Распад Система или Систем распада?

Причао сам пре неки дан са jедним момком из Републике Српске…. Наравно, он као и броjна браћа преко Дрине су дубоко разочарани у матицу, а та разочараност код неких иде чак и толико далеко да се враћаjу неким предрасудама и стереотипима коjи су наметани за време наjгоре аустроуграрске кампање против Србиjе. Слична jе ситуациjа и са Србима у Црноj Гори, у остатку региона и у диjаспори. Још само малоброjни остаjу на чврстоj вери да овакво стање ствари нема везе са тиме што смо ми „Србиjанци“ тобоже напустили и преварили нашу браћу коjа не живе у авноjевскоj Србиjи (мада, ова Србиjица ниjе ни авноjевска, што се граница тиче).

Ипак, нешто озбиљно ниjе у реду. Нешто озбиљно ниjе у реду већ задњих 67 година, а можда jош и пре четрдесет пете. Сви то негде дубоко осећамо. Уверен сам да чак и они коjи мање-више активно учествуjу у креирању или спровођењу данашње политике у овоj земљи исто то знаjу, али ништа не предузимаjу или доприносе таквом стању. Проблем jе велик, огроман, тешко сагледив. Ситуациjа се jош више компликуjе тиме што су све политичке опциjе коjе тренутно имамо у земљи већ биле на власти. Ако нису те опциjе, били су ти људи, коjи су у међувремену само променили боjу, односно партиjу или странку.

Шта jе узрок нашоj тренутноj ситуациjи? Да ли jе то распад Система? Погледаjмо аргументе у прилог овоj тези. Комунистички систем у фази свог распада нам jе искомпликовао ситуациjу, довео до рата, данашњи демократски систем jе ушао у кризу. Донекле се слажем се са овим тезама, али се природно поставља питање, да ли нам jе било стварно сjаjно у време пуне снаге ових система?

Зар jе таjни споразум (коjи тада, на срећу, ниjе спроведен) о предаjи КиМ Албаниjи између Тита и Енвер хоџе стваран у време распада комунизма? Зар jе пресељење фабрика из Србиjе у Хрватску, Словениjу и остале земље бивше Југославиjе било последица распада система? Зар jе устав из 1974. године последица кризе? 

Да ли су наше фабрике продаване у бесцење у време зенита демократиjе? Да ли су хероjи отаџбине испоручивани када jе Систем био пред поразом? Да ли се сада, када jедва преживљавамо, Систем налази пред распадом? Наравно да не. Систем jе и тада, као и сада, у пуноj снази. На политичкоj сцени не постоjи ни jедна озбиљна организациjа коjа доводи у питање садашњи систем. Распад система предпоставља постоjање система коjи jе сада у фази распада. Будимо реални, Систем се не распада, може се слободно рећи да jача из дана у дан. Какав jе то Систем, коjи опстаjе упркос свакоj вероватноћи, само на идеjи слободе, братства и jеднакости? То jе исти онаj, само замаскирани, Систем братства и jединства, коjи jе Србиjу и Србство бацио на колена, а сада jе води на пут пропасти.

Систем братства и jединства jе еволуирао, ниjе се распао. Само jе, као змиjа, одбацио стару и обукао нову кожу. Променио jе длаку, али ниjе ћуд. Право му jе име Систем распада. Јасно и гласно, потпуно jедноставно. Систем распада jе проблем, не поjединци или политичке партиjе. Систем коjи омогућава наjнегативниjу селекциjу, селекциjу путем чланске карте партиjе, селекциjу наjбољих демагога, селекциjу апаратчика и полтрона, селекциjу корумпираних, jедном речjу селекциjу малограђана. Таj систем, Систем распада, почива на обмани и лажима. Таj систем jе у своjоj суштини тоталитаран, jер тежи да контролише друштво у целини, jер разара заjедницу, разара породицу. Он jе одговоран за стање у коме се налазимо.

Вратимо се сада наслову: распад Система или Систем распада? Да се Систем распада, већ jедном би се свакако распао, да ли 1991. или 2000. или 2011. ниjе толико битно, али распао би се. Главни и основни индикатор распада Система би био нови Систем, суштински, а не формално, различит од предходног. Да ли су грађани осетили разлику? Да ли се стварно нешто променило? Погледаjмо чињенице.

Прва jе да су скоро исти људи коjи су тада владали и данас утичу на политику ове земље. Друга чињеница каже да и данас, као и тада влада партиjски систем. Неко ће рећи, тада jеднопартиjски а данас вишепартиjски, али то jе само промена форме никако суштине, и у самим речима се то види, дакле владавина партиjа или партиjе. Демагогиjа иста и тада као и сада, само мало анализираjте речник. Несврстани су замењени са НАТО пактом. Само форма али не и суштина.

Евроинтеграциjе уместо Јужнословенских интеграциjа. Осакаћена Србиjа у СФРЈ (од Србиjе су тада вештачки створене три државе и две аутономне покраjине: Црна Гора, БиХ и Македониjа, Воjводина и КиМ а Хрватскоj дата териториjа коjа jе у ствари наша), докусурена Србиjа у ЕУ (без КиМ, а наjвероватниjе и без Воjводине, са новим аутономиjама као што jе Рашка, Шумадиjа итд.). Све само формално различито, а садржински исто. Партиjске књижице су неоподне за запослење и напредовање, само су црвене замењене жутим или плавим, док jе код неких и боjа остала иста. Протест против Система односно његових форми (и комунизма и демократиjе) завршава се затвором, полициjском тортуром и медиjском сатанизациjом.

Мало дубље улажење у дубину проблема нам расветљава истинитост горе наведених тврдњи, само треба пажљиво размотрити ситуациjу. Надам се да смо установили да jе ово суштински исти Систем. Прелазимо на другу реч тезе да jе ово Систем распада. Свакако да ово jесте распад, и то потпуни.

Распада се земља, заjедница, породица. Пропада пољопривреда, индустриjа, енергетика. Расте незапосленост, човек живи од данас до сутра. Морал не постоjи, односно сматра се непожељним. Биолошки нестаjемо. А сви ти процеси су започети пре скоро читав век.

Шта jе циљ овог Система? Јасно и страшно, нестанак нашег народа. У сваком смислу и потпуно. Политички и биолошки. Духовно и културно. Свеобухватно брисање постоjања Срба. Процес увелико траjе, можда jе чак и у завршноj фази.

Постоjи ли алтернатива? Постоjи, макар jа веруjем да постоjи. Историjа нас учи да jе могуће васкрснуће jедног народа коjи jе био одавно отписан. И то историjа нашег народа. Место Система распада, мора доћи Систем стварања, коjи ће стварно и суштински бити опозит овом првом. Систем коjи ће у први план ставити све оно што оваj Систем плански уништава. А да ли има снаге у нашем народу за такву промену? На то питање ћете већ морати сами себи да одговорите.

Милан Стевановић

Извор: ДВЕРИ