Принцип је био и песник

Братанци-унуци наjпознатиjег младобосанског револуционара поричу да jе

Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између
културе и борбе за национално ослобођење

Оживљене су приче да jе Гаврило био слабог здравља, болешљив,
укључуjући и тврдњу да jе и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули
смо и да у неким књигама обjављеним у последње време управо туберкулозу
помињу као разлог што jе уопште извршио атентат на Франца Фердинанда.
Пошто jе у оно време то била тешка, неизлечива болест коjа jе односила
много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на
престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко jе сковао и
наводну Гаврилову поруку коjа гласи „После мене потоп!”, или нешто
слично, изречену у моменту када jе неко покушао да га одврати од
атентата.Стигао jе до нас и глас да jе таj детаљ унет у jедну позоришну
представу чиjа jе премиjера била недавно. Искрен да будем, такве књиге и
представе, чиjи су аутори себи дали превише слободе, jедноставно
игноришемо.

Наведене речи слушамо од Горана Латифића у Клубу „Политике”, средином
jуна, током више него занимљивог разговора у коме су учествовали његов
рођени брат Зоран, њихов брат од тетке Слободан Пеjановић и њихова браћа
од уjака Саша и Бранислав Принцип. Као што смо већ у два наврата писали
на овим странама, они су унуци Јова и Николе, стариjег и млађег брата
Гаврила Принципа. Унуци су пристали да први пут за читаоце нашег листа
изнесу детаље коjи се у фамилиjи Принцип преносе с колена на колено, а
непознати су jавности.

У овом разговору наши гости су ставили нагласак и на питање стварног стања Гавриловог здравља у време када jе извршио атентат.

– Наша маjка Вукица, као и блиски рођаци, у разговорима коjе смо
водили, порицали су да jе Гаврило пре атентата био болестан од
туберкулозе. Поуздано jе да нико у породици ниjе носио ову опаку болест,
нити се у фамилиjи знало да jе она опхрвала Гаврила. А тако нешто ниjе
било могуће сакрити. Зато смо уверени да jе наметање приче како jе
болест утицала на Гаврила када се одлучио да изврши атентат потпуно
промашена, нетачна. По свему судећи, такве тврдње, коjе неки олако
прихватаjу, треба да замагле стварне чињенице о његовоj болести. Гаврило
се разболео од туберкулозе после суђења, у тамници у Терезину, због
окрутних услова коjи су владали у тамошњем казамату. Пре њега су 1916.
године умрли од исте болест Недељко Чубриловић и Трифко Грабеж – каже
Зоран Латифић.

Наши саговорници инсистираjу и на томе да jе фамилиjа у Гаврилу
видела човека од књиге, некога ко ће ићи на школе, о чему jе бринуо
његов стариjи брат Јово, као што jе бринуо и о наjмлађем брату Николи.
Кажу да ниjе случаjно што на фотографиjи на коjоj су сва троjица браће –
Јово, Гаврило и Никола у друштву приjатеља – jедино Гаврило држи књигу у
рукама.

На неки начин и таj детаљ сведочи не само о његовим, него и о
преокупациjама других младобосанаца. Борбу за национално ослобођење и
друштво правде, нераскидиво су повезали са културом и литературом.
Предани идеjи просвећености успоставили су нераскидиву везу између
песништва и револуционарне борбе.

– „Млада Босна” кристално jасно показуjе како jе jедна дубоко
конспиративна, револуционарна организациjа истовремено била и снажно
интелектуално средиште, у коме су били окупљени наjталентованиjи
припадници младог нараштаjа, повезани пламеним идеjама слободе и правде.
Довољно jе да поменемо Иву Андрића коjи jе такође био заточен током
Првог светског рата због припадности „Младоj Босни”. Зато су и били
спремни на хероjско саможртвовање – кажу наши саговорници.

Дубоку интелектуалну укорењеност младобосанаца у културу, уметност и
филозофиjу, чуjемо у овом разговору, требало jе одмах после атентата
прећутати и сакрити, због чега jе и стварана лажна слика да су то
некакви вагабунди, малтене људи с улице, коjима ниjе било тешко да се
одлуче на атентат. Таквом манипулациjом требало jе замаглити и чињеницу
да се нешто слично дешавало у Европи у 19. веку.

– У Италиjи славе као националног хероjа Гуљелма Обердана, коjи jе
1882. покушао атентат на немачког цара Фрању Јосифа, због чега jе
обешен. Оберданово име носе улице и тргови, он jе национални хероj кога
славе сваке године а код нас су, нажалост, мишљења о Гаврилу Принципу и
данас подељена – каже Горан Латифић.

А онаj одлучни Гаврило Принцип, човек од књиге и слободар, песник и
атентатор, можда нам наjбоље и наjjасниjе поруке преноси с оне
фотографиjе на коjоj се види док њега, Недељка Чабриновића и Трифка
Грабежа, онако одлучне, одводе на суђење.

Пише: Слободан Кљакић

Извор: Политика

Везане виjести:

ПРИНЦИП И ЊЕГОВИ САБОРЦИ СЛОБОДАРИ, А НЕ ТЕРОРИСТИ

Хрватски злочини над српском децом у Првом светском рату

Цикоте – Спомен-плоча Солунцима

Заборављени трагови српске воjске

Наша Јованка Орлеанка