Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishО књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021.
Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење.
Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека.
И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол страдалих подиже на универзални поетско-симболички ниво што самој поетској причи даје један узвишени тон.
Али, када пред собом имате књигу у којој нису само поетска свједочења дубокосвјесног пјесника, него и историјски записи, та реална и чврста документа о стратиштима и страдањима на разним локалитетима, онда пред собом имате поетско-историјску, или историјско-поетску читанку која је свакако више и од историје, и од поезије. Е таква једна књига се недавно, као потпуно нова умјетничко-документарна форма, појавила код нас и на себе скренула несумњиву пажњу.
Ријеч је о књизи СТРАДАЊЕ чији је аутор Јелена Ковачевић, а књигу је издало УГ „Јадовно 1941.“ Бања Лука.
Ова поетско-историјска читанка у формалном смислу има колажну структуру, а чине је 29 документарних текстова, историјских извора првог реда и 41 пјесма. Рецензенти књиге су мр Боривој Рашуо и Радинко Крулановић, а предговор је сачинила проф. др Мира Радојевић.
Када је ријеч о документарној грађи, односно о историјским изворима који су уврштени у ову књигу ријеч је о сљедећим документима: Покољ на Грабовачкој пољани, Петриња, јул 1941 (два текста) ; Сјећање Милка Рифера на страдање у Јасеновцу (два текста); Страдање у Јајцу и Језеру; Страдање Срба у селу Шушњару (Глина); Покољ у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини; Логор Слано на острву Пагу; Покољ у селу Которани (Двор); Смрт Ане Вилић и њено петоро деце 1944. године; Вађење лешева Срба из јаме код села Придворци (Требиње); Покољ у Милошевићима и Старом Броду (Рогатица); Злочини католичких свештеника на територији НДХ; Страдање Смиље Тубић и Босе Смиљанић; Повратак у село Пребиловци; За време покоља у августу 1941. године у Доњем Кладару; Покрштавање (1941. године) и одвођење у логор Јасеновац (1942. године) Срба из села Ивањски Бок, Црквени Бок и Стрмен (Суња); Покољ у православној цркви у Драксенићу; Убиство осморице Срба у Бјелој Гори (Требиње); Страдање Срба из Јајца у селу Подмилачје; Страдање свештеника Ђорђа Богића; Убиство Милице Михић у селу Поплату (Столац); Изјава Митре Милић (Рођене Роган) о страдању породице Роган од стране усташа; Зверство гимназијалца Давида Прше над старцем из села Хргарда (Бихаћ), јул 1941. године; Злочини усташа у Гламочу и Црквеном Боку 1941. године; Страдање становништва села Пребиловци; Стрељање 12-оро Срба на железничком мосту над реком Лашвом и Злочин усташа у селу Милошево (Босанска Градишка).
Документи су у књизи распоређени тако да прате поетске слике пјесникиње Ковачевић, или још боље речено тако да пјесничке слике страдања и патње прате одређену документарну грађу која и садржајем, и експлицитним поетским говором даје комплетну и реалну, дакле, конкретну слику страдања Срба, а онда и поетску, универзалну и свевремену слику бола.
Из наведене документарне грађе јасно се види да су мјеста страдања Срба била у цјелини премрежила НДХ и да је методологија злочина и мучења на свим мјестима била по суштини идентична.
Историјска драма, игра реаалног живота и реалне смрти даје једну димензију српског страданија. Ону реалну, чињеничну, фактографску. А поетске слике Јелене Ковачевић дају другу, ону људску, емоционалну, психолошку драму, драму стрепње која произилази из слика надолазеће смрти и душевне борбе на граници између зла и таме с једне стране и патничке судбине компатибилне с људским болом на граници између смрти и живота.
У тој грозоморној игри бола, стрепње, смрти, џелата и живота јављају се и једини могући ослонци који су суштински излаз и за обичног смртника и за пјесника, а ти ослонци су религијски симболи живота вјечног који долази након смрти, јер васкрсења не бива без смрти. Због тога су у поезији Јелене Ковачевић присутни мотиви који кореспондирају са насловима пјесама: Покрст, Блажени су жедни, Молитва пред косидбу, Исповест, У цркви, Да буде воља Твоја, Причест, Свештеникова молитва и слично.
Али, најузвишенији и најболнији је мотив мајке који се снажно манифестује у поетској драми у пјесмама Приче мајки из Пребиловаца, Пред Дрином Мајка, Мајка, Мук Мајке над водом, а онда и не случајно најузвишенији мотив у првој пјесми Са Мајком гдје се наша обична, мученичка српска мајка џелатовим психопатолошким нагоном измучена уздиже према небу и формално, и суштински, а онда и симболички изједначује са Мајком свих мајки, са Мајком Божјом.
Уз искрену препоруку свим љубитељима поезије да ову књигу читају ми том сликом Маке Божје и завршавамо овај мали осврт на књигу Јелене Ковачевић очекујући да ће њена поетска молитва допријети и на суштинском, и на симболичком плану до жртава и до нашег сјећања на њих који осташе на путу Христовом у све вијекове вијекова.
Пружам ти руку,
узимаш је и у своју затвараш.
Блага, колико снаге у твојој благости има,
поведи ме Мајко, путем твога Сина.
Књигу можете наручити путем мејла: [email protected]
Везане вијести:
Јелена Ковачевић: Страдање | Јадовно 1941. – КУЛТУРА …
Дејан Булатовић: Страдање или Песме које трпе бол | Јадовно …
Јелена Ковачевић: Страдање | Јадовно 1941.
Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома | Јадовно 1941.
