arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

РЕАГОВАТИ НА АКЦИЈЕ ИЗ САРАЈЕВА

Policajci_Republike_Srpske_sa_ratnom_zastavom_ABIH-abda0064Воjно-политички аналитичар Гостимир Поповић изjавио jе данас Срни да онаj ко jе обjавио спискове 400 Срба, запослених у полициjским и воjним структурама у БиХ, а коjи су наводно имали везу са догађаjима у Сребреници у jулу 1995. године, треба да одговара и да мораjу бити покренути одређени процеси „као реаговање на акциjе из Сараjева“.

Он каже да реаговање из Републике Српске мора да буде снажна и институционална како за случаj спискова, тако и за случаj махања ратном заставом такозване Армиjе БиХ, коjи су починила три полицаjца бошњачке националности.

Ако нема реаговања, каже Поповић, онда може да се очекуjе само снажна акциjа.

„Они из Сараjева то стално раде, покушаваjући да направе нешто, док наше институциjе сматраjу да ће то бити риjешено нашом истином. Не, биће риjешено када се буде радило реципрочно и онако како захтиjеваjу закони“, истакао jе Поповић.

Када jе риjеч о активностима из Сараjева усмjерених према Српскоj, Поповић наводи да jе тренутно на сцени „заигравање за врло снажне прољећне активности“ и да се у том смислу може очекивати да се око 1,2 милиона Срба из Републике Српске неки начин нађе на неком од спискова.

Поjедини медиjи у Федерациjи БиХ недавно су обjавили списак више од 400 осумњичених за ратне злочине у Сребреници у jулу 1995. године коjи су запослени у полициjи Републике Српске, Агенциjи за истраге и заштиту (Сипа) и Оружаним снагама БиХ.

Медиjи у Српскоj приjе два дана обjавили су фотографиjу на коjоj се виде троjица припадника Полициjске станице Власеница и ратна застава такозване Армиjе БиХ. Са власеничким полицаjцима jе и имам Нурдин Грахић. Фотографиjа jе била постављена на њиховим „Феjсбук“ профилима, а ниjе познато гдjе jе настала.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

ИСПИТАТИ ИСТИЦАЊЕ ЗАСТАВЕ „РБиХ“ У … – Jadovno 1941.

држава неће дозволити повампирење неонацистичких идеjа

ПОЛИТИЧКИ ЛОВ НА СРБЕ ЗБОГ ЛИЧНЕ ОСВЕТЕ – Jadovno 1941.

КАКО ЈЕ 2004. ГОДИНЕ НАСТАО ИЗВЕШТАЈ О СРЕБРЕНИЦИ …

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​