ПРОСЛАВЕ ПРВОГ ДЕЦЕМБРА

Соколи су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Први децембар. Празник jе свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата  1941.

 У „Соколском гласнику” 1930. подсетили су на дешавања око Уjедињења. Истакли су да jе италиjанска окупациjа понукала Народно веће Словенаца, Хрвата и Срба да 24. новембра 1918. прогласи уjедињење Државе СХС са краљевином Србиjом. Делегати Народног Већстигли су у Београд 28. новембра 1918. и док су водили разговоре са представницима Србиjе, стигао jе српскоj влади од Далматинске владе у Сплиту телеграм : „Сви француски и амерички команданти на нашим обалама без престанка се обавештаваjу, jе ли дефинитивно проведено уjедињење краљевине Србиjе и
jугословенских земаља бивше Аустро-Угарске те истичу неодложну потребу тога, због уређења интернационалног положаjа Словенаца, Хрвата и Срба. Заклињемо у име читавог пучанства Далмациjе све компетентне факторе, да без даљега оклевања и без обзира на споредна питања проведу формално и дефинитивно уjедињење свих Словенаца, Хрвата и Срба од Јадрана до Вардара у jединствену државу те да одмах створе jединствену репрезентациjу и водство”. Дана 1. децембра извршено jе Уjедињење. (1)

У прославама наjвише су учествовали соколи, заjедно са осталим националним друштвима. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило jе 1930. Дан Уjедињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну. Старешина Спасоjе Мадираза одржао jе предавање о значаjу 1. децембра 1918. и о важности завета, коjе jе чланство положило. Увече одржана jе академиjа, коjу jе отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме jе истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступаjу у соколске редове. Предавање jе пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому. Двоjе деце декламовало jе соколску химну и песму „Југославиjи”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Швачић”, певало jе, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало jе соколско весеље. (2)

Соколско друштво Пале прославило jе 1931. 1 децембар. Уjутро учествовало jе са свим своjим члановима у црквама на благодарењу. После благодарења одржана jе свечана седница друштва. Седницу jе отворио старешина Ристо Додер истичући заслуге краља Александра , коjи jе знао у наjтежим часовима превести народ преко наjстрашниjе голготе и ослободити га. Начелник Куреш прочитао jе посланицу Савеза Сокола упућену соколском табору. Увече одржана jе свечана академиjа , коjу jе отворио просветар друштва Љубомир Раjаковић. Наjбоља тачка програма била jе вежба “Морнари”, коjу су извеле чланице веслима у морнарском оделу. После програма било jе соколско весеље са игром и песмом. (3)

Соколско друштво Стон прославило jе Дан Уjедињења 1936. на посебно свечан начин. Уjутро jе било дефиле градом са музиком на челу. У 9 сати било jе благодарење у католичкоj цркви.  Након благодарења кренула jе поворка са заставом на челу и музиком. Заставу и музику следио jе велики броj сокола, соколица, школске деце  Стона и Чесвинице и  соколских приjатеља. За време поворке клицало се краљу Петру II и Југославиjи. Затим jе служено благодарење у православноj цркви, а после jе била свечана седница  у Соколском друштву. Таjник друштва Ђуро Виолић прочитао jе посланицу Савеза сокола, а старешина Томо Дужевић говорио jе о значењу Првог децембра. У вече jе одржана академиjа са плесом. (4) У Рисну на Дан Уjедињења 1936. све категориjе Соколског друштва су у свечаним униформама корпоративно учествовале благодарењу у месним црквама.  После благодарења одржана jе седница у Соколском дому. На седници jе прочитана  посланица Савеза сокола, а затим jе М. Дрецун држао предавање о значаjу  Дана Уjедињења. Увече jе кроз место прошла велика бакљада сокола и воjске, коjа jе одушевљено клицала краљу и Отаџбини. Одржана jе свечана академиjа. После академиjе била jе игранка. Свечаност jе увеличао мештанин инжењер Вукашин Јовановић, шеф секциjе за градњу железница, коjи jе са терена прикупио своjе колеге, геометре и остале чиновнике, коjи су у великом броjу посетили приредбу. (5)

Дан Уjедињења 1937. прослављен jе 1937. у Горњоj Жупи, у околини Дубровника. Рано уjутро празник jе обележен пуцањем мужара. Соколи су под барjаком присуствовали свечаном благодарењу у цркви Мандалиjене. Ту су се нашли окупљени и соколи Доње Жупе, наставници Основних школа са школском дjецом, те школска дjеца са наставницом Занатске школе. После одржаног благодарења Б.Н. Мишића одржао jе говор, позиваjући соколе и остале сељане да кликну трократно “Живjела моћна и велика уjедињена Југославиjа”. Соколи Горње Жупе су закључили да у будуће сваког Првог децембра одрже сjедницу са сиjелом Соколског погребног братства. Братство jе основано тога дана при соколскоj чети. Циљ ове замисли jе да се гаjи самопомоћ и реално соколско братство, тако сви соколи jедан другог у свакоj прлици помагати, а особито при пољским радњама и у случаjу елементарних непогода држећи се оне “Сви за jеднога, а jедан за све”. Свечаност jе завшена певањем „Оj Славени” .(6) 

Соколско друштво Дубровник заветовало се да ће у Петровоj Петолетки поставити спомен–плочу соколским борцима стрељаним у
Боки Которскоj 1914/15.: Филипу кап. Хаџиjи, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. У Дубровнику jе свечано обележена двадесетогодишњица Уjедињења 1938. Поред националних друштава  суделовале су све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уjедињења Дубровник jе освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за оваj дан не вешаjу заставе игнорисана jе. Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били  извjестили па jе скинули. Већ раним jутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народноj ношњи. Доста их jе дошло па су са своjим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. Због невремена стотину излетника са Мљета ниjе могло да дође. После благодарења и свечаног
дефилеа воjске, морнарице, многоброjних чланова „Нове Југославиjе“ и соколских чета са заставама откривена jе свечано спомен–плоча стрељаним соколима. Маса света поздравила jе свечани моменат клицањем жртвама за слободу. Спомен–плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, откривена jе међу градским вратима од Пила, на мjесту одређеном за спомен–плоче. После тога положен jе венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300–годишњице његове смрти. Соколи су увече одржали у Соколани Децембарску академиjу у почаст члановима соколских чета. (7)

Лист ,,Дубровник” писао jе о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уjедињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, коjи jе послиjе толико мука, напора и борби постигао своj циљ, своjе уjедињење. Удружења Соко, Нова Југославиjа и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са своjим заставама и са свим своjим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заjедно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала виjенце на спомен-плоче подигните онима коjи су своj живот жртвовали за слободу и уjедињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сjедница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила jе град те jе том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало jе 2 децембра свечану академиjу. (8)

После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настоjале су да онемогуће прославе Дана Уjедињења. У осталим деловима Југославиjе настављено jе са прославом Дана Уjедињења до Априлског рата 1941. Упркос свему Соколи су 1 децембра 1939. у Бановини Хрватскоj прославили Дан Уjедињења. Ниjе било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су : „У местима где то ниjе било могуће услед несређених месних прилика састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некоj радњи пружили jедан другоме руку и манифествовали своjе народно и државно jединство без великих говора и свечаних академиjа.” У Осиjеку су државни и соколски празник
прославила соколска друштва Осиjек Матица и Осиjек доњи град заjедно у дому Соколског друштва Матица. Прослави су се придружили и добровољци, коjи су због стварања Бановине Хрватске желели да истакну своjу љубав према држави, за коjу су се борили и коjу су своjом крвљу стварали. На прослави старешина жупе Душан Круљ jе након поздрава представницима воjних и цивилних власти, културним и хуманитарним друштвима, добровољцима и приjатељима соколства упутио срдачан поздрав соколима и соколицама коjи „у овим бурним временима остадоше на своjим позициjама, да без страха и узмицања, без користи и славе бране своjе соколске идеале…”. У свом говору jе истакао : „Ми не отступамо ни пред пометености, коjа се поjавила на броду када се нашао на узбурканом мору, ни пред кукавичлуком оних што само за себе траже спас. Ми Соколи веруjемо у снагу нациjе и у оживотворење њезиних великих задатака, и то поуздање ми ћемо носити од огњишта до огњишта, од колибе до палате и од колевке до гроба.” Затим су следиле декламовање нараштаjца Родољуба Рељића „У соколском дому”, … и Драгана Мишћевића „Уjедињење”. Српско певачко друштво „Гусле” отпевало jе под управом проф. Душана Зебића „Соколско поздрав”, „Југословенску химну” и соколску химну „Оj Словени”. (9) 

Савез Сокола К.Ј. jе дворану уjедињења у свом Савезном дому на Теразиjама држао отворену за посетиоце 1 децембра. За успомену на таj дан посетиоци су могли да купе посебне дописне карте  са нарочиотим жигом и текстом : „Поздрав из историjске дворане, у коjоj jе Првог децембра 1918 године, проглашено Уjедињење и Ослобођење … Београд, 1 децембра 1940”. Истог дана соколи су продавали књижице из Соколске народне библиотеке „Велико завештање” и  „Речи Јована Цвиjића”.(10) Од раног jутра долазиле су групе посетилаца. Њих су у  дворани уjедињења дочекивали соколи и соколице у одорама и тумачили им поjединости. Посетиоци су разгледали „колевку” Југославиjе, слушаjући обавештења о томе, где jе стаjао регент Александар, а где делегати Народног већа и остале историjске личности као што jе био Љуба Јовановић. У дворани jе била велика слика краља Петра II и биста краља Александра, а по зидовима слике св. Саве, Вука Караџића, … . Уз карте, књижице „Велико завештање” и  „Речи Јована Цвиjића”, посетиоци су тражили свечани Прводецембарски броj  „Соколског гласника”. Међу посетиоцима jе био велики броj сокола из Београда и околине, а такође и осталих грађана. Дошли су и људи из наjудаљениjих села. Упркос хладном времену, и снежноj мећави, од 8 сати изjутра па до 9 увече, прошло jе кроз дворану преко 3.500 посетилаца. (11)

Соколска жупа Београд приредила jе свечану академиjу у Народном позоришту. Програм jе почео свирањем државне химне. Старешина жупе Веља Поповић подсетио jе на балканске ратове и на борбе за ослобођење и уjедињење у Првом светском рату. Подвукао jе демократско уређење старе Србиjе и њен културни напредак. Морална снага Србиjе донела jе Куманово, а затим Цер, Рудник и Каjмакчалан. У свом говору истакао jе : „Наша слобода створена jе крвљу. Соколство прославља Први децембар као своj наjвећи празник, … “. Певачко друштво „Станковић” певало jе Десету руковет од Мокрањца, а жупска соколска музика извела jе Бродилову „Српску рапсодиjу”. Између осталих тачака  чланице Сокола II вежбале су „Народне мотиве” од Љубице Јовановић. На краjу академиjе словенску химну, „Оj Словени” су уз пратњу музике певали сви присутни. (12) 

Савез Сокола Краљевине Југославиjе свечано jе обележавао сваке године Први децембар, као своj празник.  У прославама  су уз соколе, и заjедно са њима,  учествовала остала национална друштва.  ХСС jе у Бановини Хрватскоj настоjао да забрани прославу Првог децембра. Упркос забранама соколи су у Бановини Хрватскоj наставили да славе Дан уjедињења. Савез Сокола jе дворану уjедињења у свом Савезном дому на Теразиjама држао отворену за посетиоце 1 децембра.

Пише: Саша Недељковић члан  Научног друштва  за историjу  здравствене  културе  Србиjе

Напомене  :

1. Dr. Hugo Werk, “Značaj 1. decembra sa gledišta nacionalno državnog sokolskog”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11. децембар 1930, бр. 31, стр. 1;
2. „Соколско друштво Јасеновац на Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8.jануара 1931, бр. 2, стр. 6;
3. „Соколско друштво Пале”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 12. jануара 1932, бр. 3, стр. 6;
4. Ђ.В, „Прослава Првог децембра”, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 септембар 1936,  бр. 49, стр. 7;
5. Р.К, „Прослава народног и соколског празника“, „Соколски гласник”, Љубљана, 11 септембар 1936,  бр. 49, стр. 7;
6. „Прослава Првог децембра у Горњоj Жупи”,  „Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр. 3;

1. „Уз прославу 1 децембра“, „Дубровник“, Дубровник, 26 новембра 1938, бр. 47, стр. 4; „Дан Уjедињења“, „Дубровник“, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, , стр. 3;
2. „ 1 децембра”, „Дубровник”,   Дубровник, 2 децембра 1939, бр. 48, стр. 4;
3. „1 децембар на териториjи осjечке жупе”, „Братство”, Осиjек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр.233, 234;

10.  „Дворана уjедињења отворена публици првог децембра”, „Соколски гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 5;

11.  „Велика посета Дворане Уjедињења”,  „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 3;

12.  „Београдско соколство jе приредило Академиjу у Народном позоришту”, „Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 3;

Везане виjести:

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛЕ У СЕЛУ БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА …

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

СОКОЛИ ЖУПЕ МОСТАР НА ПОЧЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА …

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ – Jadovno 1941.