Приказ књиге Ратка Шкрбића, Сребреничка подвала

Прошло jе готово две децениjе од контроверзних дешавања у Сребреници у лето 1995.године. Од насилних догађаjа коjи су им претходили а коjи су обележили распад Југославиjе протекао jе и дужи временски период. Ипак, и поред тога мало коjи од ових догађаjа jе одговорно и стручно историjски истражен. Овоме су делимично допринели уобичаjни чиниоци када jе реч о недавним историjским дешавањима – слаба доступност адекватне историjске грађе и недоступност значаjног дела архивског материjала. Ипак корпус грађе коjим располаже потенциjални истраживач jугословенске кризе ниjе занемарљив. Велики броj докумената коришћен jе као доказни материjал у разним судским процесима пред Хашким трибуналом па су потом на различите начине постали доступни jавности, многи учесници оставили су мемоарске записе а штампа jе практично из дана у дан пратила развоj конфликта.

Различит степен истражености тема у вези са распадом Југославиjе условили су политички разлози. Сребреница jе ту врло специфичан и упечатљив случаj. Доступна грађа коjа се односи на историjу малог источнобосанског града у грађанском рату у БиХ jе разноврсна, настала као део дуготраjног процеса. Воjне депеше и извештаjи, форензички налази, новински написи, судске пресуде и пресуђене чињенице, интервjуи и списи учесника – све то чини велику хрпу докумената уз помоћ коjих треба разjаснити и разумети ратне догађаjе у Сребреници. Ова грађа ниjе само обимна, већ jе и вишеслоjна – настаjала jе са различитим мотивима и у разним политичким околностима. Разне институциjе и личности на чиjи рад истраживач мора да се ослони деловали су у складу са властитом агендом па jе и резултат њиховог рада, без обзира на ауторитет и институционалну подобност, контроверзан.

Овом сложеном проблематиком бавио се у свом истраживачком раду пуковник Ратко П. Шкрбић (рођен 1950), ратни командант пешадиjске бригаде ВРС и истакнути воjни педагог. Пуковник Шкрбић jе последње године своjе воjничке кариjере провео на командним положаjима у ВРС и на наставничким дужностима у Воjноj академиjи у Србиjи. Ово богато воjничко и педагошко искуство послужило jе као чврста методолошка основа приликом бављења догађаjима у Сребреници 1995.године. Књига Сребреничка подвала. Са освртом на Извештаj Комисиjе Владе Републике Српске 2004. (Београд, 2013, 2015) представља наставак ауторових истраживања оличених у књизи Сребреница – геноцид над истином (Београд, 2011).

Књига Сребреничка подвала jе богато документована, минуциозна студиjа, релативно уског тематског оквира. Наиме, аутор се у овоj студиjи ограничио на два комплекса тема: праћење кретања ратних заробљеника муслиманских оружаних снага у Сребреници после пада енклаве и на воjне активности у енклавама у Сребреници и Жепи, превасходно током 1995. године али и у раниjем периоду где jе то било нужно за сагледавање ових кључних догађаjа. Овакав концепт студиjе условио jе да jе пред читаоцима релативно тешко штиво, нарочито за оне коjи нису упућени у проблематику ратних дешавања у БиХ, док jе за оне коjи се темељниjе баве овом темом књига пуковника Шкрбића незаобилазна. Друге контроверзне теме коjима се аутор бави у овоj  књизи су допремање хуманитарне помоћи у енклавама – да ли jе она пристизала и да ли jе било знатниjег ометања. Једно краће поглавље покушава да осветли тему размене териториjа и евентуалне таjне договоре руководства зараћених страна, ту jе и темељна критичка анализа сведочења сведока тужилаштва у поjединим сребреничким процесима и на краjу подробна, и изразито негативна, анализа Извештаjа Комисиjе Владе Републике Српске из 2004. године. Аутор се пажљиво трудио да буде терминолошки прецизан и да све проблематичне поjмове разjасни – на граници воjне и правне струке таквих поjмова jе нарочито много.

Оно што студиjу пуковника Шкрбића издваjа у односу на сличне радове jе искључива заснованост на грађи несрпске провениjенциjе. Коришћена документа из предмета ИТ-05-88-ПТ (Поповић и остали) и ИТ-05-88/2-И (Тужилац против Здравка Толимира) стављени су на увид аутору док jе радио на експертском извештаjу коjи jе само судско веће прихватило и уврстило у судске списе. У питању су документи настали као резултат рада муслиманских локалних органа власти и институциjа органа Федерациjе БиХ, команде jединица Армиjе РБиХ,  различитих међународних организациjа (МКЦК, УНХЦР, Лекари без граница и друге) и разних команди УНПРОФОР-а.

У jедном од кључних поглавља књиге Кретање ратних заробљеника аутор jе утврдио броjне нелогичности у подацима коjе као веродостоjнe прихвата Хашки суд. Иако ово указивање на унутрашње мањкавости хашке верзиjе догађаjа у Сребреници не доводи до утврђивања истине онo jе важан и незаобилазан корак у том правцу. Аналитички jедноставно и ефектно пуковник Шкрбић jе показао да верзиjу о више од 7.000 погубљених заробљеника ниjе могуће одрживо установити. Користећи се подацима из две оптужнице и Исказа воjног експерта тужилаштва Ричарда Батлера, Шкрбић jе показао да jе однос између броjа заробљених, превежених и стрељаних немогућ. Не спорећи да jе било поjединачних и групних погубљења аутор наглашава и документуjе да jе наjвише погинулих било у пробоjу 28.дивизиjе Армиjе РБиХ из Сребренице коjи су били легитимна воjна мета, што jе свакако било познато и муслиманском руководству када jе наређивало ову високоризичну воjну операциjу.

Посебна вредност поглавља у коjима се излаже воjна активност 28.дивизиjе АРБиХ jе што су неке познате теме расветљење коришћењем муслиманске/бошњачке воjне документациjе. И поред споразума о демилитаризациjи енклава Сребреница и Жепа ови споразуми никада нису спроведени и током целог сукоба постоjао jе борбени додир jединица Дринског корпуса и муслиманских jединица у енклавама. Не само да су постоjале воjне jединице удемилитаризованим зонама већ се радило и на њиховоj реорганизациjи, снабдевању (операциjе “Скакавац“ и “Чико-Кале“) и усаглашавању деjства са главнином снага АРБиХ. О каквим jе све операциjама било речи сликовито сведочи обавештаjна информациjа послата 27. jуна 1995. 28. дивизиjи: „У jутарњим сатима, дана 26.06 1995. године наше снаге из реjона Сребренице напале су и запалиле село Вишњицу. Четници су имали жртава међу цивилним становништвом. “Ова операциjа била jе непосредан узрок операциjи Криваjа-95 коjа се, непланирано, завршила заузећем сребреничке енклаве.

Документа бошњачке воjне провениjенциjе речито сведоче и о функционисању командне структуре АРБиХ, плановима у вези са снагама у Сребреници и промени значаjа енклаве у стратешком и тактичком промишљању сараjевског руководства.

Једна политички осетљива тема коjа jе покренута у овоj књизи jе питање размена териториjе и закулисних политичких догађаjа коjи су пратили воjна деjства. Иако ове теме ниjе могуће у потпуности разjаснити на основу доступних докумената и накнадних изjава непосредних учесника у питању jе важан допринос политичкоj историjи рата у БиХ.

Посебно политички актуелно, нарочито у контексту поjединих неопрезних изjава српских политичара са обе стране Дрине, jе Шкрбићево критичко преиспитивање Извештаjа Комисиjе Републике Српске из 2004.године. Показано jе да jе оваj Извештаj формулисан исхитрено, без задовољаваjућих истражних поступака али са тешком политичком хипотеком коjа и даље оптерећуjе Републику Српску. Према Шкрбићевоj оцени „могло [би се] рећи да Извештаj Комисиjе […] представља црну страницу у историjи политичког опортунизма и бешчашћа. “ У сусрет двадесетогодишњици пада Сребренице и потоњих трагичних догађаjа Извештаj из 2004.упозорава на опасност дилетантског рада и потребу за даљим систематским, истраживањима. Књига пуковника Шкрбића jе сигуран темељ овим настоjањима.

Муке око представљања

Пре неколико дана, 2.априла, у Новом Саду jе, у сали СПЕНС-а организовано представљање другог издања књиге Сребреничка подвала. Публика jе била изузетно заинтересована за прву промоциjу другог издања књиге, док jе претходно издање било веома брзо распродато.

Ипак, без обзира на интересовање публике и на чињеницу да jе резултате истраживања Ратка Шкрбића верификовао и сам Хашки трибунал, представљање првог издања књиге било jе опструирано уз очигледне политичке мотиве.

Наиме, Историjски проjекат Сребреница и пуковник Ратко Шкрбић су у априлу прошле године у просториjама Дома Воjске заказали промоциjу књиге. Уследио jе притисак Наташе Кандић и њене параполитичке организациjе на ондашњег министра одбране Небоjшу Родића и начелника генералштаба Љубишу Диковића да се не дозволи негирање геноцида у Сребреници у државним просториjама. Одлука да се промоциjа откаже и да се онемогући представљање стручног рада некадашњег припадника официрског кора у воjним просториjама саопштена jе на дан када jе требало да буде одржана.Убрзо након тога jе ипак одржана промоциjа у парохиjском дому Вазнесењске цркве у Београду али ни овога пута нису изостали различити неформални притисци.

Председник Историjског проjекта Сребреница Стефан Каргановић се поводом ових притисака запитао ко комаднуjе српском воjском док jе пуковник Шкрбић истакао да га овакви притисци не изненађуjу иако немаjу никакво стручно утемељење. Велико интересовање публике заСребреничку подвалу овим притисцима на слободу говора ниjе сузбиjено. У наредном периоду, према наjави издавача, уследиће приказивање књиге публици и у другим српским градовима.

Аутор: Милош Милоjевић

април 2015.

Везане виjести: