У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат.
Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи.
Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе преузео власт у Ливну већ у 16 часова и 20 минута, када jе Славко Кватерник обjавио одцепљење Хрватске од Краљевине Југославиjе и успостављање Независне државе Хрватске. Тада jе надбискуп загребачки, ратни злочинац Алоjзиjе Степинац послао поруку поглавнику Независне државе Хрватске Анти Павелићу:“Имате наше искрено поштовање, и ми вам обећавамо нашу понизну и искрену сарадњу, за бољу будућност наше домовине.“
Фра Срећко Перић jе одмах покупио све Србе у Ливну, одвео их у Копривницу (између Бугоjна и Купреса) где су претходно свирепо мучени, а затим поубиjани. Тако jе почео покољ Срба. Историjски извори говоре да jе до 20. августа 1941 године убиjено преко 5.600 одраслих, жена и деце. Перићу су у убиjању и мучењу Срба помагали фратри из самостана Горица.
У убиjању и мучењу Срба су учествовали сви фратри из тог самостана.
У Римокатоличкоj „цркви“у Ливну, приликом мисе и проповеди фра Срећко Перић се обратио присутним Хрватима речима: „Браћо Хрвати, кољите све Србе, а наjприjе моjу сестру коjа jе удата за Србина, а онда дођите да вас исповедим да добиjете опрост грехова“. То jе било у пролеће 1941. године, одмах после проглашења Независне државе Хрватске. Академик и познати хрватски историчар Виктор Новак у своjоj обимноj студиjи Магнум Кримен на странама 651 и 652 наводи да су сви фратри: „силовали жене, секли им доjке, копали очи, секли главе малоj деци, па их бацали у крило маjки“.
Перић jе наредио да се сви мушкарци из села Голињево баце живи у крашку jаму на планини Тушници. Њихове жене и децу су бацили у jаму Комашницу. Мушкарце, жене и децу из Горњих и Доњих Рујана бацили су у jаму Равни долац. Перић jе наредио и клање Срба (око 200) у школи у Челебићу. По његовиj наредби убиjено jе преко 300 жена и деце из Чапразлиjа. Више стотина Срба jе бачено у jаму Бикуша.
Далеко би нас одвело да набраjамо све злочине коjе jе починио оваj римокатолички свештеник, фратар Срећко Перић. И ово што смо навели сасвим jе довољно да читаоци схвате ко jе био оваj свештеник Римокатоличке „цркве“.
Професор др. Србољуб Живановић,
Лондон Велика Британиjа
Везане виjести:
ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ: Браћо Хрвати … – Jadovno 1941.
Дуго жигосање српског имена (други део) – Jadovno 1941.
ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИ – Jadovno 1941.
AN OPEN LETTER TO HIS HOLINESS POPE … – Jadovno 1941.
2 Responses
kako je skončalo pseto?
izvinjavam se psima pardon
zna li neko jel imao okot ovaj smrdljivko maleni?
baš bih popričao sa njima
Специјалан је случај зликовца и разбојника свештеника у мантији фра Срећка Перића, сабрата манстира Горице код Ливна и жупника у Ливну, кога смо већ поменули. Он је не само духовни покретач покоља Срба у ливањском срезу, где је страдало око 5.000 људи, жена и деце, већ и активни учесник у тим злоделима. Пре 1941. године Перић је био дуже времена римокатолички жупник у Нишу у Србији, где су га Срби врло добро примили. Имао је сестру која је била удата за неког Србина у срезу ливањском. Желећи психолошки да код усташа и католичког света припреми терен за покољ Срба, Перић им је са олтара у Горици поручивао да отпочну покољ православаца, и то да прво почну са његовом рођеном сестром. И заиста после тога почео је нечувен покољ Срба у Ливну и околини. Скоро све српске куће биле су опљачкане, а већи број спаљен. Само до 20. августа 1941. године, према до сада прикупљеним подацима убијено је и поклано у ливањском срезу 5.600 Срба. Поред Перића у прогону Срба учествовала су и његова остала браћа из истог манастира.
Монструозни су такође злочини којима је руководио фрањевац др Срећко Перић, фратар из самостана Горице крај Ливна. Пошто је имао сестру која је била удата за Србина, др Перић је с црквене проповједаонице хушкао своје католичке вјернике на покоље овим ријечима: „Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе, најприје закољите моју сестру која је удата за Србина, а онда све Србе од реда. Када овај посао завршите, дођите мени у цркву где ћу вас исповједити, па ће вам сви гријеси бити опроштени.“ Послије тога је започео крвави пир, и у току јуна, јула и августа 1941. године убијено је у ливањском котару око 5600 мушкараца, жена и дјеце. У том хушкању и подстрекивању на злочин помагало је др Перићу и његових двадесет фратара из самостана Горица. На примјер, усташе су 20. августа 1941. године покупиле све мушкарце Србе, Ливљане, одвеле их у шуму Копривницу између Бугојна и Купреса и тамо их на најзвјерскији начин побиле. Неколико дана касније одвеле су у исту шуму и породице убијених и послије страшних и чудовишних мучења све их побиле. Кажу, смрт стрељањем била би пред тим звјерствима права благодат. За особите заслуге за НДХ, за злочине које су починили пред невиним становништвом ови фратри су одликовани од Поглавника