PRVO SU SE POSVAĐALI: Pitali su francuske političare u TV debati o Srbiji

Da se pitaju aktuleni francuski političari, koji se ovih dana bore za mesta na izborima za Evropski parlament, Srbija sasvim sigurno ne bi postala članica EU do 2025. godine. Protiv našeg članstva u Uniji izjasnilo se čak 9 od 12 nosilaca lista francuskih partija na izborima za Evropski parlament, koji su protekle nedelje učestvovali u TV debati na javnom servisu Francuske.
Tri važne poruke Srbija može da izvuče iz ovog događaja.

Prvo, u žustroj debati o gorućim evropskim temema našlo se i pitanje o Srbiji u EU, što jasno govori da je ta tema važna za njihove birače, a devet negativnih odgovora ja jasna poruka o raspoloženju Francuza prema integracijama Srbije i cillju koje su aktulene vlasti zacrtale – članstvo u EU do 2025.

Drugo, o Srbiji se raspravljalo punih 7 minuta, što nikako nije malo u televizijskim vremenskim katergorijama, naprotiv, a debata je sve vreme bila na ivici „svađe“, što, čini se, poručuje da je po pitanju „srpskog sna o EU“ francusko javno mnjenje ipak donekle podeljeno. Makar u smislu da su oni koji zastupaju te udaljene stavove prilično ostrašćeni – kako za tako i protiv.

Treće, ova debata još jednom je pokazala ono što smo znali – postoji drastičan zamor od proširenja među građanima EU, prevashodno zbog sve jasnijih signala o krizi same Unije, kao i loših iskustava sa prijemom pojedinih članicama iz istočnog bloka. Političari, pa i ovi koje vidimo u pomenutoj debati, to osluškuju i ponekad – dovode do ekstrema.

Debata 12 kandidata u FRA za izbore za EU parlament. Pitanje: Da li ste da Srbija postane članica do 2025.godine? 10 je bilo protiv, 2 za. Laku noć evropske integracije. pic.twitter.com/6TYG0PHBXf

— Džordž 🌐 (@JaSamDzordz) April 5, 2019

Ovo televizijsko ne, sasvim sigurno nije prvo koje je Srbija dobila iz Pariza. Još se nismo potpuno otreznili ni od posete francuske ministarke Natali Loazo, inače učesnica TV debate, koja je nedavno usred Beograda poručila da sadašnje stanje EU ne omogućava prijem novih članica, zapravo ponavaljujći jasan negativan stav francuskog predsednika Emanuela Makrona prema priširenju, a iz Pariza je stigao novi hladan tuš.

Jasno je, međutim, da Francuska nije jedina koja se pita i neće samostalno odlučivati o prijemu Srbije. Isto tako, jasno je da su stavovi izrečeni u ovoj televizijskoj debati usko skopčani za kampanjom i izborima, pa su zbog toga siguno ekstremniji i više populistički nego što je moguće zastupati ih u normalnim političkim uslovima.

Ipak, ne treba ni zanemariti da je Francuska, uz Nemačku, jedna od dva glavna igrača u Evropi. Isto tako, ne treba prenebregnuti ni poziciju Makrona, glavnog zastupnika krilatice „reforma EU pre novih članica“, koji već izvesno vreme pokušava da se nametne kao novi lider EU i da tu ulogu i funkcionalno preuzme po odlasku nemačke kancelarke Angele Merkel, najavljenom za 2021. godinu.

Ipak, krenimo redom. Šta se zapravo dogodilo u pariskom studiju i šta to konkretno znači za evropske težnje Srbije.

Srbija u EU do 2025. – hipotetički
Naime, na predstojećim izborima za Evropski parlament, koji će biti održani 26. maja, kandidovaće se 12 francuskih političkih partija čiji su se nosioci lista ove nedelje sukobili u prvoj televiziskoj političkoj debati na francuskom javnom servisu.

U drugom delu emisije pred njih je postavljena hipotetička situacija koja je od njih iziskivala da se odgovorima „za“ ili „protiv“ izjasne po određenim pitanjima kao da se o njima upravo glasa u Evropskom parlamentu.

Prvo takvo pitanje ticalo se upravo ulaska Srbije u EU, odnosno da li kandidati podržavaju da naša zemlja pristupi bloku. Iako je na samom ekranu pitanje bilo uopšteno formulisano, voditeljka je prethodno objasnila da je Srbija jedna od pet zemalja koja je trenutno u procesu pridruživanja i da je najviše napredovala na tom putu, te, da li stoga smatraju da bi do 2025. trebalo da postane punopravna članica.

Čak devet kandidata bilo je protiv pridruživanja naše zemlje u narednih šest godina, dvoje ih je glasalo za, dok je jedan ostao uzdržan.

Prijateljska zemlja, ali…
Rezultat glasanja oslikava generalno raspoloženje Francuza kada je u pitanju proširenje Evropske unije, što su pojedini kandidati upravo i iskoristili kao „izgovor“ zbog čega su se odlučili za opciju protiv ulaska Srbije u EU. Tačnije, pojedini su istakli da je Srbija prijateljska zemlja, ali da prethodno sama EU mora da se reformiše kako bi bila spremna da primi nove članove. Stavovi pojedinih šefova lista protumačeni su upravo kao dodvoravanje da se što bolje prođe na izborima za EP.

Intersantno, ovo pitanje izazvalo je ozbiljnu polemiku u studiju koja je trajala gotovo sedam minuta iako scenarijom nije bilo predviđeno da kandidati obrazlažu svoje glasove.

Za ulazak naše zemlje u EU glasali su lider proevropske centrističke liste UDI Žan-Kristof Lagard i Rafael Gliksman, nova zvezda na francuskoj političkoj sceni sa njegovim pokretom „Javno mesto“ za koji se piše da uživa određenu podršku socijalista.

On je naglasio da je prema svim kriterijumima (geografskim, kulturološkim i istorijskim) Srbiji mesto u Evropi, dok je njegov istomišljenik rekao da od Evrope „nije u redu“ da primi Sloveniju i Hrvatsku, a Srbiju ne, jer se time nikako ne doprinosi miru u regionu.

Došlo je čak i do male „čarke“ između dvojice šefova lista iako su obojica glasala protiv ulaska Srbije u EU.

Naime, Fransoa Gzavije Belami iz redova Republikanaca je zamerio kandidatu liste stranke „Na noge Francuska“ Nikola Dipon-Enjanu na licemerju, podsećajući ga da su se brojni kandidati na listi te stranke izjasnili upravo za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Još jedno „NE“ od Loazo
Enjan je upitao Belamija kako to da se sada izjašnjava protiv ulaska Srbije u EU kada su se svi kandidati sa njegove liste, među kojima i dvojica na samom vrhu liste – Arno Denžan i Bris Ortefe – pre četiri meseca javno izjasnili za pristupanje Srbije Uniji. Belami je pokušao da odgovori na pitanje Enjana, ali su u tom trenutku u emisiji gotovo svi ostali kandidati počeli da govore istovremeno, tako da nije uspeo da obrazloži svoj stav.

Pojedini francuski mediji pak prenose da je Belami odgovorio uhodanom frazom „o svim tim zemljama koje su kulturno i civilizacijski sastavni deo Evrope, ali im vokacija nije da uđu u EU“.

Radikalni evroskeptik Žan-Fransoa Aslino ostao je uzdržan u glasanju, ali svestan da će svakako teško biti izabran.

Zanimljivo je i da se protiv ulaska Srbije u EU izjasnila i Natali Luazo iz Republike u pokretu (LREM) francuskog predsednika Emanuela Makrona, doskorašnja ministarka za evropske poslove, koja se nedavno tokom boravka u Srbiji dok je bila na toj funkciji posle razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nije izjasnila protiv ulaska Beograda u EU.

Evropa gori, da li će spaliti srpske snove?
Natali Loazo, kao što je već pomenuto, pamtimo kao ministarku koja je u Beogradu jasno rekla „prijateljsko“ ne proširenju u trenutnim okolnostima.

– Pošto smo mi vaši prijatelji, dužni smo da vam kažemo istinu: sadašnje stanje Evropske unije ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima – kako za samu EU, tako i za nove države koje bi joj se pridružile – poručila je Loazo, naglašavajući da je potrebno pre svega da EU počisti u sopstvenom dvorištu.

Nekoliko je faktora koji govore o dubinskim problemima unutar EU, koja je, čini se, na pragu velikih promena. Od njihovog ishoda zavisiće i potencijal da Srbija ostvari svoj cilj i postane članica EU.

Ti faktori su dvostruki i tiču se i Srbije i EU: evropski izbori i uzdizanje desnice, Bregizt, kraj ere Angele Merkel, težnje Francuske da postane vodeća sila, ali i reforme koje Srbija još nije sasvim sprovela, Kosovo i NATO. Više o faktorima koji utiču na skeprični stav prema proširenju i članstvu Srbije u EU pročitajte u posebnoj vesti.