Принцип: Истовјетност са револуционарним временима

Небојша Куштриновић, потомак солунског борца мајора Петра Куштриновића, сјећа се када је његов дједа Петар рекао његовом оцу: „Ми смо створили Краљевину Југославију, а ви то и не славите, већ говорите о неком 29. новембру“…

Приредио : Миломир САВИЋ

Петар Принцип, најближи потомак славног Гаврила Принципа, сматра да данашње вријеме у БиХ карактерише потпуна сличност са временима у којима су се догађали револуционарни процеси, попут Сарајевског атентата 1914. године.

„Ову моју констатацију најбоље потврђују стихови покојног стрица Гаврила, које је, прије 100 година, на порцији у затвору сарајевског гарнизона написао:

`Тромо се време вуче и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема`“, каже Принцип.

Поводом 103 године од почетка Првог свјетског или Великог рата, Принцип истиче за Срну да је Сарајевски атентат искориштен да би Срби били оптужени за сва дешавања.

Он подсјећа да су се у оно вријеме, до Сарајевског или Видовданског атентата, у свијету догодила укупно 93 атентата, од чега 21 на суверене цареве или краљеве, али ниједан није био узрок некаквог великог свјетског сукоба.

„Ми Срби смо као народ такве нарави да лако заборављамо своје јунаке, хероје и догађаје из бурне историје. Нико нам нити смије, нити може, нити треба то да брани, а друго су наше позиције и гледања на историјске факте и на стварност“, наводи Петар Принцип.

Принцип оцјењује да побједници пишу историју, да је историја учитељица живота, али ако нема изворних историјских докумената и факата – онда то и није историја.

Предсједник Градског удружења Бањалуке потомака и поштовалаца српских бораца ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године Небојша Куштриновић каже да се Срби као народ сигурно не убрајају међу пажљиве и добре ученике „учитељице историје“, већ се чак могу сврстати међу „праве понављаче“.

„У данашње вријеме у много чему смо оскудни, а у историји смо богати, јер је наша историја током много вијекова била тешка драма“, каже Куштриновић за Срну.

У драматичним ратним збивањима 20. вијека, Срби су након побједе у Великом рату, као и на крају тог вијека доживјели судбину највећег губитника свог историјског насљеђа, истиче он.

Куштриновић, потомак солунског борца мајора Петра Куштриновића, сјећа се када је његов дједа Петар рекао његовом оцу:

„Ми смо створили Краљевину Југославију, а ви то и не славите, већ говорите о неком 29. новембру. Ми смо 1. децембра 1918. године жртвовали Србију и створили Краљевину Југославију, али нисам сигуран да ћете је ви сачувати“.

Он је поносан на чињеницу да град Бањалука, Република Српска и Србија заједнички обиљежавају 100 година од велеиздајничког процеса у Бањалуци.

Куштриновић каже да Удружење тренутно ради на пројекту „Свијећа“, односно на документарној причи покојног публицисте из Бањалуке Јована Бабића која подсјећа на солунске дане.

„Ова прича говори о једном кнезу из Хан Пијеска, оцу петоро дјеце који је званично преко свог адвоката упутио молбу тадашњим властима Аустроугарске да заложи своју главу за главу једног бањалучког гимназијалца да би славска свијећа горјела у тој српској кући, с обзиром на то да је тај гимназијалац био јединац“, истиче Куштриновић.

Историчар Предраг Лозо сматра да неки процеси који су започети прије и за вријеме Првог свјетског рата нису завршени до данас, посебно ако се има у виду данашњи распоред снага у Европи, гдје је на првом мјесту Њемачка.

„Због Сарајевског атентата, Србима се и данас покушава пребацити кривица за избијање Првог свјетског рата, иако одговорност за избијање тог рата сносе њемачке и друге елите“, каже Лозо.

Он поручује да је важно за српске генерације које долазе да не избришу из колективног памћења све оно што се тада догодило српском народу.

„Први свјетски рат донио је стварање заједничке државе Краљевине Југославије – српски народ је другим народима на овим просторима подарио слободу и превео их на страну побједника, који је поразио германски национализам и жељу за ширењем“, напомиње Лозо.

Генерација оличена у Гаврилу Принципу и његовим пуцњима борила се за слободу свих југословенских, прије свега српског народа, и имала јаке идеале за које се вриједило жртвовати и борити, наглашава Лозо.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Зашто је Принцип убио Фердинанда | Јадовно 1941.

Годишњица смрти видовданског хероја Гаврила Принципа …

Документ који крије језиву судбину Гаврила Принципа и његове …