Протосинђел Јован: Падобранац у мантији

Протосинђел Јован (Ћулибрк), новоименовани патријархов викар, изузетно је занимљива, образована личност. Познат је и као падобранац у мантији. Подофицир је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одело поносно замени падобранским комбинезоном, а до сада је укњижио 140 скокова. За њега је падобрански скок задатак који треба да се изврши, а не спорт.

– Ако сам на нешто у животу поносан, после монашког и свештеничког чина, то је црвена падобранска беретка – каже протосинђел Јован. – Живети са падобранцима подразумева да се стално доказујете. И ратник и војник, и монах и свештеник, требало би, ако су истински оно што јесу, да живе за друге и буду спремни на жртву.

Када је митрополит Амфилохије први пут пресекао славски колач у 63. падобранској бригади, 2002. године, командант бригаде и његови сарадници затражили су од митрополита да отац Јован остане као бригадни свештеник у јединици.

То је захтевало да се уведе у резервни састав јединице, али и да прође падобранску обуку да би био истински припадник јединице.

– Где иде српски војник, мора да иде и српски свештеник – речено му је тада. Будући патријархов викар тренутно се налази у Јерусалиму, где представља Одбор за Јасеновац. Тамо је такође магистрирао на историографији холокауста у Југославији, а тренутно ради на докторату везаном за мање познате аспекте антифашистичке борбе у Југославији.

У Пећкој патријаршији боравио је од јуна 1999, после изласка Војске Југославије са Косова и Метохије, и старао се о престоници Српске Цркве, остацима народа и метохијским светињама у једно апокалиптично време, тако да га сада поново очекује исти задатак.

Занимљиво је да је протосинђел Јован осмислио и водио музички пројекат, чији је епилог својеврсна збирка песама на стихове владике Николаја у рок аранжману – „Песме изнад Истока и Запада”.

Рођен је 1965. године у Зеници, а његово презиме је типично за Крајину. Студирао је књижевност у Бањалуци, а на Филозофском факултету у Загребу 1991. је дипломирао јужнословенске језике и књижевност. Теологију је учио у Београду, дипломирао је на Духовној академији у Србињу. Замонашио се 1993. у Цетињском манастиру, од када предаје словенски и српски језик и књижевност у Богословији светог Петра Цетињског.

Протосинђел Јован је и уредник у часопису „Светигора” и Радију Светигоре, а ангажује се и као уредник за литургичку књижевност у пројекту српске културе на интернет-порталу „Растко”. За рад „Црно сунце и око њега круг” добио је 1991. награду Матице српске, а 2004. у Јерусалиму је добио награду „Голда Меир”.

Током осамдесетих година прошлог века пратио је алтернативне уметничке покрете на линији Скопље-Ниш-Загреб-Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача наше националне и глобалне поп културе.

Извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА