Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Предсједникова етничка лутка

Датум објаве: понедељак, 20 августа, 2012
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/josipovic.jpg

Према своjим уставним овластима, хрватски би предсjедник имао бити нешто као
фикус, демократски украс државе, коjи ту и тамо хода по свиjету и дискретно промиче
државне интересе, а дома, као „прва глава нациjе“, посебно пази на осjетљиве и крхке
односе између већинскога хрватског становништва и српске мањине. Но, Иво Јоспиповић
безнадно jе ташт и осветољубив човjек, коjи се, због баналног циља обрачуна с jедним
критичким медиjем, неће либити показати зубе, чак и по циjену уношења раздора управо
у српску заjедницу.

Своjевремено jе, наиме, тjедник Новости, гласило српске мањине и уjедно риjетки
професионално релевантан лист у Хрватскоj, расвjетлио занимљив дио биографиjе шефа
државе, точниjе његову улогу у фирми за заштиту ауторских права, гдjе jе композитор
Јосиповић, тада као челни човjек те институциjе, омогућио jедном своме интимном
приjатељу убирање милиjунских профита.

Марионетски савезник

Реакциjе шефа државе на те, али и друге критичке текстове о његовом раду, обjављиване
у Новостима, биле су грубе, опасне за лист, неусклађене с његовим овластима, jер
се у намjери ушуткавања тjедника, служио разним подземним притисцима, биjедним политичким
смицалицама, те неформалним каналима лобирао да Влада обустави финанцирање Новости
из буџета. Да би ових дана, уз тко зна какве политичке нагодбе, стекао чврстог савезника
унутар „српског корпуса у Хрватскоj“. А открио га jе у шефу jедне невладине српске
организациjе, и тиме, између двиjу алтернатива, типовао на гору и ригидниjу, ону
коjа се и даље противи грађанском конституирању Срба у Хрватскоj, за рачун њихове
националистичке гетоизациjе.

Другу, озбиљну страну представља, наиме, утjецаjни политички вођа овдашњих
Срба, др. Милорад Пуповац, парламентарни заступник и предсjедник Српског народног
виjећа, коjе jе уjедно и издавач Новости. Човjек коjи jе грађанску и људску храброст
исказао онда када jе било наjтеже, оних опасних ратних година, па сам често, као
ратни репортер, свjедочила његовим доласцима у Книн, средишње мjесто српске побуне
1990., устраjним покушаjима да смири тамошње становништво, настоjањима да заустави
крвави сукоб.

Трпио jе увреде, по живот опасне приjетње, а касниjе постао шеф парламентарне
странке коjа континуирано побjеђуjе на мањинским изборима, посве ангажиран на рjешавању
нагомиланих проблема српске мањине, одлучан у захтjевима за процесуирање ратних
злочина. Као издавач тjедника Новости, увиjек спреман штитити аутономиjу уредника
и новинара, па и онда када се критички осврћу на лик и диjело предсjедника државе,
што му оваj, наравно, ниjе могао опростити. Па jе шеф државе наjприjе подупро инсинуациjе
о тобожњоj „нетранспарентности финанцирања“ Српског народног виjећа и његова тjедника,
а потом стрпљиво сачекао осjетљиву, али праву прилику. То jест прославу Дана побjеде
и акциjе Олуjе, гдjе jе попут бинског декора инсталирао и медиjски промовирао своjу
етничку лутку, „представника лоjалних Срба у Хрватскоj“.

Милорад Пуповац – коjег Јосиповић ниjе ни позвао на домољубну свечаност – одбиjа
наиме присуствовати прослави Олуjе док се, уз њен ослободилачки карактер, не уваже
и њене посљедице, односно ратни злочини над цивилима и плански прогон више од
200 тисућа српских грађана. Стога jе предсjедник државе, све тобоже у име помирења
Хрвата и Срба, на прославу позвао особу у чиjи идеолошки рад спадаjу и покушаjи
да се Новости „ревидираjу“, jер да тамо „пише велики броj Хрвата“. А успут, таj
jе Вељко Џакула до краjа судjеловао у српскоj побуни у Хрватскоj, што значи да jе
био судионик малтретирања и прогона Хрвата с окупираних подручjа, човjек коjи подупире
новога српског предсjедника, Томислава Николића, радикалног националисту, коjи и
данас тврди како диjелови Хрватске заправо припадаjу Србиjи.

Дегутантно „помирење“

Такав лик послужио jе, ето, хрватскоме шефу државе да ламентира о томе како
су и Срби коначно прихватили да jе акциjа Олуjа била искључиво чин ослобођења Хрватске,
и тиме ваљда благословили хрватске ратне злочине и етничко чишћење. Да би, међутим,
у стварноj позадини приче била недопустива осветољубивост шефа државе коjа сеже
све до грубе политичке трговине и отворене подршке jедноj националистичкоj српскоj
групациjи. Коjа би заузврат, уколико би било среће на изборима, ако не укинула тjедник
Новости, гдjе пишу неки од наjбољих хрватских новинара, онда барем уништила сваку
критику на рачун господина предсjедника.

Посве игнорираjући важност да се Срби у Хрватскоj организираjу као грађанска,
демократска мањина, а не као продужена рука владаjућих националиста из Србиjе, шеф
државе привео jе на прославу Олуjе „представника Срба“ коjи jе своjедобно избjегао
суђење само захваљуjући широкоj аболициjи присташа погубне тезе о „свим Србима у
jедноj држави“. И онда ту политичку провокациjу увио у дегутантну лаж о тобожњем
помирењу Срба и Хрвата, баш на прослави воjне акциjе коjа jест ослобађала земљу,
али и коjа jе за собом оставила палеж, ратне злочине, пљачку… и, коначно, етничко
чишћење властитога српског становништва.

Је ли стога доиста риjеч о „хисториjскоj гести“ хрватског предсjедника, како
су то оцjенили овдашњи водећи медиjи? Приjе ће ипак бити да се ради о опасно циничном
игроказу композитора Јосиповића.

 

Извор: НОВОССТИ

 

Везане виjести:

Иво Јосиповић оцрнио Милорада Пуповца: Он jе професионални Србин!

ШТРБАЦ: ЏАКУЛИ НИЈЕ БИЛО МЈЕСТО У КНИНУ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top