arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Спасавајмо латиницу

У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу латинице

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић


Покушаjте у данашњоj Србиjи да урадите било шта на трагу очувања традициjе, континуитета, националног jединства и симболике… од jедног дела jавности и онога што себе зове интелектуалном елитом (другосрбиjанском, додуше) доживећете увреде и омаловажавања. Полазећи од истине да jе ћирилица као писмо Срба, већинског народа у Србиjи, угрожена, одгурнута на маргину, ми у „Вечерњим новостима“ и колеге у „Политици“ изашли смо с идеjом да нас држава ослободи пореза на додату вредност (ПДВ) jер од девет дневних листова у Београду само се „Новости“ и „Политика“ штампаjу на ћирилици.

Е, нећете маjци, повикаше делиjе са грудобрана „либералне Србиjе“ и тако добисмо кампању коjа се, гле чуда, заснива на поставци да латиницу у Србиjи ваља бранити од распоjасаних српских националиста.

Једна краjње рационална идеjа означена jе као удар на равноправност два писма, напад на латиницу, урушавање права мањине, при чему нико не обjашњава у каквоj jе то латиница мањини ако 70 одсто Србиjе користи баш латиницу.

У Београду, нажалост ништа боље ниjе у Врању, Ужицу, Сомбору, Лозници, латиница jе потиснула ћирилицу у оквир 70:30. Ћирилица jе у Србиjи апсолутно маргинализована, оклеветана као симбол назадне, антиевропске политике, постала предмет спрдње.

У Србиjи jе – све упућуjе на ову жалосну чињеницу – jош увек на снази одлука генералног гувернмана „Србиjа“, Аустро-Угарске, из 12. 6. 1916. о забрани употребе ћирилице коjа има да буде замењена латиницом. Око двадесет одсто становника Србиjе не поштуjе споменуту одлуку, али из дана у дан таj проценат опада. За тридесетак година ћирилица у Србиjи моћи ће да се види евентуално на двоjезичним таблама на државним зградама.

И у „Новостима“ и у „Политици“, ако нас тада буде било.

Држава Србиjа jе, истина, донела jасне законске механизме коjи одређуjу позициjу и употребу националног писма, ћирилице, али шта то вреди кад се држава не држи сопствених закона; ћирилицу употребљава само кад то заиста мора да се чини, неретко правећи „пропусте“ коjи се исправљаjу захваљуjући упорности људи коjима ниjе мрско да се биjу са ветрењачама.

У Србиjи ниjедна од четири приватне телевизиjе с националном покривеношћу не користи ћирилицу. Ни слова. Случаjно?

Осамдесет одсто од 25 ТВ-станица са тзв. регионалном дозволом емитовања, уопште не користи ћирилицу. Нико их и не опомиње због тога.

Можда нема никакве везе с овом причом, можда jе случаjно, десило се, омакло се, али о Косову, преговорима с Приштином, понашању међународне заjеднице према проблему, животу Срба у том делу отете српске покраjине од свих београдских дневних листова континуирано пишу jош само „Вечерње новости“ и „Политика“. Дакле, ми коjи се штампамо на ћирилици. Износим оваj податак тек да ствари буду мало jасниjе.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести: Ратко Дмитровић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​