Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима…

Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи,
Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести
пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом
светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима,
саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу
Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим
предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима.
А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4.
август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку
НАТО-а, у садеjству са снагама ХВО-а и Армиjе БиХ, извршиле агресиjу на
сjеверну Далмациjу, Лику, Кордун и Баниjу, односно на Српску аутономну област
Краjина, у саставу тадашње Републике Српске Краjине.
Агресиjа jе извршена упркос чињеницама да jе та област
била под заштитом УН-а, под именом сектори „Сjевер“ и „Југ“
и да су представници РСК дан приjе, у Женеви и Београду, прихватили приjедлог
МЗ о мирном рjешењу сукоба.
За неколико дана неравноправне борбе сломљен jе отпор
Српске воjске Краjине. Народ западне Краjине, њих преко 220.000, поучен
“историjским искуством”, креће у дотад наjвећу српску “сеобу”, на исток браћи
по вjери и нациjи.
И кад jе престао сваки отпор СВК, агресор jе убиjао
људе у избjегличким колонама и до Уне и преко Уне дубоко у териториjу тадашње
Републике Српске.
На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке
колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама,
снаjперским хицима, ножевима…
На евиденциjи Веритаса налазе се имена 1.838 погинулих
и несталих Срба из ове акциjе и послиjе ње, од чега 1.185 (64%) цивила, од
коjих су око половине били стариjи од 60 година. Међу жртвама се налази 537
(29%) жена, од коjих су двиjе трећине биле стариjе од 60 година, што представља
jедан од “црних” рекорда посљедњег грађанског рата на просторима претходне
Југославиjе.
Од укупног броjа жртава до сада jе риjешена судбина тек
око половине. Хрватска избjегава без ваљаног разлога ексхумациjе из познатих
мjеста укопа са око 300 посмртних остатака, углавном под ознаком “непознат”,
што jе jединствен случаj на подручjу бивше Југославиjе, као што без правог
разлога отеже и са идентификациjама око 400 досад ексхумираних посмртних
остатака.
А из циjелог периода рата и пораћа, од 1991. до 2000,
на Веритасовом списку налази се преко 7.000 српских жртава, међу коjима jе jош
увиjек више од 1.900 нерасвjетљених судбина.
Управо њима, смртно страдалима у посљедњем рату на
подручjу Хрватске и тадашње РСК, ма гдjе да им се кости налазе, симболички и
палимо, свих ових осамнаест “постолуjних” година на овом истом мjесту, за сваку
душу по jедну свиjећу.
Ако им не можемо посjетити гробове, било због тог што
не знамо гдjе су, било због тога што не можемо или не смиjемо до њих, можемо управо
ово што радимо вечерас у порти Храма Христа Спаситеља, да им запалимо свиjеће и
помолимо се за покоj душа њихових.
И да их никад не заборавимо.

Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређуjу
нашу свиjест о припадности национу и вjери и уче нас вриjедностима као што су
слобода, чоjство и jунаштво. Бранећи те вриjедности изгинуше и они коjих се
вечерас сjећамо. Већину од њх, слабих и немоћних, на огњиштима њиховим побише
мрзитељи српства и православља.
То су потомци оних коjи су 1941. разрушили тек
саграђени Саборни Храм СВЕТА ТРОЈИЦА на чиjим темељима jе и изникао оваj
данашњи.
Ја мислим да ми живи, нашим мрзитељима и због бљескова
и олуjа али и због Јадовна и Јасеноваца немамо ни право ни овлашћење наших
покоjника да опраштамо поновљени геноцид.
Свима онима коjи нас мрзе само због наше вjере и нациjе
одговарам риjечима нашег нобеловца Иве Андрића: „Никог не мрзим, осим оне
коjи друге мрзе“, увjерен да тако и велика већина вас размишља.
Хвала Вам браћо и приjатељи на вечерас поклоњеном
сjећању краjишким страдалницима, и са опоjаним и са неопоjаним костима.
Народ коjи коjи заборави прошлост, нема ни будућности.
Позивам вас да нам се придружите у сjећању на њих и
наредних дана.

3.
августа 2013. године, испред храма Христа Спаситеља у Бања Луци.
Саво Штрбац

Везане виjести:

Štrbac: EU neće učiniti ništa za krajiške Srbe

Mogućnost revizije presude hrvatskim generalima

Саво Штрбац: Срби и „Олуjа”