Ranković je mogao da spreči razbijanje Jugoslavije

Velikim silama nije bila u interesu jaka Jugoslavija i zato su odlučili da je razbiju, a to su im olakšali događaji posle Brionskog plenuma

Suština zakazivanja i održavanja Brionskog plenuma najbolje se vidi iz ocene koju je izneo predsednik Državno-partijske komisije Krste Crvenkovski, koji je rekao da je glavni zadatak plenuma da, paralelno s razbijanjem centralističkih i unitarističkih tendencija, radi na punoj afirmaciji republika i da je to prilika da se napravi istorijska prekretnica u tom pravcu – kaže u intervjuu „Politici” Svetko Kovač, koji je do januara 2014. bio na čelu Vojnobezbednosne agencije (VBA), naslednice čuvenog KOS-a.

Kovač je pre dve godine objavio knjigu „Slučaj Ranković – iz arhiva KOS-a”, nudeći do tada nepoznate podatke iz arhivske građe vojne službe bezbednosti o „Brionskoj aferi”. Tada je, pre tačno pola veka, smenjen Aleksandar Ranković, šef savezne Udbe i zvanično drugi čovek Titove Jugoslavije.

Brionski plenum je trajao od 1. do 15. jula 1966, a Ranković je smenjen već prvog dana, ali Kovač ukazuje da je za njegovo potpuno razumevanje potrebno analizirati događaje od marta 1962. godine, kada je održana do tada najdramatičnije sednica Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (IK CK SKJ).

– Na ovoj sednici Tito i Ranković su zastupali tezu o potrebi jačanja jugoslovenske federacije, nasuprot stavovima hrvatske i slovenačke delegacije koji su zagovarali decentralizaciju i konfederalni koncept. Sledeće, 1963, godine Kardelj je radio na novom ustavu i, kada je Ranković shvatio da je njegova prikrivena ideja konfederacija, pitao je Tita šta je opasnije za opstanak Jugoslavije – njegov federalizam ili separatizam republika. Prelomni događaj bio je Osmi kongres SKJ, održan u decembru 1964, na kome je promovisano samoupravljanje, slabljenje funkcija federacije i jačanje republika, čime je Rankovićev koncept doživeo poraz. Posle ovoga je Tito doneo definitivnu odluku da iz političkog života eliminiše Aleksandra Rankovića i tada su počele konkretne pripreme za realizaciju tog plana – otkriva Svetko Kovač.

Koje su konkretno pripreme preduzete?

Znajući da glavna prepreka za Rankovićevo uklanjanje može biti služba bezbednosti, gde je Ranković imao veliki autoritet, napravljen je plan da se ona kompromituje i oslabi. Zbog toga je izmišljena afera prisluškivanja, odnosno da je ova služba sa znanjem Rankovića prisluškivala Tita.

Stvaranju afere pogodovale su činjenice da je rad službe bio normativno neuređen, da nisu postojali mehanizmi kontrole i da su bile prisutne brojne zloupotrebe. Formirana je Vojnotehnička komisija koja je trebalo da utvrdi postojanje prisluškivanja.

Međutim, članovi te komisije nisu došli do takvih podataka, što su konstatovali u svojim izveštajima. Zbog toga je partijska komisija, na čijem je čelu bio Krste Crvenkovski, bez ikakvih argumenata optužila rukovodioce službe bezbednosti da su prisluškivali Tita. Ovo je bio dovoljan argument da se sazove Brionski plenum.

Autor: Bojan Bilbija

Izvor: POLTIKA