjа нову димензиjу.

“То чудо нашег живота у Мостару jе као зрно горушичино или као зрно пшенично из коjег вjеруjемо да ће израсти много плода, напор и прегалаштво коме очекуjемо да ће Господ дати махове. Изазовно jе и важно да градимо ту цркву и биће jош важниjе да изградимо и да улажемо у живот људи, jер чему црква ако у њоj нема људи“, истиче владика Григориjе.

Говорећи о животу православних људи у Мостару, епископ Григориjе указуjе на чињеницу да нема пуно људи, посебно не младих, али да има пуно добрих. Радуjе га, прича, што се у Мостар, поред изградње и обнове, полако враћа српски дух и култура коjа jе виjековима обиљежавала град у долини Неретве.

“Ми краjњим напорима покушавамо да поставимо таj нови почетак и то jе нешто на шта су Срби навикли кроз историjу. Ту смо и борићемо се свим силама да обновимо и храм и Мостар и живот Срба у Мостару“, наглашава владика Григориjе.

Када jе риjеч о плановима цркве, владика Григориjе истиче да jе приоритет помоћи људима.

“Морамо да извршимо притисак, приjе свега, на Србе коjи живе изван Херцеговине, а коjи су Херцеговци, да према Херцеговини имаjу однос као према свом простору и родноj груди – однос какав имаjу Јевреjи према Израелу. Друга димензиjа jе да поглед људи из власти окренемо према Херцеговини“, закључио jе у изjави Срни владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе.

Приредила: Сања БЈЕЛИЦА

Извор: