РАТ ЗА ЦИВИЛИЗАЦИЈУ: Интернација Срба – почетак етничког чишћења

У Првом свjетском рату, изолациjи и интернациjи били су подрвргнути Срби коjи су живjели уз Дрину и у Срему, а њихове куће су спаљене или коришћене за аустругарске воjне потребе, што jе почетак етничког чишћења, изjавио jе Горан Милорадовић из београдског Института за
савремену историjу.

„Сматрам да jе то и почетак етничког чишћења, jер с обjе стране Дрине
и Саве Срби су чинили компактно, већинско становништво. Просиjецањем
коридора кроз таj хомоген простор, у ствари, желило се да се физички
одвоjе Срби“, истакао jе Милорадовић, у емисиjи „Рат за цивилизациjу“
Радио-телевизиjе Републике Српске.

Он jе рекао да се то не може
подвести под поjам „санитарног коридора“, већ да jе риjеч о дубљем
феномену коjи jе имао политичку и сваку другу позадину. Према његовим
риjечима, Први свjетски рат на просторима Хабзбуршке монархиjе донио jе
нешто ново у односу на дотадашњу праксу – изоловање сопственог
становништва, и то из пограничних поjасева са земљама с коjим jе ова
монархиjа ратовала.

Милорадовић jе навео да су постоjали логори
за сопствено становништво Хабзбуршке монархиjе и за туђе становништво,
односно за становнике држава са коjима су ратовали. Навео jе да су
страдања и третмани у логорима Хабзбуршке монархиjе неистражена тема
због карактера обjе Југославиjе, наводећи да су српски логораши
приморавани на наjтеже физичке послове, да су вођени да чисте боjиште од
експлозивних средстава, а око 5.500 jе одведено у Турску да граде
багдадску жељезницу.

Говорећи о третману ратних заробљеника, он
jе рекао да српски ратни заробљеници нису добиjали прописана сљедовања
по калоричноj таблици, док jе аустроугарски заробљеник у српском
заробљеништву имао такву исхрану.

Милан Кољанин из београдског
Института за савремену историjу рекао jе да jе Аустро-Угарска гаjила
претензиjе да уништи српску државност, тj. право Србима да имаjу
сопствену државу и да jе било само питање начина како ће то урадити.

„Интернирање
Срба jе на неки своj начин било феномен. Не може се рећи да су други
народи били погођени таквим мjерама, али то проистиче управо из става
Аустро-Угарске према Србима“, истакао jе Кољанин.

Према његовим
риjечима, пракса интернирања цивилног становништва почела jе одмах са
упадом аустроугарских трупа у Србиjу, у августу и септембру 1914. године
када њихове трупе улазе у Шабац.

„Не само да су почели са
масовним злочинима, него су одмах и почела интернирања, одвођења око
2.000 лица из Шапца. Кад jе заузет Београд око 2.000 грађана одмах jе
одведено у логоре“, навео jе Кољанин.

Он сматра да у тим радњама
постоjе испољени елементи расистичког односа према српском становништву,
jер су дехуманизовани, наводећи да jе рат против Србиjе вођен као нека
врста казнене експедициjе, гдjе се Аустро-Угарска у наjвећем диjелу ниjе
придржавала међународног ратног права. Кољанин jе рекао да су по злу
нарочито били чувени логори у Араду и Добоjу, гдjе jе владала висока
смртност инернираних лица. Кољанин jе рекао да за такву суровост нико из
Аустро–Угарске ниjе одговарао, а навео jе и примjер њеног официра
Славка Кватерника, коjи се сликао испред обjешених грађана Београда
током окупациjе, а касниjе jе са признатим чином наставио кариjеру у
воjсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Далибор Денда из
Института за стратешке студиjе Министарства одбране Србиjе навео jе у
тим логорима третман цивила био знатно тежи него заробљених воjника.

Он
jе истакао да су у наjнехуманиjим условима у Аустро–Угарскоj били
српски и руски ратни заробљеници. Као разлог, навео jе пропагандну
максиму „Србиjа мора умриjети“, рекавши да jе jе око 220.000 припадника
српске воjске током Првог свjетског рата било у заробљеништву. Према
његовим риjечима, често су били интернирани у логоре заjедно и воjници и
цивили, а у логорима су владали тешки услови. Он jе као примjер навео
да jе усљед тешких услова и тифуса у логору Матхаузен дневно умирало и
180 људи. Денда jе нагласио да jе Србиjа имала и око 70.000
аустроугарских ратних заробљеника.

Извор: РТРС