РАДЕНКО БОЖИЧКОВИЋ ПРЕЖИВИО ГОЛГОТУ У БАНОВИЋИМА

Иако jе рат званично окончан парафирањем Деjтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године, Божичковић и jош 18 припадника 4. Озренске лаке пjешадиjске бригаде су ослобођени тек у априлу 1996. године

Припадник 4. озренске лаке пjешадиjске бригаде Раденко Божичковић

Пише: Слободан ПЕТРОВИЋ

Припадник 4. озренске лаке пjешадиjске бригаде Раденко Божичковић изjавио jе Срни да jе, након што су га припадници такозване Армиjе БиХ заробили у Возући 10. септембра 1995. године, у Бановићима преживио голготу премлаћивања и мучења – коjа jе траjала пуних седам мjесеци – до априла 1996. године.

Иако jе рат званично окончан парафирањем Деjтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године, Божичковић и jош 18 припадника 4. Озренске лаке пjешадиjске бригаде су ослобођени тек у априлу 1996. године.

„Сада таj дан обиљежавамо прослављаjући крсну славу – Благовиjести, 7. априла“, рекао jе Божичковић.

Масовно страдање Возућана током протеклог рата догодило се између 10. и 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве Другог и Трећег корпуса такозване Армиjе БиХ, НАТО снага за брзе интервенциjе и одреда „Ел муџахедин“.

Божичковић, коjи се нерадо сjећа тих дана, испричао jе како jе по заробљавању пребачен у Бановиће гдjе су затворенике везали жицом, прекрили им очи, малтретирали их и ударали.

„Права голгота jе настала у том сабирном центру гдjе смо свакодневно више пута премлаћивани“, рекао jе Божичковић.

Ту jе било било 116 српских заробљеника, смjештених у двиjе веома мале собе, каже он. Заробљеници су, каже, вjешто сакривани од међународног Црвеног крста и снага СФОР-а, иако су те организациjе знале да ту држе затворене Србе.

„Тек након пет мjесеци смо регистровани као заробљеници. Неки чувари говорили су нам да jе Република Српска уништена и да сви бjеже из ње. Имали смо катастрофалне услове, храна jе била врло лоша. Болесне заробљенике нико ниjе лиjечио“, рекао jе Божичковић.

Након jедног батињања, каже, коjе jе доживио током испитивања, када се вратио међу осталих 116 заробљеника, поjединци га нису препознали jер jе био обливен крвљу.

„Све сам стоички издржао jер jе у мени прорадио понос, инат и пркос да све то преобродим, што ми jе дало снагу да преживим“, рекао jе Божичковић.

Он jе навео да га jе у том центру препознао jедан припадник бановићке бригаде коjи jе био помоћник за безбjедност и да му jе рекао: „Не узбуђуj се. Битно jе да jе жива глава“.

„Рекао ми jе, ако ме буде неко нешто питао, да само кажем чињенично стање. Када сам позван на испитивање, схватио сам да то ниjе информативни разговор. На три питања: `Да ли си био у Сребреници?`, `Да ли си члан СДС-а?` и `Да ли си био на чишћењу Возуће?`, одговорио сам негативно, а за сваки такав одговор сам добио ударац чизмом и ногом дрвеног стола у зглобове, леђа, лактове, рамена и jагодичне кости“, рекао jе Божичковић.

Ослобођен jе у априлу, у посљедњоj размjени. Тада jе, испричао jе он, 18 заробљеника, завезаних, пребачено до Сараjева, гдjе су провели ноћ у jедном затвору.

Ту су, као и у Бановићима, како каже, добили „порциjу батина“, да би уjутро под присмотром међународног Црвеног крста стигли на слободну териториjу на Пале, гдjе их jе дочекала делегациjа са Момчилом Краjишником на челу. Одатле су се, превозом коjи им jе био обезбиjеђен, упутили своjим кућама и породицама.

Десетог септембра 1995. године у акциjи под таjним називом „Ураган“, коjу jе потписао командант такозване Армиjе БиХ Расим Делић, уз стравичне злочине извршен jе прогон комплетног српског становништва из Возуће и долине риjеке Криваjе у Федерациjи БиХ, одакле jе протjерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Свечаном академиjом и маршом „Стазом егзодуса“ 9. и 10. септембра ће бити обиљежено 20 година од егзодуса Возућана.

Извор:

Везане виjести:

Фељтон Возућа (1)

Фељтон Возућа (2)

Фељтон Возућа (3)

Фељтон Возућа (5)

Фељтон Возућа (6)

Фељтон Возућа (7)

Фељтон Возућа (8)

Фељтон Возућа (9)

Озрен – Возућа – Jadovno 1941.