Tačno je utvrđen broj žrtava u Jasenovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma
Episkop Slavonski g. Jovan Ćulibrk je za list Nedeljnik (br. 189 od 27. avgusta 2015, izvodi u prilogu) izjavio sledeće:
„Sedamdeset godina nakon prestanka rada Jasenovca, mi još uvek baratamo s posleratnim procjenama, i još uvek nam nedostaje ozbiljan rad na utvrđivanju broja žrtava. Zato, iznositi autorativne tvrdnje o broju jasenovačkih žrtava… jeste nemoralno“.
Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu (u kojoj nije bilo ni Srba ni Hrvata) je još 2010. g. utvrdila tačan broj žrtava u Jasenovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevrja i Rom. G. Episkopu Jovanu Ćulibrku, koji se predstavlja kao poznavalac hrvatskog genocida u hrvtskim jasenovačkim logorima sigurno je poznato da je u tim logorima stradalo preko 700 000 Srba, 23 000 Jevreja i 80 000 Roma, među kojima je bilo 110000 dece ispod 14 godina starosti. Jedino je Hrvatska imala logor za istrebljenje male dece. Gospodinu episkopu Ćulibrku je svakako poznato da je Međunarodna konferencija o Jasenovcu usvojila i objavila na 8 jezika (što je poslano u sve zemlje sveta) Deklaraciju o Hrvatskom genocidu protiv Srba, Jevreja i Roma u NDH.
U svom intervjuu za Nedeljnik g. Episkop Ćulibrk se pita: „odakle takav ubilački nagon u NDH?“
Na to pitanje je dala odgovor Međnarodna konferencija u Sankt Petersbugu 2002. godine na kojoj je utvrđeno da je glavni krivac za vaspitanje rimokatolika Hrvata i rimokatoličkih sveštenika i aktivista u Hrvatskoj da mrze sve nekatolike, u prvom redu pravoslavne Srbe i Jevreje, baš rimokatolička „crkva“. O ovoj konferenciji je objavljena i knjiga na srpskom jziku (Olga Četvernikova). I ovo je sigurno poznato g. Ćulibrku.
Govoreći o klanju, silovanju itd Srba, Jevreja i Roma u Jasenovačkim logorima, uključujući i malu i nerođenu decu, g. episkop Ćulibrk je propustio da spomene da je prema izjavama američkih stručnjaka na konferenciji u Njujorku preko 400 rimokatoličkih sveštenika u Hrvatskoj lično ubijalo nevine žrtve. Dalje u svom intervjuu episkop Ćulibrk izjavljuje: „što se tiče Odbora SPC za Jasenovac, to je institucija koja postoji već 12 godina i ima ozbiljnu reputaciju“. Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu tvrdi da to nije tačno.
Postoji i komisija za dijalog između SPC i Biskupske konferencije Hrvatske, kao i komisija obrazovana na predlog pape Franje, koja ima zadatak da se bavi pitanjem kanonozacija zločinca i kardinala Alojzija Stepinca.
Međunarodna komisija je već ranije iznela svoj negativni stav o ovom pitanju.
Ovaj intervju episkopa Slavonskog g. Ćulibrka jasno pokazuje stav pojedinih episkopa SPC koji su spremni zarad „pomirenja“ sa rimokatolicima da zaborave na sve Jasenovačke žrtve, među kojima je posle stravičnog mučenja ubijeno 187 pravoslavnih sveštenika, proterano preko 300 (praktično svi), brojni Jevreji i Romi, kao i niz srpskih vladika, svetitelja i drugih. Gospodin episkop Jovan Ćulibrk ne sme da „zaboravlja“ ove činjenice.
Profesor dr Srboljub Živanović,
Predsednik Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu,
London, Velika Britanija
EPISKOP SLAVONSKI JOVAN ĆULIBRK:
Svi moramo da dobrano odvagnemo svaku riječ u pogledu Stepinca
Ništa nije jednostavno: zamislite da su i Stepincu i patrijarhu Pavlu ustaše ubile brata – Pavlov brat Dušan poginuo je u partizanima u Siraču 1942, a Stepinčevog brata Miju odveli su i ubili naredne, 1943. godine.
Episkop Slavonski Jovan Ćulibrk, najveći stručnjak SPC o holokaustu tokom Drugog svetskog rata, kaže da ćemo svi morati dobro da izmerimo svaku reč o kardinalu Alojziju Stepincu koji će možda biti kanonnizovan.
„Mislim da ćemo svi mi morati da dobrano odvagnemo svaku riječ, prošlu i buduću, u pogledu Stepinca. Ono oko čega ćemo se sigurno složiti to je da komunistički proces i komunistička optužba ne mogu da predstavljaju polazište za razgovor o Stepincu. Na tom procesu i uopšte pred komunistima je on pokazao hrabrost, i nesumnjivo je da je taj elemenat ispovjedništva presudan u procesu beatifikacije i kanonizacije.
No, upravo odatle polaze i oni koji Stepincu prigovaraju da istu hrabrost nije pokazao i pred Pavelićem kada je trebalo osuditi i spriječiti ustaška zlođela. No, ništa nije jednostavno: zamislite da su i Stepincu i patrijarhu Pavlu ustaše ubile brata – Pavlov brat Dušan poginuo je u partizanima u Siraču 1942, a Stepinčevog brata Miju odveli su i ubili naredne, 1943. godine.“
Ovako episkop slavonski Jovan Ćulibrk u intervjuu za novi broj Nedeljnika govori o mogućoj kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca. Vladika Jovan važi u SPC za najboljeg poznavaoca Holokausta, genocida u Drugom svetskom ratu i srpsko-jevrejskih odnosa. Sve to je, između ostalog, izučavao i na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu i u Jad Vašemu.
Dvadeset godina posle „Oluje“ i „Bljeska“, i 70 godina posle proboja Jasenovca, za Nedeljnik je episkop Eparhije slavonske pričao o „vertikali srpskog stradanja na ovim prostorima“, o odnosima SPC sa Vatikanom, o ulozi kardinala Alojzija Stepinca u zloglasnoj NDH, o vezama srpskog i jevrejskog naroda…
„Kod nas se pitanje uloge katoličkog sveštenstva u Drugom svjetskom ratu svelo na srpsko-hrvatske odnose, bez uvida i razumijevanja njegovog opšteg okvira: npr. svi znaju za knjigu Marka Rivelija o Stepincu, ali je rijetko ko čitao takođe kod nas objavljenu Rivelijevu knjigu o Vatikanu u Drugom svjetskom ratu – i pri tome treba reći da Riveli sigurno nije vrhunski stručnjak, kao što to nije ni Džon Kornvel, čija je knjiga Hitlerov papa ipak uspješnija, ali i nešto poznatija kod nas.
No, sama činjenica da Pio XII još nije kanonizovan, dovoljno govori o tome koliko je ozbiljno ovo pitanje. Piju XII i Vatikanu se najčešće prigovara to što javno nije osudio Holokaust, ali i Poljaci nose veoma gorko sjećanje na ratnog papu jer smatraju da je i njihovo stradanje bilo prećutano radi mira između Vatikana i Trećeg rajha. Tek ostaje da se prevedu izvanredna đela Majkla Fajera ili Pola O’Šija, u kojima se može sagledati gde je mjesto NDH i kardinala Stepinca u širim eklisijalnim i državnim okvirima.“
Vladika Jovan je kazao i da je nemoralno iznositi autoritativne tvrdnje o broju žrtava u Jasenovcu.
„Broj nije suštinski bitan ali je veoma važan, jer pokazuje dimenzije zločina. Da je broj stradalih u Jasenovcu ogroman to znamo, ali je problem koji postoji još od početka osamdesetih, kada je počelo otvorenije da se raspravlja o Jasenovcu, u tome što će veliki broj ljudi da skoči i pita: a koliki je taj broj? Ovde ću da ponovim ono što govorim stalno, a to je da je nemoralno pitati za broj stradalih u Jasenovcu.
Zašto? Zato što su u većini evropskih država do 1948. godine izvršene procjene broja žrtava u Drugom svjetskom ratu i date su preliminarne procjene karaktera rata; Nirnberški tribunal je simbol tog vremena. 70 godina nakon prestanka rada Jasenovca, mi još uvijek baratamo s poratnim procjenama, i još uvijek nam nedostaje ozbiljan rad na utvrđivanju broja žrtava. Zato, iznositi autoritativne tvrdnje o broju jasenovačkih žrtava, pogotovo kako se to radi na prostoru bivše Jugoslavije, jeste nemoralno“, objašnjava vladika Jovan Ćulibrk.
On je za Nedeljnik govorio i o opustelim selima u Slavoniji i obeležavanju „Bljeska“ i „Oluje“.
„Bila je u maju obljetnica ‘Bljeska’ u Okučanima. Mi smo taj dan u Hramu Svetog Dimitrija služili liturgiju i pomen, na koje iz Srbije nije došao skoro niko: nijedan novinar, niko se nije javio. A znate zašto? Najviše zato što se u vrijeme ‘Bljeska’ u Beogradu odigravao stoti derbi, devedeset hiljada ljudi je sjedilo na Marakani, a onda su tek u ko zna kojem minutu Dnevnika rekli da se nešto zbiva u Zapadnoj Slavoniji. Loša je savjest kod ljudi koji su u toj obmani aktivno ili pasivno učestvovali, mračna je savjest kod ljudi i ona ih nesvjesno koči da se vrate „Bljesku“ koji im opterećuje savjest“, rekao je, između ostalog, vladika Jovan.
Dragana Tomašević, direktor Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation za Srbin.info
Poznato je da je Jovan Čulibrk grijao stolicu desetak godina prije nego što je magistrirao u Jad Vašemu na Holokaust temi. Njegovi mentori važe za svjetske stručnjake u ovoj oblasti. Zato nema sumnje da Čulibrk važi za najboljeg poznavaoca Holokausta u SPC. Međutim, sudeći po ovom i prošlim medijskim ispadima, tema Srbocida mu je slabija strana. Ćulibrku se ovakav ispad ne može uzeti za zlo, ali bi svakako trebalo da posluži na sramotu njegovim lokalnim mentorima na polju genocida nad Srbima u 2. Sv. Ratu. Očigledno je na temu stradanja sopstvenog naroda dezinformisan i dezorijentisan, te tako, bez ikakve potrebe, narušava čin koji na plećima nosi. Zato, svi ćemo morati dobrano da odvagnemo svaku riječ u pogledu Jovana Čulibrka, te njegovog kredibiliteta da komentariše Srbocid u 2.Sv ratu.
Milenko Jahura, predsednik UO SND Prebilovci za Srbin.info
„Ono na šta, pre svega treba obratiti pažnju, u intervjuu episkopa Jovana, je pokušaj relativizacije utvrđene uloge i odgovornosti Alojzija Stepinca za stvaranje, učvršćivanje i odbranu NDH i za genocid koji je ta država izvršila nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu. Taj pokušaj smatram skandaloznim i sramnim postupkom. Mislim da se za to ne može izbeći odgovornost, makar moralna.
DEMANTI EPISKOPA SLAVONSKOG
U broju beogradskog magazina ”Nedeljnik” od 27. avgusta objavljen je intervju koji je sa Episkopom Slavonskim g. Jovanom (Ćulibrkom) uradio novinar ”Nedeljnika” Veljko Miladinović. Taj intervju je najavljen na naslovnoj strani ”Nedeljnika” uz naslov ”Srbi, dobro vagajte svaku reč o Stepincu”.
Na žalost, te reči niti je Episkop Jovan izrekao u intervjuu, niti takav naslov može da se izvuče iz bilo čega što je Episkop Jovan u intervjuu za ”Nedeljnik” rekao. Sudeći po naslovu koji je dala redakcija ”Nedeljnika”, ispada da se Episkop Jovan postavio kao advokat Alojzija kardinala Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog u vreme Drugog svetskog rata, što on svakako nije niti želi da bude. Episkop Jovan se zalaže za trezveno razmatranje istorije u kome će svaka predrasuda uzmaći pred naukom i duhovnošću.
Iz Kancelarije Eparhije Slavonske
Izvor: Nedeljnik, Saborni hram Svete Trojice u Pakracu, SRBIN.INFO
Vezane vijesti:
Vladimir Umeljić: „Sveti“ Alojzije Stepinac i Srbi
EPISKOP SLAVONSKI JOVAN ĆULIBRK: Srbi, dobro vagajte svaku reč o Stepincu!
Pismo Episkopu slavonskom Jovanu Ćulibrku povodom Dana …
Stepinčeva brata bliskog komunistima 1943. ubili su Nijemci …