Необjављени интервjу америчке тв мреже Си-ен-ен са тадашњим начелником Генералштаба Воjске Републике Српске, Ратком Младићем.
‘Мени jе ово први рат, а неки од моjих страних колега коjи су овде били у мисиjама, иза себе имаjу дванаест или више ратова. Никад нису ратовали на своjоj земљи, а мени визираjу пут за Хаг’.
Пред вама jе интервjу коjи jе генерал ВРС Ратко Младић дао америчкоj телевизиjи Си-Ен-Ен 1995. године и коjи из (не)познатих разлога никада ниjе обjављен. Вриjеме интервjуа jе август 1995. године, вриjеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО воjске против Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине. По мишљењима аналитичара, интервjу ниjе никада обjављен jер генерал Младић разложно и са одличним аргументиума обjашњава позициjу Срба и оправдава борбу Срба за самоодржањем на вjековним животним просторима. Просjечном гледаоцу Си-Ен-Ен-а би био неjасан преокрет са „лоших“ момака на „добре“ момке. Било jе jедноставниjе погазити начела новинарске професиjе и оваj интервjу не обjавити, ради испуњења политичких циљева западних влада и наставка уобичаjене подjеле на „добре“ и „лоше“ момке.
Захваљуjући људима добре воље, оваj интервjу jе обjављен на vostok.rs, те вам исти даjемо на увид.
РМ: Већ почињемо са интервjуом..
Н: Само да почнете за конференциjу.
РМ: У реду. Српски народ jе вjековима живио на просторима са коjих jе протjеран. На простору Републике Српске Краjине су веома стари манастири Српске православне цркве. Неки су стариjи од хиљаду година. И на простору Далмациjе, Лике, Баниjе и Кордуна српски народ jе наjстариjи народ, коjи jе ту насељен и настањен. И за то имаjу одговараjући историjски и научни докази. Егзодус српскога народа са њихових вjековних огњишта jе можда jедна од наjвећих трагедиjа српског народа у цjелини. Можда се може мjерити са трагедиjом српског народа 1915. године када jе његова воjска морала да напусти Србиjу, али се уз помоћ савезничких армиjа након четири године крвавог рата вратила на своjа огњишта. Ова трагедиjа jе већа ради тога што се дешава нажалост краjем 20. виjека. Нажалост, дешава се не пред очима међународне заjеднице и свjетске jавности jер смо због блокаде и сатанизациjе изоловани били, тако да нисмо нашу трагедиjу, наше патње, ни о овоме рату, па ни огромни егзодус прикажемо свету. Не ради тога да нас сажаљева, већ да истину види.
Н: Зашто Воjска Републике Српске ниjе отишла у Краjину да помогне и да сприjечи трагедиjу српског народа?
РМ: Ми смо помогли колико смо обjективно били у ситуациjи у датом тренутку. Морам да будем искрен и да саопштим да jе Хрватска од почетка рата у бившоj БиХ присутна са своjим оружаним формациjама. Ниjе поштован ембарго, напротив, део земаља међународне заjеднице, све су уложили у то да страховито наоружаjу хрватско-муслиманске снаге, а долазили су и високи стручњаци из поjединих земаља коjи су директно учествовали у опремању њихове воjске, тренирању њихове воjске, па и планирању и извођењу операциjа. Нажалост, због лоше слике коjа jе помоћу поjединих медиjа створена о Србима и српскоме народу у целини, обезбеђен jе неравноправан третман и пристрасност дела међународне заjеднице и сврставање на хрватско-муслиманску страну коjи су почели оваj крвави рат на просторима бивше Југославиjе. Како jе пред очима међународне заjеднице и пред светском jавношћу грубо нарушена повеља УН и срушена без икаквог разлога jедна земља коjа jе била суоснивач и Друштва народа и jедна од оснивача УН.
Н: Колико jе вjероватно да ће Краjина jедном да буде враћена, имате ли неки план враћања Краjине?
РМ. Ја би само дозволио да одговорим до краjа на ово прво питање, а одговорићу вам и на следеће. Тако jе исто из центара моћи коjи су руководили целом кризом и даље руководе о растурању бивше Југославиjе, сатанизован српски народ и омогућено оним снагама коjе су насилном сецесиjом се издвоjили из бивше Југославиjе и те снаге су све до данас подржаване. Не само медиjски нажалост. Подржаване су политички, дипломатски, економски, па нажалост и воjнички. И не треба ништа да Вам говорим да jе према нама и примењивана не само претња, ултиматуми, већ и груба сила, нажалост НАТО пакта и нарпчито што нас боли од стране неких земаља коjе су традиционално биле српски савезници онда кад су се дешавале катаклизме на свету у Првом и Другом светском рату.
У вези са Вашим другим питањем, ми Срби, не можемо се никада одрећи наше земље, jер jе наша земља наша светиња. Та земља jе вековима натапана српском крвљу, а српски народ у Републици Српскоj Краjини jе преживио и турску и аустроугарску империjу на своjим огњиштима. Значи, ни те империjе ма како су историjски описане као окрутне, нису протеривале српски народ са тих простора као што jе то сада учинила фашистичко-усташка армада Фрање Туђмана и његових спонзора нажалост и неких земаља међународне заjеднице коjе су имале прљаве руке у читавом том послу.
Н: Узимаjући у обзир снагу Хрватске армиjе како намjеравате да повратите Краjину?
РМ: Хрватска армиjе без помоћи своjих спонзора и дела земаља германског блока на челу са Немачком нити jе представљала, нити представља, нити ће представљати икакву воjну снагу. Они су се само уз помоћ међународне мафиjе и криминалаца наоружали огромном количином оружjа и мунициjе из складишта бивше армиjе Совjетског Савеза на просторима Источне Немачке и земаља Варшавског уговора. И jа би желео, ако jе то могуће преко ваших екрана да упозорим међународну заjедницу на врло опасан пут коjим су кренуле те снаге, jер jа сам потпуно убеђен да на овом простору ниjедном од сукобљених народа не треба ни оружjе ни мунициjа. Сигуран сам да делим мишљење свих сукобљених страна, да на оваj простор, да на овом простору не треба да се тучемо због туђих интереса, нити због интереса светских центара моћи. На оваj простор треба упутити људе здравог разума коjи могу да допринесу да се успостави мир, да се прекине рат и да се вратимо нормалном животу, изградњи порушених села и градова, jер jе Балкан таква, такво стратегиjско подручjе Европе и свиjета и сваки ратни вихорчић, а камоли оркан носи опасност, не само за народе коjи настањуjу Балкан, већ и шире. То jе показала дуговековна историjа планете и посебно историjа народа коjи су настањивали и настањуjу Балкан.
Н: Да ли то значи да ћете ви покушати да заузмете поново Краjину воjно и да ли jе план већ у току?
РМ: Ако би били неки планови у питању, онда ми не би могли заузимати оно што jе наше, могли би га само ослобађати. Пошто се ми први пут срећемо, jа нисам знао да ви постоjите као живо биће до сада на планети, што jе моjа мањкавост, jа бих Вас замолио да Ви истражите да ли српски народ или jа, као командант Главног штаба Воjске Републике Српске имам иjедног воjника, иjедну jединицу на простору било чиjе земље или било ког туђег народа. Ја ћу Вам одговорити. То немамо, jер моj народ никада ниjе био осваjачки народ. Срби никада, па ни у овоме рату нису осваjали туђе териториjе. Српски народ ниjе почео ни оваj рат. Српски народ ни у овоме рату ниjе обjавио рат. Напротив, српском народу jе обjављен оваj рат од стране хрватско-муслиманске коалициjе jош 91. и 92. године.
Ми смо тек уназад, неколико седмица прогласили ратно стање да би се одбранили од хрватско-муслиманских снага и њихових спонзора из света
коjи су на оваj простор довели плаћене убице од Ирана па до неких западних земаља. Ја бих само jош jедну реченицу, дозволите да Вам кажем, да Вас обавестим. Једном сам приликом рекао. Над нашим народом до сада jе испробано сво оружjе коjе jе произведено на планети, изузев подморничког и нуклеарног. Не знам да ли ћете Ви као новинар ЦНН-а смети обjавити ову моjу реченицу коjу ћу Вам сад рећи , а jа бих jе рекао у интересу мира. Лично сам био присутан када су нас бомбардовали авиони Ф-16 и неки њима слични. И у том моменту нас ниjе болело толико што су нам деца од њих гинула, већ нас jе болела неразумна одлука потомака оних предака из Америке коjи су раме уз раме у Првом и Другом светском рату са нашим ошевима и дедовима у истом рову умирали и против истог зла се борили. Тада су потомци ових коjе они сад подржаваjу били у спротним рововима и заjедно са аустро-угарским хордама или Хитлеровим. Нажалост, ето и то jе jедна од заблуда и света и од трагичних истина овог тешког и суморног рата у кога су многи умешали прсте.
Н: У исто вриjеме док се говори о избjегличкоj кризи Срба из Краjине, амерички медиjи посебно говоре и о наводно масовним гробницама у Сребреници, муслиманским, и о огромном броjу несталих људи, а масовне гробнице су фотографисане из ваздуха па Вас пита да ли jе то тачно, шта jе са тим људима.
РМ: Ја Вас могу обавестити да jе о Сребреници потписан споразум априла и маjа 93. године коjима где су оне дефинисане и jасно омеђене као заштићене зоне у коjима не може бити нико наоружан сем воjника УН. Ми смо из Републике Српске пружили сву могућу помоћ и снагама УН и цивилном муслиманском становништву коjе се норманлно снабдевало у Сребреници, Жепи, Горажду, Сараjеву, Бихаћу скоро три године. Уместо да снаге УН разоружаjу муслиманске формациjе, како су преузеле обавезу по споразуму коjи смо потписали jа и генерал Морион, они су те заштићене зоне претворили у терористичке, фундаменталистичке базе коjи су вршили нападе према нашим селима и градовима. Муслимани из Сребренице и Жепе су у ширем реjону та два места попалили више од двеста српских села и у више села масовно побили народ, измасакрирали сво српско становништво. Ми смо у више контаката и са другом страном и посебно са надлежним командама унпрофора и одговараjућим институциjама међународне заjеднице, било на нивоу владе или председништва Републике или на нивоу Главног штаба, упозоравали да се мора обезбедити разоружање муслиманских формациjа и да зона буде потпуно демилитаризована, што ниjе учињено.
Н: Шта се десило са…..?
РМ: Само дозволите да Вам обjасним мало шире, jа ценим Вашу новинарску радозналост, али би желио да саслушате целу генезу да би могли имати jасну слику jер усмерена питања и исецкани одговори могу имати криву слику у медиjима, нарочито телевизиjа. Може да се злоупотреби, што jе у овоме рату учињено безброj пута на нашу штету. Од 93. па до ове године ми нисмо предузели ниjедну акциjу према Сребреници и Жепи иако смо пратили наоружавање муслимана коjи су чак и хеликоптерима Ми-17 пребацивали оружjе из Ирана и убоjна средства. Такав jедан хеликоптер смо приjе два-три месеца оборили у реjону Жепе. Не би се десило у Сребреници и Жепи то што се десило да муслимани нису предузели акциjу из Сребренице и Жепе коjа jе била у директноj функциjи њихове наjављене офанзиве за деблокаду и ослобађање Сараjева. Они су на енклаву Сараjево напали, и то jе заштићена зона, мада ниjе дефинисана никаквим споразумом двиjу страна. И то су напали тежишно из зоне искључења са планина Игмана и Бjелашнице, са коjе су се повукле снаге Воjске Републике Српске 93. године и коjе су са поверењем предате снагама мира са намером да у њих не улазе ни наше ни муслиманске снаге, што су муслимани злоупотребили. Светски медиjи, па и Ваша цењена кућа jе пратила муслиманску офанзиву у Сараjеву и према Сараjеву и колико знам нисте заузели енергичан став нити сте осудили њихове офанзиве из зоне искључења нити ка заштићеноj зони Сараjево.
Н: Са пуним поштовањем према Вама, инсистира да му се одговори на питање о Сребреници и Жепи.
РМ: Јесте, jа са jош већим поштовањем према њему инсистирам да он буде стрпљив и да ме саслуша и да му jа кажем, jер jа говорим истину, и онако како jе било, а то су чињенице коjе не може оповргнути ни наука jер ово што jа говорим и што ћу Вам рећи, све jе снимила камера. Тако, да ћете jедног дана и ви и свет бити правилно информисани.
У jеку наjвећих и наjжешћих битака око Сараjева, муслимани из Сребренице и Жепе су 26. и 27. jуна, уочи великог српског празника Видовдана, извршили терористичке испаде, ширих размера из Сребренице и Жепе на нашу териротриjу. Упали су у село Вишњицу …
(пауза интерjуа) …Камерман – морам да промиjеним траку…
РМ: …неограничену моћ имаjу и као медиjи, велику моћ и онда jе добро да што више тога сазнаjу.
Колико видим, оваj господин jе jако стрпљив, коjи снима, врло jе симпатичан момак..
Н2: Ми би разговарали са Вама читав дан.
РМ: Нећу jа имати времена за читав дан, али надам се да ће некада бити прилике да разговарамо и у другим околностима и у срећниjим и у мирниjим временима. Ако jе спремна техника, ако дама да команду, ми можемо продужити. Стао сам код села Вишњице.
(краj паузе – трака промиjењена)
РМ: Они су у селу Вишњице и селу Бања Лучици масакрирали све што су ухватили живо и убили су нам неколико воjника. На такав њихов напад ми
смо одговорили контраофанзивом на том простору и максимално водећи рачуна да не дође до цивилних жртава, нити да неко буде повређен од припадника унпрофораи поред тога што jе авиjациjа НАТО пакта без икаквог разлога деjствовала против нас, чак и по цивилним циљевима у реjону и Сребренице и Жепе.
Успешно смо завршили ту операциjу према Сребреници и Жепи и уз помоћ снага холандског батаљона, присутних представника међународне заjеднице у Сребреници, и уз присуство снага унпрофора из неколико земаља у Жепи, те личним ангажовањем, и моjим и генерала Смита и генерала Николаjа, омогућили смо да се сво цивилно становништво коjе jе дошло тамо где jе по споразуму било договорено за Сребреницу-Поточаре, а за Жепу-Чек поинт броj 2 на Вочаници, без ичиjе присиле, а на њихов захтев евакуише тамо где они хоће. И, евакуисали смо их у реjону Кладња. Сви воjно способни коjи су дошли на места где су се окупљали, цивилно становништво или коjи су предали оружjе су евидентирани. Тражили смо одмах премо Међународног црвеног крста и унпрофора посредовање да се замене за наше цивилне, за наше цивиле коjе они jош држе од 92. пре рата, за наш огроман броj цивилног становништва коjе су они покупили током рата са териториjа коjе контролишу из градова Тузле, Зенице, Мостара, Загреба и тако даље.. И за наше воjнике и официре коjе су они заробили током рата. Они нажалост нису позитивно одговорили на таj наш гест добре воље и ми очекуjемо да ће уз помоћ међународне заjеднице, да се изврши на њих притисак и да се размене по принципу, човек за човека или по принципу сви за све, већ како се договоре државне комисиjе.
Део мушке популациjе из Сребренице коjа jе починила злочине над српским народом, вероватно из страха и због злочина коjе су починили, а вероватно убеђени да ће их повући муслиманске снаге из реjона Тузле коjе су атаковале њима у сусрет, рачунаjућу вероватно да су довољно jаки, да могу отворити пут ка Тузли, данима су се пробиjали ка Тузли, Кладњу, а неки и ка Србиjи. Тамо су вођене огорчене борбе уз обострано велике губитке и са jедне и са друге стране. Део њих се jе и пробио што jе инаглашавала њихова телевизиjа, а и њихов командант Расим Делић jе рекао да ће врло брзо построjити 28. или 38., коjа беше.. 28. дивизиjу из Сребренице.
Они су замислите, у заштићеноj зони формирали читаву дивизиjу терориста. Ја разумем Вас као новинара што се у име Америке и америчке jавности
интересуjете, али не могу да разумем како то Америка не поставља питање, нити амерички новинари, како jе могуће да се у заштићеноj зони коjу међународна заjедница своjим снагама штити и гарантуjе да неће бити присуства никаквих оружаних снага, може формирати фундаменталистичко-исламска дивизиjа наоружана оружjем из Ирана. И скоро сам питао jедног вашег колегу Питера из СНН-а, шта ради Америка ако откриjе на своме тлу jедног терористу? А, он ми jе одговорио, ми настоjимо да га ухватимо.
На моjе питање, ако он пружа отпор….
….молим да Ви одговорите. Шта сте урадили према ономе коjи jе са пушком, са оним ћорцима пуцао на Белу кућу? Да ли сте га привели суду?
Господине, шта jе било са тим човеком?
Н: Он jе у затвору и он мисли да ће да остане у затвору…
РМ: Не, ниjе тачно, убили сте га пред камерама на улици. Ви се интересуjете шта jе са дивизиjом терориста из Сребренице, а jа се интересуjем шта jе са jедним терористом коjи jе направио сулуду акциjу да пуца у близини Беле куће. Ви сте велика земља, велика сте телевизиjска кућа, слуша вас цео свет, постављате велика питања и молим Вас говорите људима истину. Шта би ви да се у Лос Анђелесу или у неком малом граду формирала дивизиjа од десетак, дванест хиљада наоружаних из Ирана. Би ли дошли мене да интервjуишете или би били присутни у Лос Анђелесу?
Н: Он се опет интересуjе и жели да зна шта се десило са људима у Сребреници. Да ли су они погинули у борбама или се држе негдjе
као заробљеници иил jе нешто друго?
РМ: Ја мислим да се њих навjевћи броj пробио на териториjу коjу контролишу муслимани о чему jе на краjу краjева у њиховоj скупштини поднио Расим Делић и наjављуjе да ће веома брзо построjити Сребреничку дивизиjу. Један мали део се предао и они коjи су се предали, они су под нашом контролом и приjављени су или ће бити приjављени Међународном црвеном крсту, а jедан део jе и погинуо. И наших и њихових. Ви можете питати припаднике међународних организациjа коjи су били присутни у Жепи. Ми смо њихове погинуле сахрањивали у њихова муслиманска гробља на том простору. Ми се..
Н: Значи нема масовних гробница и ниjе било смакнућа?
РМ: Само што jе погинуло у борби, то jе морало из хигиjенских разлога да се склони на одговараjућа места и да се сахрани док не буду размењени посмртни остаци са другом страном.
Н: Значи, просто jе могуће да су то видjели авиони. Јесу ли то те масовне гробнице?
РМ: Прво, ваше приче о авонима и ваше приче америчке о томе да знате шта jе у васиони, у ваздуху, човеку у глави и у земљи и на земљи су нетачне. И jа не бих желио да на провокативна питања даjем одговоре ни да подгреjавам светску jавност око неких минорних питања jер у овоме тренутку много има значаjниjих питања од Сребренице и Жепе или од муслиманских терориста и њихове судбине.
Н: Шта jе Ваш план за Горажде и Сараjево?
РМ: Ја рачунам да сте Ви новинар, да нисте официр. Ако сте новинар онда постављате из искуства питања, а ако сте официр онда из незнања. Ваљда не очекуjете да моjе планове откривам пред камерама СНН-а. То су споредна питања, можда вероватно на путу ономе, глобалном. Ја очекуjем да постављате питања о миру, о прекиду рата, али не бих желио да Вам останем дужан и на овакво питање. Горажде jе jасно дефинисано, тамо jе круг пречника три километра, коjи jе демилитаризован. Муслимани, нажалост нису поштовали, па ван тога круга држе jош jедну дивизиjу муџахединску и они не могу уживати заштиту међународних мировних снага jер мировне снаге нису да чуваjу наоружане исламско-фундаменталистичке дивизиjе, већ да чуваjу мир. И они коjи су гарантовали безбедност са нивоа Савета безбедности и УН, они мораjу обезбедити да се те снаге разоружаjу и да тамо завлада мир и за српски и за муслимански народ. И да се омогући нормална комуникациjа, коришћење комуникациjе долином реке Дрине, jер она jе од стратегиjског значаjа за српски народ. А слично jе тако и са Сараjевом и jа мислим и jедно и друго, као и броjна друга питања на овом простору, требаjу се решавати за преговарачким столом, политичким и дипломатским средствима, разумним главама и главама коjе знаjу шта хоће и шта jе логично да се направи, шта jе праведно, jеднаким приступом на основу међународног права и релевантних повеља УН, а не да се решаваjу оружjем и његовим гомилањем на овим просторима. Можда ви у Америци мислите да jе гомилање оружjа овде или тренажа ваших момака у бомбардерима Ф-16 и Ф-18 велика безбедност Америке jер jе то далеко преко jедне и друге баре. Али jа сам више склон веровању да jе оружjе тако страшан производ људскога ума, а да jе рат таква страшна поjава у човечанству кроз векове од његовог постоjања. Када би се jа питао, и jедну и другу реч би забранио да се употребљава на jезицима свих народа света, а не би се сложио да се оружjе производи и као дечjе играчке од пластике. Можда ће Вам ово бити чудно, али се придружуjем оним генералима из прошлости и садашњости коjи су нажалост то разумели на своjоj кожи као и jа, да нико више не жели мир од воjника и генерала. Ово Вам jа не говорим ради тога што jа на нама испробано оружjе високе технологиjе из великог броjа земаља света, и не из страха. Ја сам већ пету годину у рату и спортским жаргоном речено, у врло доброj сам кондициjи за вођење рата. Ми немамо другог излаза него да бранимо своj народ. Али би моjа порука била да цело човечанство, ако то ниjе извукло поуку из трагедиjе Виjетнама, Блиског истока, рата у Заливу, рата у Чечениjи, да извуче поуку из овог страшног, грађанског, верског, регионалног рата у коме су умешали прсте чак и велике неке силе и да се рат прекине. Да се седне за преговорачки сто и мирним путем разреше спорна питања.
Н: Разговараjмо о миру. Када се оваj рат може завршити?
РМ: Ја нисам врачара и не бавим се прогнозама и не бих могао одређивати временске термине. Ово би питање требало поставити у Савету безбедности УН и у великим светским центрима моћи, одакле jе нажалост, из њих поjединих, и продукован оваj рат и њиме се управља. Он се дозира са већим и мањим интензитетом и усложава се. По мени jе могуће врло брзо решење и заустављање рата под условом да се међународна заjедница на бази науке и достигнуте свести и памети човечанства, поштено и неутрално стави према свим сукобљеним странама на овом простору. Да призна и српском народу коjи jе вековима државотворан на овим просторима оно што му jе одузела неразумним одлукама и резолуциjама. Одузели су нама државу коjу смо хиљадама година имали, а дали jе некима коjи jе у историjи никада нису имали. Рецимо Словенцима, Хрватима или сад ово што има поjединих снага из Америке коjа жели да направи исламску земљу на Балкану преко Алиjе Изетбеговића. Ја не могу ни као човек, ни као генерал да поверуjем да би се Америка одлучила да ствара мали Иран у Европи.
И да опере своjе лице срамоте коjим нам jе увела блокаду, не jедноструку већ двоструку. И поред званично прокламованог ембарга на увоз оружjа на ове просторе, Хрвати и Муслимани су се наоружали авионима, хеликоптерима, тенковима, бродовима и мунициjе имаjу више него брзе снаге, ове, за интервенциjу. Можда су им и неке од њих притекле у помоћ сада, jер до уназад двадесет дана нису имали ништа. А ми, замислите, не можемо да добиjемо гориво да превеземо триста хиљада бескућника из Републике Српске Краjине до неке сигурниjе пољане у Србиjи иил Републици Српскоj. Или не можемо да добиjемо лекове за старе и изнемогле или млеко у праху за оне бебе коjе умиру по путу. С коjим правом…. Ја бих рецимо, да сам новинар као Ви, опростите на сугестивном питању, али нисам убеђен да Ви то смиjете питати. Ја бих питао са коjим правом jе уведена блокада српскоме народу. И да ли jе то правно исправно, да српски народ коjи вековима има државу, сада нема признату државу од стране међународне заjеднице. И скоро сам гледао мало ЦНН па сам видио да приказуjете живот неких племена из Амазона или из оне Калахари пустиње, оне Пигмеjе коjи jош племенским животом живе, а о нама Србима се причаjу идиотске глупости, о некаквим масовним силовањима, о некаквим сатанизациjама коjе немаjу никакве везе са истином. Дозволите ми да Вас обавестим да су то и снимали ваши медиjи, нађите те архивске снимке из 93. године, за време рата између Муслимана и Хрвата, ми смо омогућили Хрватима да логистицираjу и своjе становништво и своjе снаге преко наше териториjе. Прихватили смо њихове жене, дjецу, па чак воjнике и официре и са оружjем их пребацили из реjона Жепча и Усоре на териториjу Херцег Босне. Њих око тридесет хиљада. Само у jедном дану смо им пребацили деветстотиначетири наоружана воjника и официра.
Н: Са обзиром да желите мир, како се осjећате да сте етикетирани као ратни злочинац?
РМ: Сад ћу одговорити и на то питање. Очекуjем такво питање, jер ви сви коjи долазите из западних кућа имате клише у глави и постављате стално иста питања.
Н: Ви сте воjник, Вама вjеруjем.
РМ: Ја ћу Вама да одговорим. Дозволите да наставим. Врло интелектуално, интелигентно ми делуjете. И Ви и као неке колеге и колегинице ваше коjе су ми поставиле такво питање. Али вероватно сте урамљени као нека слика на зиду одговараjућим политичким димензиjама. Или неким уредничким жељама. Док су водили борбе око Вареша, примили смо двадесетпет хиљада њихових жена и деце, омогућили смо Хрватима да своjе оружане формациjе из реjона Кисељака и Витеза пребаце у помоћ своме народу у Вареш. Омогућили смо им да њихови воjници и официри након пораза од Муслимана код Вареша напусте ту териториjу и оду безбедно са оружjем у реjон Стоца где смо их предали њима иако су неке злочине чинили према нашем народу. У реjону Бугоjна и на планини Комар примили смо више од десет хиљада њихових воjника и становника коjе смо преко Купреса предали у Ливно, да би Хрватска напала на таj исти Купрес само неколико месеви касниjе. Као и на Грахово и Гламоч и Републику Српску Краjину преко коjе смо им испоручили њихове људе. Следеће. У току 93. године, у периоду борби око Сребренице и Жепе, jедина смо воjска на свету коjа jе тако поступила, омогућили смо да Муслимани помоћу хеликоптера унпрофора евакуишу у jедном дану 495 рањених своjих воjника и официра, из Сребренице и 202 из Жепе. Таj броj се увећао jер jе евакуациjа траjала неколико дана. А из Горажда 94. године, априла месеца, негде око 753 њихова официра и воjника рањеника су евакуисани хеликоптерима УН-а, иако нас jе код Горажда бомбардовала авиjациjа НАТО пакта коjа jе побила наше медицинско особље у jедном селу. Из Гацка jе таj лекар и медицинске сестре. Можете то отићи негде и да снимите да потврдите да ово што говорим, да jе истина. И, идем на Ваше питање.
Делимично сам пратио ту харангу против мене преко Хашког суда. Ја сам човек коjи свим своjим бићем, као и моjи преци припадам свом народу. Нисам као ни моj народ почео први рат и никоме таj наш народ и његово руководство, па ни jа као генерал jош нисмо обjавили рат. Таj jе рат обjављен нама и почели су га против нас нажалост они, коjи су 1914. и 1941. са страним трупама Аустро-Угарске монархиjе и Хитлеровим фашистичким хордама кренуле у клање и бацање у jаме српскога народа. Ја свим своjим бићем и свим своjим умећем браним своj народ од истребљења jер су га напале хрватско-муслиманско оружане формациjе мимо воље, сигуран сам, великог дела хрватског и муслиманског становништва, а по налогу светских центара моћи коjи желе да Балкан и Европу германизуjу или исламизуjу.
И никакве судове сем суда мога народа, нити признаjем, нити ми треба одбрана jер то су идиотске флоскуле настале из оних центара коjи су продуковали лажи преко коjекаквих пабликриjешена и сличних организациjа, коjе су на овом простору направиле такав хаос да међународна заjедница, не зна или не види или неће да види излаз из овога свега. И следеће, дозволите да Вам кажем овако, пошто сте ви велика кућа. За мене ниjе битно колико ћу живети, већ ми jе битно шта ћу за свога живота урадити за моj народ и колико ћу допринети да се он у овом тешком страдању спаси од свих оних коjи су на њега кренули и оних коjи подржаваjу наше неприjатеље и имаjу велику моћ. Ја сам то рекао генералу Смиту и генералу Жанмиjару и неким генералима коjи су претили некаквим бомбардовањем, а jедан jе из Ваше земље. Ми смо на своjоj земљи, отворени смо за мир и сарадњу са свим народима и земљама света. И српски народ, нити jа лично, нити имамо расних, нити верских, нити било каквих других предрасуда. И могу моћници дониjети одлуку да нас униште, али то неће успети, jер наша љубав према родноj груди и жеља за животом jе jача од свог оружjа коjим располаже планета. Опстаћемо, jер и ово страдање српског народа из Републике Српске Краjине дало нам jе снагу.
Још већу него ону коjу смо добили страдањем на Косову или катастрофом 1915. године када jе Српска воjска морала напустити домове и повући се у
приjатељску Грчку, где се jе реорганизовала и заjедно са савезницима ослободила своjу груду. И кад будете видели и jедног српског воjника или официра у Америци или некоj другоj земљи света коjи jе по мом наређењу дошао да тамо диже побуне и руши системе, будите сигурни да ћу онда
добровољно доћи у Хаг. И дозволите ми да Вам одговорим на питање коjе ми jе слично поставио Ваш колега Питер. Он ме jе питао jош за силовање у
Жепи. Ја се извињавам дами, она jе присутна овде. На његово питање сам га замолио да му одговорим на лицу места. Одвео сам га у jедан аутобус где jе било и мушкараца, а претежно су биле жене и деца. Он jе са њима разговарао без мог присуства, а када jе изашао, онда сам га замолио да одговори сам на своjе питање о силовању. И питао сам га да ли би он силовао неку од виђених дама у аутобусу. Његов одговор jе био: «Господине генерале, сваки коjи Вам постави такво идиотско питање, он jе неразуман и луд човек. Све ово што сам видео, дивим Вам се и као човеку и као генералу.» Не веруjем да jе био лицемеран. Мислим да jе искрено говорио. Из исте сте куће па разговараjте. А веруjем да сте и Ви као угледан новинар дошли са jедном сликом коjа jе много другачиjа од оне какву ћете понети након овог нашег разговора. И на краjу краjева jа Вас питам, да сте Ви генерал Младић, да Вам jе толико народа нападнуто и угрожено, да су Вам народу и његовоj деци одсецали главе муџахедини као што jе био случаj на Влашићу 93. из Ирана и неких арапских земаља, из Турске. Да су Вам децу убиjали дрогирани мафиjаши и криминалци из неких западних земаља, да ли би Ви седели скрштених руку или би бранили своj народ? И да су Вас тукли авиони НАТО пакта, да ли би им махали? И господине, преко моћних медиjа, ви сте цео свет убедили да су Срби дивљаци зато што jе пао jедан ваш авион на српску териториjу. Тог пилота jе примио и уважени председник Клинтон. Пргласиил сте га хероjем. Са каквим правом jе он био на нашоj земљи и изнад ње и у ваздушном простору српске државе. Чиме смо то ми угрозили Америку? Њен суверенитет, интегритет или умањили њен удео као велике силе.
Н: Да имате воjника под своjом командом, и знате да jе он убио, да jе силовао, како би сте реаговали?
РМ: Сваки воjник коjи се понашао супротно позитивним законским прописима заснованим на међународном праву и Законом о воjсци Републике
Српске, по било ком основу да се огрешио, по етику воjничког позива и задатак коjи jе добиjен, изведен jе пред правосудне органе у Републици Српскоj. И дозволите да Вам испричам у том тужном сценариjу код Поточара код Сребренице jедну епизоду што jе камера снимила. Можда ћу то jеднога дана уступити ЦНН-у. Разговарао сам са том децом и женама коjа су невина и представио сам им се ко сам. Помогли смо колико можемо и рекао сам коjим редом ће бити евакуисани. Једна дама око тридесетак година jе у тоj своj муци рекла: «Генерале Младићу, Ви сте згодни и на телевизиjи, а овако што сте згодан човjек, то jе да не вjеруjеш.» Мада jа не спадам у згодне људе, нисам згодан као Ви, рецимо. Ви сте изражени у овим америчким цртама, американци су овако широких рамена, добро истренираног осмеха. Ја сам рекао, госпођо, немоjте молим Вас да ми делите комплименте, ионако ме оптужуjу да сам силовао, како ће то да схвати у свету. А она, онако у оноj шали каже: «Не треба Ви да силуjете, само Ви реците.» Мислим, такве неке глупости коjе су се причале за водеће људе у Републици Српскоj, то jа не могу да схватим, како не пукну телевизори од срамоте какве лажи шире. Господине, ми смо сви високи интелектуалци. Нема ни jедне воjне школе коjу jа нисам завршио. Ја сам цео живот радио са људима и за Вашу информациjу са потпуно нормалним људима коjи су лекарски прегледани два до три пута годишње. Било да jе регрут када долази у воjску, било да jе подофицир или официр коjи jе имао редовно два пута годишње систематски лекарски преглед. И у моjоj породици, и у мом школовању и у мом животу, само сам учен да говорим истину и да се борим за истину. А да ниjе било овог рата не би веровао шта се може видети и десити и наћи у људскоj кожи. И дозволите да сада мало и jа вас новинаре макар и са СНН-а провоцирам. Па ви сте свет обманули, сви коjи сте обjавили одлуку Савета безбедности да се jедно село Жепа, од десетак кућа прогласи градом, нити jе било нити ће икад бити град. Рат у Сраjеву jе почео нападом на муслиманских терориста на српске сватове и захуктао се нападом муслиманских терориста на колону бивше ЈНА у улици Добровољачкоj, где су муслимански терористи у присуству генерала Мекензиjа чак и са возила унпрофора пуцали у голоруке становнике и воjнике. И Муслимани су чинили све, а чиниће и даље, да разноразним диверзантским, терористичким акциjама или офанзивама увуку међународну заjедницу, у првом реду НАТО пакт да ратуjу на њиховоj страни, за њихове циљеве. Тако су направили и катастрофу у оном реду за хлеб где су побили наjвише Срба, а и део свог становништва да би приказали да jе то резултат српског артиљериjског или минобацачког деjства. Или оно на Маркалама. И злочин нису починили само они коjи су те монструозне акциjе замислили и извели већ и они коjи су те монструозне акциjе покрили медиjима и обмануле, слагале свет. И дозволите мало да се браним од тих Ваших благих напада.
Откуд Вам право као човеку и новинару, претпостављам да сте хуман човек jер сте новинар, да се толико интересуjете за енклаву, било коjу, било да jе то Жепа или Сараjево, а не постављате ни jедно питање како jе српском народу у двострукоj енклави коjа му jе наметнута вољом светских моћника, па и ваше земље, да не можемо да увеземо кисеоник за старце коjима то треба? И дозволите да ми одговорите на питање. Јесте ли Ви срећан или несрећан човек што се тако монструозно примењуjу санкциjе на српски народ и у Републици Српскоj и у Србиjи? И молим Вас, егзодус оваj и ова колона дуга 600 километара избеглица jе последица тих монстроузних одлука о санкциjама српског народа и њиховоj сатанизациjи. Из светских центара моћи се чини све да се што више замути вода овде да би се реализиловали прљави циљеви доминациjе над Балканом. Балкан треба оставити на миру и балканским народима и помоћи им да нађу излаз из ове голготе.
Н:Последње питање. Као искусан човjек, као воjник и као хумано људско биће, да ли има икакав осjећаj када би се оваj рат могао
завршити, пошто jе jуче професор Кољевић рекао да би то могло да буде већ за мjесец-два дана?
РМ: Професор Кољевић jе политичка личност и он вероватно има више информациjа. Има контакте са политичким факторима у свету.
Н: Да ли jе могуће да се заврши следећег мjесеца?
РМ: Јесте Ви ожењен човек?
Н: Да jесам, двоjе дjеце.
РМ: Јесте се Ви икад посвађали са своjом женом у животу, у браку?
Н: Нисам.
РМ: Не веруjем Вам. Ја jесам са моjом. И некад jе љутња траjала… Док смо били млађи љутња jе траjала краће, сад дуже. Велика jе храброст почети рат, jош jе већа храброст прекинути рат. Ја сам убеђен да српски народ жели мир и убеђен сам да то желе и муслимански и хрватски народ. И убеђен сам да jе уз помоћ међународне заjеднице и уз помоћ великих сила могуће и неопходно jе, прекинути рат, принудити Хрватску да повуче своjе оружане снаге са простора бивше Босне и Херцеговине. Јер да их ниjе она ту имала никада рата овамо не би имало. Сести за преговарачки сто и спорна питања решити у краћем или дужем периоду на jеднаким основама jер ми немамо против да Муслимани имаjу своjу државу, да Хрвати имаjу своjу државу. Само смо против да ту државу праве и на милиметру српске земље.
Н: Је ли то могуће док су Хрвати у Краjини?
РМ: Они би требали да се повуку из Републике Српске Краjине и да снаге мира преузму и изврше своjу функциjу и успоставе тамо стање приjе агресиjе.
Извор: 
