Реметић: Срби и њихов језик посебно угрожени у БиХ

Академик Слободан Реметић указао је данас да су Срби и њихов језик посебно угрожени на простору БиХ гдје се на све начине и све агресивније протежира и покушава у међународне пројекте увести новоземаљски такозвани босански језик.

„Нигде се као на простору БиХ не јуриша таквом жестином на укупну српску језичку и књижевну баштину. Присвајају се дела српских писаца, отимају се средњовековни споменици. На све начине и све агресивније протежира се и покушава у међународне пројекте увести новоземаљски такозвани босански језик, иза чијег назива стоје прозирни разлози“, рекао је Реметић.

Он је, обраћајући се у име Академије науке и умјетности Републике Српске /АНУРС/ на свечаном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/ поводом прославе 20 година од формирања Одбора за стандардизацију српског језика, нагласио да језик и писмо дијеле судбину народа који се њима служи.

Предсједник Српског националног вијећа Милорад Пуповац рекао је да се српски језик у посљедњих 25 година суочава са окружењем „својеврсних идентитетских језика насталих у процесу осамостаљивања појединих народа и држава“.

Пуповац, који је и члан Одбора за стандардизацију српског језика у Хрватској, нагласио је да је снага српског језика, према ономе што се и у Хрватској види, његова отвореност и комуникативност.

Он је, упоредивши Црну Гору и Хрватску, навео да је у Црној Гори већи број оних који се декларишу да говоре српски језик него што је оних који се изјашњавају као Срби, док је у Хрватској обрнуто.

„У Хрватској је знатно више оних који се изјашњавају као Срби, а тек, можда, 40 или 50 одсто од тог броја кажу да говоре српским језиком. Морамо се посветити томе да проучимо какве су то језичке политичке средине у којима Срби живе и треба да развијају специфичне процесе стандардизације језика. То би требало да буде једна од тема овог одбора“, каже Пуповац.

Предсједник САНУ Владимир Костић истакао је да је српски језик једно од најкомпетентнијих оружја које Срби имају на свим просторима гдје живе, не само зато што се на њему остварује култура и комуникација, већ и зато што је у основи српског националног, етничког и идентитетског корпуса.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић упозорио је да је употреба ћирилице, писма српског језика, угрожена, те напоменуо да је писмо живо онолико колико се користи.

„Ако данас не покренемо снажне кораке у вези са заштитом и афирмисањем коришћења ћирилице на свим местима доћи ћемо у ситуацију да се неког датума у будућности неко пробуди и констатује да ћирилице више нигде нема, осим у нашој свести. То би био историјски пораз овог народа“, упозорио је Вукосављевић.

Он је нагласио да је језик без сумње један од државотворних елемената и истакао да се познавање ћирилице не доводи у сумњу, али да је употреба упитна.

Вускосављевић је рекао да је Министарство културе направило нацрт стратегије културног развоја од 2017. до 2027. године и да су примијећена су два суштинска проблема, а то су дефинисање димензија српске културе и културног простора.

„Јасно смо нагласили да оно што важи за друге мора да важи и за Србију и њен народ. Српски културни простор је простор на којем је српски народ током историјског трајања оставио несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа“, навео је Вукосављевић.

Истичући да се морају разликовати политички и културни простор, он је напоменуо да на политичком простору владају устав и закон једне државе и ограничен је границама те државе, док су културни простори нешто живахнија категорија – они превазилазе политичке границе, прелазе у друге области.

„Према томе, српски културни простор уз извесна условљавања може да се посматра као простор од Скадра и Драча, преко Дубровника, Ријеке и Трста, па и преко Беча, Сент Андреје, Арада, Темишвара и слично“, рекао је Вукосављевић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Слободан Реметић: Ћирилица поделила судбину народа …

Српски језик и писмо угроженији него у вријеме Калаја | Јадовно …

Округли сто „Српски језик и ћирилица“: За српски језик мора се …