Rehabilitacija – pomirenje ili otvaranje starih rana?

„Ista odela, iste psovke i komande. U takvoj gužvi uvek je mnogo žrtava. Najgore je što ne znaš koga gađaš, a kad pucnjava počne, ne prestaje do mraka. Njihova petokraka zvezda i naša trobojna kokarda, i kada su bile na šajkačama, mogle su se osmotriti samo iz neposredne blizine. Ako se sukobimo u selu, onda se tek stvori krkljanac. Jurimo se oko kuća i štala kao deca koja se igraju žmurke. Čas mi jurimo njih, a čas oni nas. U takvoj igri gine sve odreda: i mi i oni, i žene i deca, i stoka i kokoške, i sve što je živo“.

Ove reči samo su fragment „Sećanja iz rata“ komandanta Takovskog četničkog odreda Zvonimira Vučkovića, koje na veoma slikovit način opisuju tragične srpske podele u Drugom svetskom ratu. Čini se da su ovih dana, nažalost, ponovo oživele.

Četrnaesti maj 2015. godine biće upisan u kalendar naše nacionalne istorije kao datum kada je posle 69 godina rehabilitovan general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini. Satanizovan kao izdajnik i sluga okupatora, osuđen na smrt, lišen građanskih prava, časti, dostojanstva i imovine, streljan kao pseto, ostavljen bez groba i mramora. Njegovo mesto večnog počinka ni dan-danas se ne zna. Njegova lična sudbina se metaforički u mnogo čemu poklapa sa sudbinom srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Prvi ustanik porobljene Evrope, hvaljen i obožavan, omražen i osporavan, izdan i ostavljen od onih kojima je verovao. Častan vojnik izgubljene zemlje, dobri otac podeljene porodice. Preko radija slušao glas svoje kćerke koja ga naziva izdajnikom, a sa sobom na Zelengoru vodio svog trećeg sina i gledao kako gine…

Reakcije na rehabilitaciju generala Mihailovića su očekivano podeljene. Jedan (većinski) deo srpske javnosti podržava ovu sudsku odluku, dok je drugi osuđuje. Jedni smatraju da je konačno ispravljena velika istorijska nepravda, dok drugi tvrde da je rehabilitacija vođe Ravnogorskog pokreta sramota. Iz „regiona“, kako se popularno naziva prostor bivše Jugoslavije, dolaze uglavnom negativne ocene. Posebno iz Hrvatske, čiji mediji generala Dragoljuba Mihailovića nazivaju „četničkim zločincem“, usput ga poredeći sa Hitlerom. Njegovu rehabilitaciju prenose kao najvažniju vest dana, žigosajući je kao skandaloznu. Ipak, mišljenja smo da se na njihove stavove ne treba obazirati. Posebno ako se ima u vidu uloga Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Njihovo mišljenje neka zadrže za sebe. Hajde da vidimo kako će se Srbija osećati nakon ove odluke.

Sahrana kurira jedne ustaničke jedinice u Rudniku, kojoj zajedno prisustvuju četnici i partizani

Fotografija je preuzeta od gospodina Branimira Gajića

Koliko god to čudno i apsurdno zvučalo, čini se da se Drugi svetski rat u našim glavama nikada nije završio. Koliko puta smo prisustvovali scenama gde se svađaju „četnici“ i „partizani“ na slavama, svadbama, krštenjima, sahranama, svim mogućim i nemogućim skupovima. Vređaju se, optužuju, panjkaju, mrze. Prepričavaju jedni drugima „njihove“ zločine, grehove i izdaje, dokazujući da je baš njihova strana u ratu bila pravedna. I četnici i partizani i ljotićevci i nedićevci. A svi Srbi. Kako među svojima razlučiti ko je kriv a ko prav…? Nema porodice u kojoj nije bilo pripadnika ovih pokreta za vreme Drugog svetskog rata. Proklete srpske podele… Svi su krivi! Svi su oni prolivali krv mnogih nedužnih ljudi! A zbog čega…? Zbog ratnog ludila, raznih ideologija, opsena i zabluda. Zbog toga što im je neko usadio u pamet da je oznaka na kapi važnija od oca, majke, brata, sestre, kuma, rođaka, komšije, prijatelja… koji nosi neku drugu oznaku. Najčešće na šajkači. Svi su verovali u svoj cilj, neku svoju borbu. I svi izgubili! Tj. mi smo izgubili! Da, mi Srbi. Da nije tako, da li bismo sa ovolikom strašću i posle sedam decenija raspravljali o tome da li je pravedno da se rehabilituje najodlikovaniji srpski oficir Drugog svetskog rata, kome se ni grob ne zna…? Izgleda da iz naših podela ništa nismo naučili…

Ipak, želimo da verujemo da će rehabilitacija oklevetanog generala Mihailovića predstavljati početak našeg pomirenja. Samih sa sobom. Vreme je da se okade neopojani grobovi, da se braća izljube, da jedni drugima oproste sva sagrešenja, da daju večni zavet da nikada više neće pucati jedni na druge. Da stare rane zacele. Da se konačno stavi tačka na jednu ludu, besmislenu, krvavu podelu koja nas je preskupo koštala. Da cela Srbija stane pod jedan barjak. Da se vrati sebi i Bogu.

Autor: Jovan Aleksić

Izvor: SRPSKI AKADEMSKI KRUG

Vezane vijesti:

Rehabilitovan Draža Mihailović

Treba li heroju rehabilitacija?

Bitka četnika i partizana još od crvenog oktobra! – Jadovno …

GODIŠNjICA SMRTI GENERALA DRAGOLjUBA MIHAILOVIĆA …

Emigracija finansira potragu za grobom đenerala Draže …

SLUŽEN POMEN ĐENERALU DRAŽI MIHAILOVIĆU …

Jerusalim Post: General Draža Mihailović … – Jadovno 1941.