Рука осветница на делу

Према наjновиjим истраживањима, у Словениjи jе у пролеће 1945. убиjено око 80.000 људи, ратних заробљеника и цивила

Ако се пажљиво прате догађања у том периоду, коjа добрим диjелом реконструишемо и на основу новинских записа из тог времена, очигледно jе да све ово ниjе могло да се догоди без знања челних људи партизанског и комунистичког покрета. Иако има доста контроверзи, нарочито у иступима Јосипа Броза, намеће се неминовни закључак да jе његова била одлучуjућа, као и много пута приjе, а нарочито послиjе тога. Дошао сам до податка да jе између 13. и 14. маjа одржан састанак свих команданата Армиjе и Озне у Загребу, гдjе се, по своj прилици, разговарало о избjеглима коjи су се нашли на подручjу Словениjе, било као припадници разних воjних формациjа, било као цивили. Из Казерте jе 14. маjа упућена наредба коjу jе у име савезничких снага упутио Александер у коjоj jе стаjало да сви коjи су били под утицаjем њемачких воjних власти, не смиjу даље да се предаjу Енглезима, већ Титовим партизанима, истиче др Митjа Ференц, професор историjе на Филозофском факултету у Љубљани и вођа државне комисиjе за евидентирање и сондирање “прикривених гробишча”.

И новинар и публициста Перо Симић, о томе, у књизи “Тито – таjна века”, коjа jе доживела 12 издања на неколико европских jезика, у одjељку под насловом “Злочин над цивилима и разоружаним ратним супарницима”, такође, наводи:

– У депеши коjу jе Јосип Броз Тито послао 13. маjа 1945. године Штабу Треће армиjе уместо “неприjатељских снага” помињао jе “немачке и квислиншке трупе”, а у другоj депеши коjу jе тог дана послао штабовима Прве и Треће армиjе наредио jе да униште групу од 50.000 немачких и квислиншких снага, не помињући да се међу њима налази и 20.000 цивила.

Сличну наредбу издао jе и идућег дана, 14. маjа, у коjоj више ниjе помињао ни немачке ни квислиншке снаге већ само “опкољене групациjе”.

Тог дана, 14. маjа, Тито jе штабовима четири своjе армиjе наложио да “све ратне заробљенике”, а било их jе 191.790, “предаjу Главном Штабу Хрватске и Словениjе”:

– Преузмите све мjере сигурности ради онемогућавања бекства заробљеника. Упутство за даље транспортовање и распоред заробљеника следи.

КАРДЕЉ ТРАЖИ ЧИШЋЕЊЕ

У Музеjу новиjе историjе у Цељу, 2005. отворена jе изложба под називом “Скривено и од очиjу склоњено”, и тада jе представљен jедан документ коjи потврђуjе да jе за масовна убиства заробљених воjника и цивила послиjе Другог свjетског рата, одговорна тадашња jугословенска воjна и политичка власт. – Риjеч jе о депеши коjу jе Едвард Кардељ послао Борису Кидричу 25. jуна 1945. обjашњава др Ференц. – Депеша коjу jе Кардељ послао из Београда пронађена jе у Архиву Републике Словениjе. Кардељ jе тада био предсjедник савезне владе. У депеши се каже: “Наjкасниjе за три недjеље биће распуштени судови националне части. Воjни судови ће судити само воjним лицима, све остало преузеће редовни судови. Биће проглашена нова амнестиjа. Значи немате никаквог разлога да будете спори у ‘чишћењу’, као што сте били до сада.”

У Воjном архиву у Београду, у коме се чуваjу хиљаде примарних докумената о Титовоj воjсци, од тог упутства нема ни трага ни гласа, што би, по карактеру режима коjи jе стварао, могло да посведочи о невитешком карактеру те операциjе.

Титова наредба да се заробљеници предаjу главним штабовима Хрватске и Словениjе била jе, према свему судећи, срачуната на камуфлирање злочина jер jе четири дана касниjе укинут Главни штаб Словениjе. А цело оперативно подручjе Словениjе и Истре, где се налазио наjвећи броj заробљеника, прешло jе у надлежност Титове Четврте армиjе.

Тито jе сутрадан, 15. маjа, похвалио своjе jединице за “разбиjање усташко-четничких група на простору Словењ Градец – Гуштањ – Плиберк (Блаjбург) – Дравоград”.

У тоj похвали jе речено да су припадници Титове Треће армиjе “за последњих петнаестак дана заробили око 100.000 неприjатељских воjника и официра”, а међу њима jе било тек нешто “преко 30.000 Ниjемаца”.

У финишу тог Великог злочина само jедна Титова армиjа упутила jе његовом Генералштабу десетак ургентних депеша. Ниjедна од њих ни до данас ниjе била доступна истраживачима. Тадашњи шеф словеначке Озне Иван Мачек пред смрт jе сведочио да су “сва наређења за ликвидациjе долазила сасвим одозго”.

На констатациjу Титовог биографа Владимира Дедиjера да то значи да jе “све одлуке о овим питањима доносио Тито”, укључуjући и злочине у Хрватскоj и Словениjи према припадницима италиjанске мањине, Мачек jе одговорио потврдно.

Према наjновиjим истраживањима, у Словениjи jе тада убиjено око 80.000 људи, махом ратних заробљеника.

Само jедне маjске ноћи у Римским Топлицама, између Зиданог Моста и Цеља, партизански егзекутори су за сат-два побили 450 заробљених црногорских четника.

Кад се Велики злочин примакао краjу, Тито jе одлучио да напусти Београд и да развоj догађаjа прати из Загреба. Пет дана jе свакодневно примао извештаjе о масовним ликвидациjама у Словениjи, петог jе, поводом свог исконтруисаног рођендана, 25. маjа, примио прву штафету младости, а шестог се упутио у Кумровец. Да радост због онога што се десило прво подели са своjим земљацима:

– Ми смо земљу очистили не само од њемачких осваjача, него и од домаћих изрода – каже он 26. маjа 1945.

Неколико сати касниjе на Конгресном тргу у Љубљани био jе jош конкретниjи:

– Рука правде, рука осветница нашег народа, достигла их jе већ огромну већину, а само jедан мали дио успио jе побjећи – говорио jе он хиљадама људи с терасе Љубљанског универзитета.

После митинга, Титу jе у Љубљани приређен свечани ручак.

Све оно што се тих дана догађало широм Словениjе, “ствари jе изблиза пратио” Јосип Броз.

– Новине из тог периода, као што су “Словенски порочевалец”, “Људска правица”, потврђуjу да jе Тито непрестано боравио у Љубљани од 24. маjа до 1. jуна, што jе дакако веома индикативно – вели др Ференц. “Тито и Ранковић у Марибору и Цељу”, “Тито и Ранковић у Горењскоj”… само су неки од наслова из тог времена. Обилазили су дакле терен, с њима jе био и словеначки шеф Озне Иван Мачек Матиjа. И нема сумње да су разговарали о томе. Шта су се, пак, договорили, за сада се не зна. Нема писаних трагова. Но, ако се, пак, узме у обзир Титов говор од 26. маjа у Љубљани, ствари су много jасниjе. Говор jе обjављен на првоj страни листа “Словенски порочевалец” (новине Ослободилне фронте Словениjе) од 27. маjа 1945. под насловом преко циjеле стране “Достоjно ћемо бранити и одбранити своjе тековине”.

“Што се тиче оних издаjника”, рекао jе Тито, “коjи су били у своjоj држави, у сваком народу посебно, то jе ствар прошлости… Само мањем диjелу издаjица jе успjело побjећи под окриљем покровитеља изван наше државе. Та мањина више никада неће угледати наше дивне планине, цвjетна поља. Ако би се ипак то догодило, биће веома кратког виjека”…

Пише: Саво Греговић

Сутра: Укинуто право на гроб

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV