Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Некадашња шефица УНМИК одељења за информисање Марси Пул ниjе нам дозволила да уђемо у аутобус у Приштини коjи jе возио до jаме у Волуjаку, па смо одлучили да самоинициjативно пратимо аутобус и идемо на своjу одговорност.
Жртве из Оптеруше: Масовна гробница Волуjак
Та jама jе слична онима по Херцеговини. Када смо стигли на њено дно, затекли смо неке младе људе, странце, готово безбрижне, како траже и ваде посмртне остатке. Памтим jедну патику дечака, вода jе отицала у дубину рупе између стена, били смо потпуно слуђени призором. Све ми jе поиспадало из џепова кад смо изашли из jаме. Марси Пул jе у руци држала крст и питала: „Ко jе изгубио крст?“
– Ви сте изгубили крст, то jе ваш крст, одговорио сам празних џепова – прича за „Вести“ Живоjин Ракочевић, новинар и песник, сећаjући се дана када jе почело трагање за посмртним остацима Срба и Рома коjи су убиjени у акциjи тзв. ораховачке групе 1998. године.
Откривање масовне гробнице Волуjак почетком 2005. прекинуло jе наду преживелих жена из Оптеруше коjе су припадници ОВК заробили, а затим одвоjили од мушкараца и проследили Међународном комитету Црвеног крста. Међу 28 посмртних остатака коjе су форензирачи Унмика нашли на тоj локациjи, били су и њихови мужеви. ДНК анализом идентификовано jе и дете, малолетни Немања Божанић, коjи jе заjедно са оцем одведен из куће.
За убиство ових цивила пред српским судовима jош нико ниjе осуђен, док пред косовским судовима за ратни злочин над цивилима из Оптеруше никоме ниjе ни суђено.
– Ни странци, ни Албанци не желе да се таквим безумним злочинима означи почетак периода коjи они сматраjу успешним проjектом званим Косово. То jе разлог „заборављања“ и некажњавања зликоваца jер како оправдати „хуманитарни карактер“ несреће коjа у неким своjим сегментима траjе до данас – оцењуjе Ракочевић.
Напад и заузимање Ораховца догодило се годину дана пре оружаног сукоба и напада НАТО на СРЈ. Таj догађаj jе био прекретница у сукобима на Косову и Метохиjи. Синхронизовани напад на српске цивиле догодио се 17, 18. и 19. jула 1998. у Ораховцу, потом у селима Ретимље, Оптеруша, Зочиште и Великоj Хочи. У тим селима ниjе било снага безбедности, али су сељаци покушали да се одбране. Убиjено jе седам, а отето више од 110 српских цивила. Након посредовања Црвеног крста, пуштени су жене и деца, док се по њиховом повратку 45 цивила водило као нестало.
Осим у Волуjаку, jош 12 посмртних остатака jе пронађено у масовноj гробници у Малишеву. Припадници ОВК су спалили све српске куће, а цркве су уништене и опустошене.
– ОВК jе од Ораховца пробала да направи ратну престоницу и да дефинитивно уништи елементарне форме суживота. Основна порука тог и осталих злочина jе била: после овога нећете више живети заjедно! За такав злочин били су потребни невини цивили, деца, старци и жене, било jе потребна свирепост коjа се не памти и помера границе злочина после коjих више ништа ниjе исто – додаjе Ракочевић.
Након бруталне акциjе тзв. ораховачке групе, уследила жестока офанзива српских снага безбедности и Воjске Југославиjе по свим упориштима ОВК-а.
Живоjин Ракочевић
Фотографиjе сведоче
Живоjин Ракочевић уступио jе редакциjи „Вести“ за обjављивање фотографиjе коjе jе направио у jами Волуjак. Оне до сада нису биле обjављене.
Извор: VESTI ONLINE
Везане виjести:
