РАСНИ ЗАКОНИ, ЛОГОРИ, ЛИКВИДАЦИЈЕ, ТРОВАЊА ДЈЕЦЕ, ПЉАЧКЕ…

Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, коjа никада ниjе окончана суђењем, обухватала jе, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дjеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали.

У главном диjелу оптужнице од 7. маjа 1956. године Павелић jе оптужен да jе формирао терористичку организациjу названу „Усташка надзорна служба“ са задатком да упућуjе у логоре, основане у Јасеновцу и Староj Градишци, особе коjе те организациjе оциjене као „неподобне“.

Таква депортациjа у логоре смрти односила се чак и на дjецу, родитеље, сестре и браћу ухапшених.

Ти органи су, извршаваjући Павелићев злочиначки план, убиjали људе сjекирама, маљем по глави и на друге начине, укључуjући изгладњивање, тровање или разбиjање глава о зидове, истиче се у оптужници.

Наjтежа посљедица система терора jесте оснивање концентрационих логора. Упућивање у логор, наводи се у оптужници, одвиjало се без икакве писане одлуке, што jе значило да такве људе треба одмах ликвидирати.

Међу доказима су и Закон о расноj припадности, затим упутство „великим жупама – свима, редарственим равнатељствима: Загреб, Бањалука, Сараjево“, у коjем пише: „У интересу jавне сигурности, сви Жидови (покрштени или не) и Срби (прешли на католицизам или не), затворени под сумњом због комунизма, а против коjих иначе не постоjи никакав доказни материjал да би се могли ставити пред приjеки суд, отпремити у сабирни логор Жупског редарственог равнатељства Госпић“.

У тужби jе приложена допуна „заповиjести о поступку с Циганима“ од 20. маjа 1942. године да они треба, у споразуму са мjеродавном котарском областима, да буду одведени у Јасеновац.

У оптужници против Павелића, коjа никада ниjе реализована, приложена jе и фото-копиjа телеграма коjи jе њемачки амбасадор у Загребу упутио Министарству иностраних послова у Берлину о „коначном рjешењу жидовског питања упућивањем Жидова у њемачке концентрационе логоре, уз плаћање 30 марака за сваког“.

У оптужници се посебно наводе злочини против дjеце коjа су доведена у Загреб из концентрационих логора. Након што су становници Загреба сазнали за страхоте коjе малишани проживљаваjу у усташким логорима, покушали су да организуjу помоћ преко Црвеног крста.

Међутим, према исказу jедног од свjедока, усташки функционери су наредили да се са дjецом поступа као са „неприjатељима хрватског народа“. У jедном од тих превозних средстава било jе око 200 дjеце старе до jедне године. Смjештена су у Загребу, на Јосиповцу.

Према свjедочењу, имала су тешки крвави пролив. Бактериолошким прегледом утврђено jе да већина дjеце не болуjе ни од дизентериjе нити од заразног пролива.

С обзиром на то да су дjеци са столицом излазили крвави комадићи цриjева, љекари су проциjенили да им jе приjе транспорта, заjедно са храном, дато „посебно снажно корозивно средство – `каустична сода`, али у таквом концентрату да смрт ниjе наступила одмах“.

Већина те дjеце jе умрла, а нису боловала ни од коjе друге болести коjа би имала за посљедицу такав пролив…

То су само диjелови опсежне оптужнице против усташког поглавника Анте Павелића, коjи jе, уз помоћ приjатеља из црквених кругова, успио да побjегне након слома НДХ. Умро jе на слободи у фашистичкоj Шпаниjи.

Неки историчари сматраjу да jугословенске власти нису жељеле да суде Павелићу у одсуству, jер би то било контрапродуктивно.

Међутим, jедан броj њих вjеруjе да би процес против Павелића изнио на видjело толики броj стравичних злочина почињених над Србима, Јевреjима, Ромима и другим „неподобним“ лицима да би било веома тешко одржавати баланс „подjеднаке кривице“ у издаjи унутар сваког народа.

Оно у чему се сви слажу jесте да би суђење Павелићу, да jе до њега дошло, довело до катарзе и историjске истине, што би сприjечило периодично jављање неоусташтва и усташког сентимента коjи jе и данас присутан у Хрватскоj.