PRENOSIMO: Zagreb: Knjiga o stradanju Srba

U Zagrebu je održana promocija knjige Milana Bastašića „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ Promociju, kojoj je prisustvovao veći broj ljudi, organizovalo je Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno 1941. iz Banjaluke.
O knjizi koja govori o stradanju Srba tog severozapadnog dela Hrvatske u Drugom svetskom i ratu 1990-ih govorili su predsednik Udruženja Dušan Bastašić, istoričar Đuro Zatezalo, sociolog Svetozar Livada i jedan od recenzenata, banjalučki pisac Vasilije Karan.

Pošto autor nije mogao da dođe, prikazan je video zapis njegove izjave. Stradanja Srba u tom kraju gde je pre 1941. živelo 8.000 Srba počela su u noći 26/27 aprila 1941. kad je 504 muškaraca pokupljeno po kućama, odvedeno na želeničku stanicu i prevezeno u ustaški logor Jadovno kod Gospića u Lici.

Taj logor je delovao od aprila do avgusta 1941. i u njemu je pobijeno više od 40.000 ljudi, među kojima su skoro svi bili Srba, a bilo je jevreja, Roma i pripadnika drugih nacionalnosti.

Tih meseci, oko 600 porodica iselilo se u Srbiju, a u septembru 1942. godine ustaše su na više lokacija na planini Bilogori pobili oko 500 Srba, dok su 3.000, među njima i Milana Bastašića kao 11.godišnjaka oterali u Jasenovac iz koga niko živ, osim njega nije izišao.

Milanu Bastašiću u Jadovnom su stradali otac i 18.godišnji brat. „Ovo je knjiga spomenik, knjiga o porušenim selima i pobijenim ljudima“, rekao je Karan, dodajući da je, s obzirom na poreklo iz tog kraja i lično stradanje od ustaša imao obavezu da napiše recenziju knjige.

„Knjiga je vredno svedočanstvo o onom šta se dešavalo u NDH, ali je to i dokument o jednom narodu i jednom prostoru“, rekao je Livada, dodajući da je autor u knjizi verno preneo atmosferu u kojoj su se stradanja dešavala.

Zatezalo, koji je više decenija istraživao žrtve ustaških logora i koji je sastavio poimenični popis žrtava, naglasio je da je pre ustanka pobijeno više od 60.000 Srba i da nisu tačne tvrdnje nekih hrvatskih istoričara da ne bi bilo stradanja da u leto 1941. nije dignut ustanak.

Knjiga, iako lični stav autora o događajima koje je preživeo, obiluje i vrednim dokumentima, kao i svedočenjima ljudi koji su takođe preživeli stravične događaje, kako od 1941. do 1945, tako i u od 1991. do 1995, posle čega u tom kraju ostaje tek oko 700 Srba.

Prisutnima se obratio i arhijerejski namesnik grubišnopoljski protojerej stavrofor Marinko Juretić, evociravši uspomene na poznanstvo s Milanom Bastašićem i doprinos u ustanovljavanju imena žrtava iz parohije Grubišno Polje, njih 600.

Dušan Bastašić govorio je o radu Udruženja, podsetivši da je zajedno sa Srpskim narodnom većem iz Hrvatske ustanovljen 24. jun kao dan sećanja na žrtve Jadovnog i najavivši za 26. jun komemoraciju i parastos koji će služiti vladika gornjokarlovački Gerasim s monaštvom i sveštenstvom.

Najpre će komemoracija i parastos biti održani na Velebitu kod Šaranove jame u koju je, kao i u još 32, bačen velik broj žrtava, a onda i u uvali Slana na ostrvu Pagu gde su delovale ispostave logora Jadovno u kojima je ubijen veliki broj ljudi.

VESTI ONLINE

09. 06. 2010. 23:26h

Tanjug