КиМ не дамо. То је територија Републике Србије и наш историјски Заветни ковчег.
Пише: Владан Вукосављевић
Међутим, морамо увек пред очима да имамо и ширу слику, такође веома важну.
Срби не живе само у државици савијеној око долине реке Мораве, од Копаоника до Суботице и од Дрине до Тимока. Та државна творевина у том формату и у оквиру тих граница дело је насилног инжењеринга над Србима који су спроводиле и спроводе западне земље.
Да ли тако треба да остане или не, није питање за овај формат.
Срби живе од Куманова и Скопља до Трста и Истре, од Боке и Бара до Темишвара и Сент Андреје па и шире од тога.
То је српски културни простор, историјско и географско подручје на ком је српски народ током дугог историјског трајања оставио и оставља несумњиве трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа.
Делили су нас и деле Ватикан, Турци, Аустроугарска, Коминтерна, Хрвати, Бугари, Титови јаничари, Немачка, САД, ЕУ, Сороши и разни штифтунзи али запамтити и знати морамо:
српски народ један је и недељив на читавом том простору. Ако тренутно није уједињен државном формом, мора бити уједињен истим културним обрасцем.
За све нас исти су и једнако важни и Симо Матавуљ и Бора Станковић, Григорије Божовић и Владан Десница, Светозар Милетић и Лука Вукаловић, Ђорђе Скопљанче и Стеван Книћанин, Сава Шумановић и Петар Лубарда, Руђер Бошковић и Иво Војновић, поп Ташко и поп Ђујић, Јордан Николић и Савета Судар, Сава Текелија и Сима Сарајлија, Његош и Вук, Тесла и Пупин, Јован Шангајски и Михајло Милорадовић, Марко Миљанов и Хајдук Вељко… да не набрајам даље.
Бранково „Коло“ је пансрпско а не „југословенско“ како су титоисти тровали народ. У њему су „Хрваћани“ Срби из Хрватске а не Хрвати…
Упркос невиђено дрским и агресивним, донекле и успешним покушајима цепања српске свести, овај нараштај људи дужан је да има једини могући, интегралистички приступ националним пословима.
То је услов опстанка и препорода.
Нека то буде једна од наших идеја водиља у XXI веку.
Извор: Фејсбук страница – Владан Вукосављевић