Руси о Јасеновцу: хрватски Аушвиц за Србе!

Руски

Како се савремена Хрватска односи према своjоj фашистичкоj прошлости?

У августу се навршава 76 година од стварања jедног од наjстрашниjих концентарционих логора Другог светског рата-Јасеновца. Њега су подигли Хитлерови савезници –хрватске усташе, коjе су прогалсиле Независну Државу Хрватску (НДХ) и починили такве злочине над Сбима и Јевреjима од коjих су се чак и Немци згражавали.

А како се сад у Хрватскоj односе према усташама? Сматраjу ли они да jе Јасеновац био „радни логор „, а усташе „борци за слободу „сличо ономе што се данас дешава у Прибалтику. Градић Јасеновац се налази недалеко од Загреба, а већ у августу 1941.г. по вољи усташа коjе су дошле на власт био jе „украшен“ логором. Тачниjе говорећи, цео ситем коjи се сатоjао од три логора. Ако jе веровати историчарима из времена социjалиситичке Југославиjе, у Јасеновцу jе убиjено и поморено 840.000 логораша. То jе знатно више него у Бухенвалду, Маjданеки, Бабиjем Јару. По броjу жртава испред Јасеновца jе jедино Освеjнћим.

Фабрика смрти изазива полемике

Тешко jе начи jош неку фабрику смрти коjа изазива толико жестоких спорова као кад jе у питању Јасеновац. У мемориjалном музеjу Јасеновац данас се говори о 75.159 жртава, док се у Музеjу Холокауста у Јерусалиму наводи броjа од 56–97 хиљада жртава (вероватно имаjу у виду само погинуле Јевреjе, док Срби и остали поморени, припадници других нациjа, као Цигани на пример, нису урачунати). Тако се сада броj жратва у Јасенвцу креће од 50 хиљада до милион. Али, чак и прва, минимлана цифра као резултат злодела усташа, ужасава.

Главни неприjатељи – православни Срби

Али, за главне своjе неприjатеље усташе су окривиле православне Србе. Вођа НДХ Анте Пвелић и министар образовања, писац Миле Будак, намеравали су да реше српско питање на радикалан начин тако што ће трећину уништити, трећину покатоличити а трећину прогнати у Србиjу. Будак jе познат и као аутор пароле: „Србе на врбе“, што jе била такорећи дневна заповест у његовоj ендехазиjи коjа се морала без поговорно извршавати. Хрватски jезик jе проглашен као посебан и одвоjен од српског. Али, нажалост, на томе се ниjе стало, jер су усташе према Србима увек чинили по jедан
злочиначки корак више.

Териториjа НДХ претворила се у арену уништавања народа коjи су гововрили птарктично исти jезик као и Хрвати. У Јасеновцу Србе нису просто спаљивали. Живе људе су секли специjалним ножевима, коjи су добили назов „србосеци“.Српска села су спаљивана, на различите налине усташе су истребиле између 300 и 700 хиљада Срба. А колико их jе jош било у логорима коjи су имали неку луду срећу па су некако ипак преживели.

Христови „следбеници“ и усташе

Наjблаже речено, ниjе jеднозаначна улогу коjу jе у овим крвавим догађаjима играо хрватски кардинал Алоjзиjе Степинац. Он jе у почетку ватрено подржавао усташе и НДХ, сматрао jе да Срби и Хрвати треба да живе у различитим државама. Степинац jе дуго затварао очи пред зликовачким делима усташа, оправдавао их jе пред Ватиканом. Тек 1943. jе почео да примећуjе, па и да критикуjе крваву жустрину своjе пастве. Благодарећи реду „Каритас“ коjи jе сам формирао, успело се у спашавању хиљхаду српске деце. Међутим, злочини католичких свештеника и монаха над Србима су деловањем „Каритаса“ постали мање ужасни.

Стрељање квинслинга

Природно jе било што jе након ослобођења од фашиста и усташа уследио крвави обрачун са њиховим остацима и члановима породица. У маjу 1945, бивши картели су покушали да се спасу у Аустриjи, али су их Енглези предали Титу. И у маjу 1945. близу месташцета Блаjбург партизани, коjи су постали нова Југословенска народна армиjа (ЈНА), стрељали су 60 хиљада припаданика усташких формациjа, а међу стрељаним ратним злочинцима и народним неприjатељима био jе и злогласни писац и идеолог усташтва Миле Будак. Усташки фирер Анте Павелић успео jе да побегне у Аргентину где jе после jедног неуспелог покушаjа атентата умро природном смрћу у дубокоj старости.

Усташе као национални хероjи

Када jе 90-их година  прошлог века на Балкану jе беснео рат, а Храватска заузела антисрпску позициjу, у њоj су многи сматрали усташе за националне хероjе. Мемориjални комплекс у Јасеновцу био jе практично затворен и запуштен. Књиге Пере Будака поново су издаване, а његово име су понеле улице у многим хрватским градовима. У неким насељима поjављивале су се улице коjе су носиле име Анте Павелића. На телевизиjи су се смењивале емисjе коjе су величале допринос усташа и њихову позитивну, ослободитељску улогу у хрватскоj историjи. Истовремено, усташе нису официjелно признавани за националне хероjе, ветерани-усташе нису марширале улицама Загреба. Можда и зато што се први председник Хвратске, Титов генерал Фрањо Туђман, у малдости борио против усташа, али jе после постао радикални националиста. Његова линиjа jе била да се измире усташе са ветарнима антифашистичких одреда. Злочини усташа нису негирани, али се настоjало да се они што jе могуће упорниjе минимизираjу, док су злодела партизана такође приспела за напалту. За време владавине председника Стипа Месића од 2000–2010. курс за реахбилитациjу усташа био jе у знатноj мери обустављен, а актуелни председник Иво Јосиповић за деловање нацистиких сарардника никад ниjе имао разумевања нити их jе одобравао. Знатно су смањена раниjе масовна издања дела усташких вођа, улицама су враћени пређашњи називи, Јасеновац jе поново отворен.

Неутрализациjа

Данас се већина публикациjа о том времену одликуjе релативно неутралним карактером. Премда поjедини споменици Павелићу jош стоjе, а истраживања су показала да су у народу Павелић и Будак jош популарни. Антисрпска инерциjа jе jош жилава, ехо рата од 1991–1995. кад су хрватски боjовници и регуларна воjска прибегавали истим оним методама обрачуна са Србима као и усташе пре 50 година. Превладати такву инерциjу jе краjње тешко.

Вадим Трухачов

За Двери са руског превео и обрадио Бранко Ракочевић

Извор: ДВЕРИ