„ПУШАЧ“ (КЉУИЋ): СВЕ УНИШТИТИ! /4/

У књизи „Злочин у Добровољачкоj улици“ књижевник Душан Зуровац, предсjедник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сараjеву „Истина“, даjе до сада непозната свjедочанстава о самом злочину, али и застрашуjуће поjединости о страдањима сараjевских Срба на самом почетку сукоба у БиХ….СРНА у пет диjелова преноси одломке из ове књиге

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, /СРНА/ – Дуго припреман и плански изведен бестиjални злочин над воjницима и официрима ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године видио jе, путем телевизиjских снимака, циjели свиjет.

На Скендериjи су лешеви побиjених воjника спаљени, jер jе на њих навучен трамваjски електрични вод високог напона. Нажалост, догађаjи коjи су услиjедили сутрадан као да су оваj злочин помакли у други план..

У jединици капетана Лабудовића било jе и Хрвата и Шиптара.

Новинар Миладин Петровић у књизи „Таjна Добовољачке улице“ биљежи:…“Нападнути смо са свих страна из стрељачког наоружања, ручних бацача, зоља, оса, минобацача, бестрзаjних топова, ручних бомби…

У току дана искључени су нам вода и струjа и прекинуте телефонске везе… Команда у мраку, гушимо се у сузавцу, нападаjу нас са свих страна… Дуга ноћ између 2. и 3. маjа била jе релативно мирна. Мало ко jе спавао. Желели смо само jедно: да се извучемо из тог аустриjског уклетог здања. И уjутру jе било мирно до jеданест сати. Тада су поново почели да пуцаjу на Команду…“

Фоторепортер Танjуга, сада већ покоjни Недељко Деретић, за „Интервjу“ 15. маjа 1992. године каже:…“Већ око 13.00 часова почели су напади на Команду из свих праваца и наоружања. Људи су распоређени на положаjе. Са свих страна туку снаjпери. Изнад команде се налази литица висока тридесетак метара. Приметили смо да са ње покушаваjу да гурну аутобус на нас.

Вероватно jе пун експлозива. Срећом, воjници успеваjу да паљбом растуре људе коjи га гураjу. Пуца се и са околних џамиjа. Окружени смо са све четири стране… Жестока борба се водила до иза поноћи 2. на 3. маj. Зидови зграде Команде и гарнизона су били потпуно демолирани и избушени од разних проjектила.

У дворишту Команде запаљено jе неколико путничких возила и два камиона, натоварена разном воjном опремом, оружjем и мунициjом припремљеним за евакуациjу…

Код Скендериjе се налазила у окружењу jединица коjа jе пошла у помоћ Дому ЈНА. Кукањац jе захтиjевао да се подигну авиони и помогну им. Авиони су надлиjетали Скендериjу и два пута пробили звучни зид. То jе било све…“

Све воjне и паравоjне муслманске групациjе у Сараjеву здушно су пришле реализациjи директиве о нападима на све обjетке и људство ЈНА.

Тих наређења и команди било jе онолико колико jе било команданата у хрватско-муслиманскоj солдатески – од извjесног Крушка, Јусуфа – Јуке Празине, Адмира Хусића – Кинеза, Мустафе Хаjрулаховића – Талиjана, Заима Бацковића – Загиjа до Мушана Топаловића – Цаца, Рамиза Делалића – Ћеле, Исмета Баjрамовића – Ћеле, па све до генерала Сефера Халиловића и Расима Делића.

Интересантно jе напоменути да су Крушку, Цацу, Јуку, Рамиза, Исмета Бошњаци ликвидирали касниjе као неугодне свjедоке. Данас се у бошњачкоj штампи могу наћи мишљења да jе иза тих ликвидациjа стаjао нико други но Бакир Изетбеговић, Алиjин син, данас бошњачки члан Предсjедништва БиХ.

Према свjедочењу Алиjе Делимустафића – ратног Изетбеговићевог министра унутрашњих послова и према ономе што се поjавило у медиjима, потпредсjедник крњег Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић идеjни jе творац масакра воjске у Добровољачкоj улици. Он jе Заиму Бацковићу – Загиjу, оперативцу муслиманске Териториjалне одбране на терену, дао наредбе и сугерисао му шта треба чинити.

Пресретана су и снимљена наређења:…

“Порука од Загиjа: Наређење од Загиjа за све jединице. Сва покретна возила неприjатеља уништити. Припремити запаљиве смjесе и све уништити. Понављам: сва покретна возила од неприjатеља уништити… Наjближа jединица Добровољачкоj улици да jе блокира.

Заги овдjе:

„Обараjте стабла, све живо, да се не могу ни милиметра помакнути и одмах по њима ако пођу негдjе бjежати…“

Тада jе оштро протестовао шеф европских посматрача ирски маjор Колм Доjл, па jе услиjедило панично наређење да се сви нападачи коjи могу бити виђени код Команде Друге воjне области добро маскираjу и сакриjу.

Онда се jавља „Пушач“, што jе кодни назив за Стjепана Кљуића – тадашњег хрватског члана крњег Предсjедништва БиХ, коjи наређуjе: …

“Команда, команда овдjе. Слушаj ме, слушаj добро. Нема пропуштања воjних возила, нема пропуштања боjних кола, боова, пицгауера и осталог. То одмах има да се уништи…“

Не треба заборавити да jе тада Еjуп Ганић био у улози врховног команданта, а његови помоћници су били Хасан Ефендић, Мустафа Хаjрулаховић – Талиjан, Сефер Халиловић, Заим Бацковић – Заги, Јован Дивjак, Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић.

Јасно jе, дакле, да jе ово државни злочин, коjи данас муслиманска страна слави као велику ратну побjеду, у коjоj они нису имали нити jедног jединог рањеног и погинулог нападача – како стоjи у њиховим извjештаjима – jер jе воjсци, коjа jе излазила, било строго наређено да ни по коjу циjену не смиjе употриjебити оружjе.

Извор: 

Везане виjести:

КО НИЈЕ ЗА САМОСТАЛНОСТ – НИЈЕ НИ ЗА ЖИВОТ /1/

ДОКЛЕ ЋЕМО ВАС ВИШЕ КЛАТИ? /2/

ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА /3/