Пресвлачење принципа

Живимо у времену кад је омиљена дисциплина копање по прошлости, али туђој, никада и никако по сопственој

Дефиниција каже да је принципијелан онај човек који се држи принципа и кад му исти не иду у прилог. Таквог, истина, можемо назвати часним па и моралним човеком, мада је ово принципијелан најтачније. Постоји у српском друштву, политици пре свега, категорија која своје деловање брани високим принципима, па се представљају као велики заштитници свега и свачега, од природних ресурса, преко привреде, културе, спорта до Срба на Косову. Притом се, ово је посебно интересантно, данас позивају на прошлост, али искључиво туђу. Па другоме кажу: говорио си то и то, радио то и то, обећавао то и то. Хватају људе за речи, изглед, фризуру…

Они, професионални политичари, демократског префикса, „независни новинари“, „интелектуални крем Србије“ данас предбацују режиму (Вучићу и Николићу, пре свега) оно што су сами радили, а последица је урнисање до голе ледине.

Ко је сломио четири највеће српске банке, да би несметано могао да приватизује (покраде и уништи) српску привреду, све гране, пошто је српска привреда – пословањем, кредитима – преко 90 одсто била везана за те банке? Ови што данас траже регулисање банкарског сектора Србије (јербо нам, кажу, стране банке све однесоше), а гасили су српске банке или су аплаудирали док се то радило.

Ко је тражио хитну, безусловну, потпуну приватизацију свега и свачега у Србији, убеђујући народ да је то једини спас? Ови што сада глуме левичаре тврде да је капитализам нехуман, а држава немилосрдна према вишку запослених у државној администрацији. Те вишкове, треба ли рећи, запошљавали су они, по страначкој и породичној линији.

Ко је „независним медијима“, након „октобарске револуције“, давао милионе евра, за учињене услуге у освајању власти, као помоћ пријатељима, или купујући послушност? Ко је смењивао непослушне главне уреднике? Ови што су данас најгласнији у осуди „контроле медија“.

Ко је био на власти у Београду кад је Косово прогласило независност? Каква је политика тада вођена? Да ли је та независност могла да се спречи? Како су се тада понашали политички и медијски делатници који данас оптужују службени Београд да је у Бриселу издао Србе на Косову? Како их је издао? Шта је могло да се уради у потпуно изгубљеној партији? Шта би велике силе урадиле да је одбијен сваки разговор и договор око Косова? Сећа ли се неко Крајине? Ко гарантује да исто тако не би прошли Срби преостали на КиМ?

Ко данас не престаје с причом о уништеној култури, примитивизму ријалити типа? Управо они који су, од октобарског преврата наовамо, имали ексклузивно право на буџетска средства, да снимају уметнички безвредне или готово безвредне филмове, постављају исте такве представе, режирају, узимају незаслужене награде, спроводе идеолошку чистку кадрова, путују по свету. Ко је у Србију довео зло звано ријалити ТВ програм? Господа из горе споменутих категорија, још пре девет година. Данас тврде да ријалити програми постоје како би режим у Србији заглупљивао народ. Сад се сетили.

Ко је споменуо принципе?

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић