Први отворени екуменистички удар на СПЦ

Алоjзиjе Степинац на дочеку маршала Тита

Када се на киосцима, краjем августа 2015, поjавио проевропски магазин Недељник са насловном поруком “Срби, добро вагаjте сваку реч о Степинцу” прва реакциjа у српском jавном мњењу била jе неверица, коjа jе код веруjућих Срба брзо прерасла у запрепашћење и љутњу, а завршила углавном као огорчење коjе изазива онаj познати физички осећаj празнине у желуцу. Јер, поред те поруке, коjа jе наjављивала интервjу, ниjе стаjала слика неког од  екстремних представника данашњег хрватског клера, нити хрватских историчара кратког памћења, а ни нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, коjа отворено наставља са Туђмановом политиком прикривања и релатизовања размера jасеновачких геноцидних злочина. Ниjе стаjала ни слика Вука Драшковића, Чедомира Јовановића или Соње Бисерко. Са насловне странице “Недељника” гледала нас jе фотографиjа jедног од, последњих година, наjутицаjних поглавара СПЦ, Епископа славонског Јована (Ћулибрка).

Као што jе било очекивано, а вероватно и планирано, интервjу jе изазвао бурне реакциjе српске и хрватске jавности, а пренели су га или анализирали готово сви важниjи медиjи и портали у региону. Након пар дана из епархиjске канцелариjе господина Јована стигло jе саопштење коjе jе названо “демантиjем” и у коме се указуjе да насловна реченица ниjе оно што jе епископ Јован рекао, што jесте тачно (ниjе рекао “Срби” већ “сви”), али чак и површна анализа текста jасно указуjе да се епископ Јован обраћа пре свега Србима, и да се то “сви” превасходно на њих односи. Чак и да се односи и на Хрвате, то не мења суштину ствари будући да се зна да они о Степинцу никада не говоре негативно. Дакле, деманти коjи ништа не демантуjе очигледно има функциjу преусмеравања пажње, но тиме ћемо се бавити нешто касниjе.

Поред реченице “Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку риjеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца” (1), у поменутом интервjуу Епископ славонски, господин Јован, очигледно намерно и са циљем, доводи у сумњу до сада утврђени броj жртава у Јасеновцу, релативизуjе доказане историjске чињенице о улози католичког клера у злочинима НДХ, прави непримерено поређење између патриjарха Павла и Алоjзиjа Степинца, без иjедног наведеног доказа алудира да jе Степинац заправо био мета комунистичког прогона,  и износи низ других ставова коjи погађаjу осећања веруjућих Срба и/или болно копаjу по ранама броjних жртава усташког прогона, њихових потомака и породица.

Све у свему, многи ставови Епископа славонског, господина Јована, по горе наброjаним темама, битно одудараjу како од устаљене праксе у иступању цеквених великодостоjника, тако и од званично прокламованих ставова и политике СПЦ. Узимаjући у обзир ту његову спремност да у изjашњавању о веома значаjним питањима своjа “иновативна” размишљања ставља испред званичних ставова цркве, тренутак у коме то чини, као и тон и начин његовог изражавања, чини се да су у праву они коjи сматраjу да, од одласка благопочившег патриjарха Павла, телу српског Православља ниjе задат подмуклиjи и jачи ударац од овог казивања Епископа Јована магазину “Недељник”.

Одговори српске патриотске, академске и веруjуће jавности нису изостали. Професор др Владимир Умељић (2), проф.др Србољуб Живановић (3), Душан Басташић (4), Александар Аксентиjевић (5), само су неки од оних, чиjа имена нису непозната, а коjи су се jавно обратили епископу Јовану, потпуно развеjавши његове ауторитативно изречене, а неутемељене тврдње. У том смислу посебно jе значаjан одговор проф. др Србољуба Живановића коjи jе Епископа славонског подсетио да jе “Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу” (у чиjем оперативном раду нису учествовали ни Срби ни Хрвати) утврдила, и током 2010. године на 8 jезика обjавила, да jе у систему jасеновачких логора страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било 110 000 деце испод 14 година старости, као и да jе после стравичног мучења убиjено 187 српских свештеника. (3)

На ове, ни на броjне друге аргументе, епископ Јован ниjе одговарао и практично се повукао из jавности и полемисања. Веома jе битно да ли jе то учинио зато што jедноставно нема ни научних, ни верских аргумената да квалитетно брани ставове коjе jе изнео у Недељнику, или зато што следи одговараjућу матрицу манипулативних проjеката коjа предвиђа да се после одапињања запаљиве медиjске стреле стрелац неко време повлачи у “тишину”, док тимови прате и каналишу реакциjе. Ово прво значило би да jе, наjблаже речено, непримерени иступ епископа Јована у Недељнику, неодговорни чин поjединца, црквеног великодостоjника, чиjе поимање и духовно искуство православне вере и Светосавља ниjе на нивоу места коjе заузима у црквеноj хиjерархиjи, а ово друго да jе његов иступ почетак реализациjе широког манипулативног процеса коjи jе пажљиво планиран у ватиканским психолошким лабораториjама и чиjе би последице по СПЦ биле сличне последицама коjе jе по српску државу имао и има тзв. „Бриселски процес“. Ваш аутор сматра да постоjи довољно индициjа коjе указуjу да се ради о овом другом и то ће покушати да докаже у овом тексту, но чак да се ради и о првом, мора се отворити питање стварних мотива Епископа Јована Ћулибрка.

Јачање екуменске линиjе у СПЦ и борба за долазак Папе у Србиjу

Почетком октобра 2013. године обjавио сам на овом порталу текст “СПЦ, Космет и Нови светски поредак” (6) где сам указао на мотиве и могуће правце интензивирања удара на СПЦ од стране Новог светског поретка чиjи jе мозак у Лондону, вера у Ватикану, а мач у Вашингтону. Нисам нимало срећан што се моjе прогнозе остваруjу, jош мање што читав процес иде брже него што сам очекивао. За релативно кратко време учестале кадровске промене у СПЦ (при чему неке чак нису ни биле у складу са црквеним процедурама), знатно су ослабиле снаге спремне да се чврсто држе канонских принципа и Светосавља као душе српског Православља, а оjачале тзв. екуменску линиjу, коjа се залаже за “зближавање” са Ватиканом, при чему jе занимљиво да се таj процес незаобилазно, и у свим вариjантама, види као залагање за што хитниjи долазак Папе у Србиjу, што би наводно био симболички чин “помирења” и новог почетка. Но, први долазак Папе на “нову” териториjу не представља симболички, већ првенствено ритуални чин тзв. “припаjања духовног простора”, коjи има изузетно велики значаj у духовном смислу, што свакако ниjе непознато носиоцу папског прстена међу српским црквеним достоjанственицима Иринеjу Буловићу, баш као ни Иринеjу Патриjарху српском, али ни владикама Јовану, Профириjу и Григориjу (7), коjи ће углавном управљати новим курсом према Риму.

Но, за разлику од Рима у коjи воде сви путеви српског екуменизма, Папин пут у Београд jе само jедан и води преко Јасеновца, над коjим лебди сенка Алоjзиjа Степинца! Отуда, не можемо а да не уочимо да jе, у оквиру кадровских промена у СПЦ коjе су jачале екуменску линиjу, Епископ славонски Јован, не само изузетно брзо напредовао, већ су се у његовим рукама волшебно нашле готово све битне полуге утицаjа везане за однос и улогу католичке цркве према геноциду коjи jе над Србима учинила НДХ. Епископ Јован Ћулибрк, коjи jе не тако давно сматран осредњим рок критичарем, монашко искушеништво започео jе 1991 године, а данас jе Епископ славонски(рукоположен 2014!),  викар Патриjарха, “наjвећи стручњак у СПЦ за холокауст”, води саборски Одбор СПЦ за Јасеновац, председник jе УО Музеjа жртава геноцида, а обавља и низ других црквених и jавних функциjа. Дакле, распоређен jе тако да ће имати пун утицаj, да не кажем контролу, над свим црквеним и државним процесима везаним за Јасеновац коjи ће се одвиjати у будућности. Овакво концетрисање утицаjа у jедноj особи саставни jе део глобалистичких процеса, а иначе jе преузето из jезуитске доктрине “инфилтрирања” засноване на постулатима Игњациjа Лоjоле.

Ове чињенице свакако морамо имати у виду када анализирамо циљеве, значаj и домете интервjуа коjи jе Епископ славонски Јован дао Недељнику. У том смислу, можемо рећи да оваj интервjу представља први отворени удар кадровски консолидоване екуменистичке линиjе у СПЦ на званичну политику Цркве према Ватикану и Јасеновцу, и почетак сложеног манипулативног процеса коjи ствара логистику и припрема српску jавност за намеравану промену те политике. Отуда, на “иновативне” поруке овог интервjуа морамо обратити изузетну пажњу. Не зато што имаjу некакво утемељење  у вери или науци, jер га немаjу, већ што  нам могу указати на правце и технике манипулативног деловања коjима ће бити покушана промена односа веруjућих Срба према католичкоj jереси и хрватском геноциду над Србима. Дакле, Ваш аутор оваj интервjу посматра у контексту отпочињања траjниjе манипулативне операциjе налик на тзв “Бриселски процес”.

Поруке Србима Епископа славонског Јована у вези Степинца

Порука коjа jе свакако изазвала наjвише пажње и негативних реакциjа веруjућих Срба jе она изjава о Степинцу коjа изворно гласи: “Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку риjеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца”. Иако довољно интригантна сама по себи ефекат ове реченице Недељник jе поjачао њеним извлачењем у наслов “Срби, добро вагаjте сваку реч о Степинцу”, што jе евидентно намерно урађено како би се направио простор за “деманти”, коjи мање пажљивом читаоцу треба да створи привид да jе епископ Јован демантовао садржаj чланка. Према планираном сценариjу деманти jе убрзо и уследио, али поред чињенице на коjу смо већ указали да jе то само “деманти” наслова, не и садржаjа текста, указуjемо и на то да jе “деманти” упутила његова Епископска канцелариjа, не и Његово преосвештенство лично. Јер он поруку jесте упутио Србима! (Ови детаљи указуjу са колико jе перфидности вођено пласирање овог текста, што jе свакако плод рада стручних тимова, професионалаца коjи не имровизуjу превише).

Но, без обзира на ове игре речима, нема дилеме да jе епископ Јован поручио Србима како их очекуjе “промена свести” у односу на Степинца. Он, у догледно време, сматра (или зна) епископ Јован, неће моћи бити посматран као злочинац. И не само то. Он правац планиране промене трасира одмах, потенцираjући како jе Степинца осудио комунистички суд, што би ваљда само по себи требало да га ослободи одговорности за подстицање, заташкавање и амнестирање усташких злочина. Чини се и да епископ притаjено алудира и на рехабилитуjућу пресуду генералу Михаиловићу, без обзира што jе свако поређење ове две личности непримерено. Наравно, Епископ славонски свестан jе чињенице да то што jе Степинцу судио комунистички суд (а коjи би други у комустичкоj земљи?) не може бити основ сумње у његову улогу у фашистичкоj НДХ, за коjу постоjи на стотине доказа, али jедноставно отвара пречицу коjом ће се у свести православаца рушити постоjећа слика о Степинцу. Ваља у медиjима под режимском и евро-атлантском контролом убрзо очекивати мноштво вариjациjа на ову тему.

Други правац произилази из дела интервjуа где хвали наводну Степинчеву храброст пред комунистима. “Но – каже нам Његово преосвештенство Јован – управо одатле полазе и они коjи Степинцу приговараjу да исту храброст ниjе показао и пред Павелићем када jе требало осудити и сприjечити усташка злодjела”. Иако нам епископ не каже коjи су ти “они” порука коjу шаље прилично jе jасна. Он дистанцира католичку цркву и посебно Степинца од “усташких злочина”. Степенц ниjе злочиац. Он ниjе учествовао у ничему што jе Павелић радио, ниjе га подржавао, ни пратио. Он, наводно, само ниjе имао храбрости да стане испред њега и злочин заустави. А кукавичлук jесте мана, али ниjе смртни грех. И то jе други правац коjим  ће се даље кретати мапипулативни процес коjи Србима треба да предочи нови слику о Алоjзиjу Степинцу.  Без дилеме. Очекуjте скору медиjску експлоатациjу и овог става.

Одговара му проф.др Србољуб Живановић: У свом интервjуу за Недељник г. Епископ Ћулибрк се пита: „одакле такав убилачки нагон у НДХ?“ На то питање jе дала одговор Међународна конференциjа у Санкт Петербугу 2002. године на коjоj jе утврђено да jе главни кривац за васпитање римокатолика Хрвата и римокатоличких свештеника и активиста у Хрватскоj да мрзе све некатолике, у првом реду православне Србе и Јевреjе, баш римокатоличка „црква“. О овоj конференциjи jе обjављена и књига на српском jезику. И ОВО ЈЕ сигурно познато г. Ћулибрку. Говорећи о клању, силовању итд Срба, Јевреjа и Рома у Јасеновачким логорима,укључуjући и малу и нерођену децу, г. епископ Ћулибрк jе пропустио да спомене да jе, према изjавама америчких стручњака на конференциjи у Њуjорку, преко 400 римокатоличких свештеника у Хрватскоj лично убиjало невине жртве.

Из одговора професора Живановића можемо видети да Епископ славонски свесно занемаруjе податке коjи му не могу бити непознати, а коjи се не уклапаjу у амнестирање злочина католичког клера у Хрватскоj и Степинца лично. Такав приступ недвосмислено показуjе да ће све jача екуменска линиjа у СПЦ покушати да издеjствуjе промену давно формулисаног става Синода да однос Рима према канонизациjи Степинца не може бити игнорисан приликом дефинсања односа две Цркве, као и да то мора бити дефинитивно разjашњено пре евентуалног позива Папи да посети Београд. Наравно, та промена мора ићи у смеру одрицања од овог става, како би њихов истински господар Рим био задовољан.

У том смеру иде и порука епископа Јована коjа произилази из одговора на питање о значаjу Комисиjе о Степинцу коjу jе предложио лично Папа Фрањо. Епископ Јован истиче: “Ако неко мисли да ће ова комисиjа да одлучуjе о канонизациjи Алоjзиjа Степинца, ту jе у криву. То jе унутрашња ствар Ватикана и о Степинчевоj канонизациjи искључиво Ватикан одлучуjе. Но, само формирање овакве комисиjе jе велики корак напред у међусобним односима, и надам се да ће преко ове комисиjе и наука и богословље имати прилику да даjу своjе одговоре.”

Дакле, зашто Ватикан уопште хоће да разговара са СПЦ о нечему што jе његова унутрашња ствар? То jе веома важно питање. Са друге стране, какав jе са аспекта СПЦ смисао учешћа у Комисиjи о Степинцу, коjа код друге стране неће имати никакав утицаj на одлуку о његовоj канонизациjи? Да, можда, упозна Римску куриjу са нечим што о Степинцу ниjе знала? Са нечим што ниjе одобрила? Шта jе ту “корак напред” и у односу на шта?

Епископ Јован не даjе нам одговоре на ова jедноставна и логична питања? Он свесно манипулише и замагљуjе. Његово “корак напред” jе исто што и Вучићево “идемо у добром смеру”. Врло jе вероватно да ће “Комисиjа о Степинцу” бити jедна од наjважниjих опсена започетог манипуларивног процеса за српску страну, да ће њени “усаглашени ставови” бити основ промена става СПЦ о Степинцу, коjе нас чека на краjу процеса, баш као што нас на краjу “Бриселског процеса” чека признање Косова. Отуда, ваља обратити посебну пажњу на оснивање ове Комисиjе, коjе jе у току. Ко ће бити чланови испред СПЦ? Ко ће их и како бирати?

Везано за Степинца ваља обратити пажњу и на изjаву епископа Јована коjа jе увредила осећања многих веруjућих Срба. Наизглед, без икаквог повода и везаности за оно што jе претходно говорио он налази везу између благопочившег Патриjарха Павла и Алоjзиjа Степинца. “Но, ништа ниjе jедноставно: замислите да су и Степинцу и Патриjарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан jе погинуо у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Миjу су одвели и убили наредне, 1943. године.”

Логично jе запитати се ЗАШТО? Епископ Јован морао би да памти Патриjарха Павла, његову благост и чистоту, а морао би се сећати и близу 700.000 људи на његовоj сахрани. Ако их већ сам не гаjи морао би знати коjа осећања за упокоjеног Патриjарха гаjе веруjући Срби, шта за њих значи успомена на његов лик. Због чега онда његово име везуjе са духовником хрватског геноцида над српским народом? На ово питање, пре или касниjе, наjбољи одговор ће дати он сам, а овде можемо рећи само да постоjи одговараjућа матрица деловања на националну свест кроз “спаjање супротности”, коjа jе развиjена у чувеном ТАВИСТОК Институту за међуљудске односе. (9)

На краjу морамо поменути и упадљиво релативизовање броjа жртава у Јасеновцу од стране Епископа славонског и његово отворено ниподоштавање досадашњег научног рада по овом питању, коjе се практично провлачи кроз цео интервjу. У предњем делу текста навели смо податке “Међунaродне комисиjе за истину о Јасеновцу” коjе jе у отвореном писму епископу Јовану предочио проф. др Србољуб Живановић, и коjи jедноставно епископов приступ своде на оно што и jесте, наjаву манипулативног процеса. Проглашаваjући за нетачне, непоуздане или неуверљиве до сада познате податке о Јасеновачким страдањима, епископ Јован очигледно отвора простор за  оно што ће нам бити сервирано када манипулативни процес буде завршен – нову и “коначну”  истину о Јасеновцу коjа ће бити таква да неће представљати оптерећење намерама Рима, не само према СПЦ, већ пре свега према српским верницима.

З а к љ у ч а к

Интервjу Епископа Славонског, Јована (Ћулибрка), представља наjаву озбиљног удара екумениста унутар СПЦ на доктрину Светосавља и саму суштину Православља. Таj напад ниjе jедини коjима jе изложена СПЦ од стране Новог светског поретка, али jе свакако наjопасниjи, jер долази изнутра, из редова саме Цркве. Он jе, нажалост, плод недовољне утемељености у Вери дела црквених великодостоjника коjи од СПЦ покушаваjу да направе профитно-политичку организациjу у коjоj ће бити угодно позиционирани. Веруjући Срби немаjу никакву потребу да“приближаваjу ставове”, “праве кораке напред”, или “преговаруjу” са римокатолицизмом. Око чега?! Они желе jедино да веруjу своjу Веру, истинско Хришћанство, од кога се Рим давно одметнуо. Ту не може бити компромиса, jер ВЕРА У ИСТИНСКОГ ХРИСТА КОМПРОМИСЕ НЕ ПОЗНАЈЕ.

Српским верницима не треба Папа у Београду, jер он се лажно представља као Христов намесник на земљи. Он треба црквеноj “елити” коjа jе напустила основне принципе своjе вере и паразитира на телу српске Цркве. Чекаjу нас тешка времена, а веруjућим Србима остаjе да буду чврсти у Вери и истраjни у молитви. Остало ће уредити Господ!

Пише: Милашиновић Драган

Одреднице:

• – http://www.spc.rs/sr/intervju_episkopa_slavonskog_jovana_za_nedeljnik

(сва цитарања епископа Јована)

• – http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/sveti-alojzije-stepinats-srbi-i-episkop-jovan-ulibrk/
• http://stanjestvari.com/2015/08/29/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA/
• – http://www.ceopom-istina.rs/nekategorizovano/otvoreno-pismo-episkopu-jovanu-ulibrku/
• – http://www.ceopom-istina.rs/nekategorizovano/otvoreno-pismo-episkopu-slavonskom-g-jovanu/
• – http://srb.fondsk.ru/news/2013/10/31/spc-kosmet-i-novi-svetski-poredak.html
• – Григориjе – Владика захумско-херцеговачки и приморски
• – Каптол, део Загреба у коме се налази седиште Загребачке надбискупиjе
• – ТАВИСТОК Институт за међуљудске односе (120 Belsajz Lejn, London NW3 5BA), jе водећа светска институциjа за масовну манипулациjу људском свешћу коjа jе у служби глобалне елите и обликуjе психолошке операциjе савременог глобализма

Извор: Фонд Стратешке Културе

Везане виjести:

Отворено писмо Његовом Преосвештенству епископу славонском г. Јовану

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Папа лови српске душе

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана …

Владика Јован и министар Вулин на Јадовну 29. jуна 2014. у …

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагаjте …

Реаговање Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу на …

VLADIKA JOVAN ĆULIBRK PORUČIO SRBIMA ‘Svi ćemo …