Председница Хрватске посетила Блајбург

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић посетила је Мацељ, Блајбург и Худу јаму, положила цвеће и запалила свеће за жртве убијене од припадника Југословенске армије после завршетка Другог светског рата, саопштила је њена прес служба.

„Масовним убиством ратних заробљеника и цивила, међу којима је било рањеника и деце, прекршене су све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, пре свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. Био је то размерно највећи поратни масовни злочин у Европи након Другог светског рата, за који нема оправдања, као ни за било који други злочин учињен над било киме и од било кога”, наводи се у саопштењу, преноси Бета.

Уз то се додаје да „та и друга места трајно чувају спомен на Крижни пут и опомена су данашњем и будућим нараштајима колико је важно бдети над непоновљивом вредношћу сваког људског живота, промовисати дух хрватског заједништва и јачати демократију, као јемства слободе и мира”.

Иначе, на Блајбуршком пољу у Аустрији се већ годинама, под покровитељством Сабора Хрватске, одржава комеморација у спомен на страдање квислишких, углавном усташких војника, међу којима је било и цивила, који су 1945. хтели да се предају савезничким снагама, али их је британска војска изручила југословенској.

Ове године скуп у организацији Почасног блајбуршког вода одржава се 18. маја, али је корушка Католичка црква одбила молбу Хрватске бискупске конференције за одржавање мисе због тога што је та миса „политички инструментализована” и представља „део политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје”.

То значи да мису не могу да воде бискупи, који су је у правилу одржавали.

У Аустрији се од прошле године изразито критички говори о комеморацији на Блајбургу где су годинама уназад била видљива усташка обележја.

Ту тему су посебно истакли неки аустријски посланици у Европском парламенту, па су још прошле године организаторима стигла упозорења да се неће толерисати усташки симболи на Блајбургу, већ само званичне хрватске заставе.

У марту је у Аустрији на снагу ступио и закон који забрањују усташке симболе, па су организатори последњих дана упозоравали оне који планирају да дођу на комеморацију да се стриктно придржавају аустријских закона, јер би у противном полиција могла да прекине скуп.

Извор: ПОЛИТИКА