arrow up

Подијелите вијест:

Пре­да­ва­ње с филм­ске тра­ке др­жи па­жњу ђа­ка на ча­су исто­ри­је

У Основ­ној шко­ли „Бу­бањ­ски хе­ро­ји” у Ни­шу осма­ци ће да­нас – тач­но че­тврт ве­ка од по­чет­ка Бит­ке за Ко­ша­ре – о нај­по­зна­ти­јој бор­би то­ком агре­си­је НА­ТО-а и хра­брим бра­ни­о­ци­ма до­мо­ви­не у епској би­ци у ре­јо­ну чу­ве­не ка­ра­у­ле учи­ти из до­ку­мен­тар­не при­че ко­ју су на филм­ској тра­ци овекове­чи­ли Ђор­ђе Бо­ја­нић, на­став­ник исто­ри­је, и Де­јан Јо­ва­но­вић, ве­ро­у­чи­тељ у овој ни­шкој осмо­лет­ки.
ФОТО: Српска историја – интернет сајт

Пише: Миленија Симић-Миладиновић

Они су твор­ци до­ку­мен­тар­ца „НА­ТО агре­си­ја 1999. – Ко­ша­ре”, ко­ји је, уве­ра­ва­ју, ура­ђен ра­ди обра­зо­ва­ња: „Ни­је про­фи­та­би­лан, ра­ђен је без бу­џе­та, али из ду­ше, ср­ца и љу­ба­ви пре­ма отаџ­би­ни Ср­би­ји, за осма­ке и сред­њо­школ­це да би уче­ни­ци­ма при­бли­жио су­шти­ну и зна­чај бит­ке и ју­на­ка са Ко­ша­ра.”

„И да­нас, 9. апри­ла, пу­сти­ћу филм сво­јим ђа­ци­ма, иако су га већ од­гле­да­ли, а бу­ду­ћи да је овај до­ку­мен­та­рац до­био по­зи­тив­не кри­ти­ке За­во­да за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња на­дам се да ће га и ко­ле­ге у дру­гим шко­ла­ма при­ка­зи­ва­ти уче­ни­ци­ма, јер је овај филм и ура­ђен за ђа­ке. Ко­ли­ко је про­шло од Бит­ке за Ко­ша­ре то­ли­ко ра­дим као на­став­ник исто­ри­је у шко­ли.

Из ис­ку­ства мо­гу да по­твр­дим да филм по­ма­же у на­ста­ви и уче­њу. При­вла­чи и др­жи па­жњу ђа­ка и ви­ше на­у­че, не­го на уоби­ча­је­ном ча­су или из кла­сич­ног уџ­бе­ни­ка. Ка­да од­гле­да­ју до­ку­мен­та­рац, по­ста­вља­ју пи­та­ња. Ђа­ци­ма ни­је до­во­љан је­дан час, не­го су по­треб­на два за ову те­му и те­шко гра­ди­во им по­ста­је за­ни­мљи­во, а исто­ри­ја им ни­је нај­лак­ши пред­мет”, до­ча­ра­ва Бо­ја­нић, у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”.

Ђорђе Бојанић: ФОТО: Српска историја – интернет сајт

Он је сре­ди­ном про­шлог ме­се­ца упу­тио зах­тев За­во­ду за уна­пре­ђи­ва­ње обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња (ЗУ­ОВ) да струч­ња­ци про­це­не да ли до­ку­мен­та­рац „НА­ТО агре­си­ја 1999. – Ко­ша­ре” за­вре­ђу­је да се у скла­ду с про­гра­мом на­ста­ве и уче­ња, а у ци­љу до­сти­за­ња про­пи­са­них ис­хо­да обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња, при­ка­зу­је осма­ци­ма и сред­њо­школ­ци­ма „при­ли­ком обе­ле­жа­ва­ња го­ди­шњи­це по­чет­ка бом­бар­до­ва­ња НА­ТО-а или от­по­чи­ња­ња бит­ке на Ко­ша­ра­ма”.

Струч­ни тим ЗУ­ОВ-а, ка­ко су по­твр­ди­ли за наш лист, од­гле­дао је с па­жњом овај филм, ко­ји тра­је 51 ми­нут, а за те­му има бит­ку ко­ја се од­и­гра­ла у пе­ри­о­ду од 9. апри­ла до 14. ју­на 1999. го­ди­не у обла­сти ка­ра­у­ле Ко­ша­ре на гра­ни­ци СР Ју­го­сла­ви­је и Ал­ба­ни­је из­ме­ђу те­ро­ри­стич­ке ОВК и Вој­ске Ју­го­сла­ви­је. Ме­ђу хра­брим бра­ни­о­ци­ма др­жав­не гра­ни­це, ко­ји су до кра­ја ра­та успе­шно за­у­ста­вља­ли на­па­де ал­бан­ских те­ро­ри­ста, ре­гу­лар­не вој­ске Ал­ба­ни­је и ави­ја­ци­је НА­ТО-а, њих 108, про­сеч­не ста­ро­сти 25 го­ди­на, да­ло је жи­вот за сло­бо­ду отаџ­би­не.

 Ауто­ри су овај филм по­све­ти­ли упра­во њи­ма, ука­зу­ју из ЗУ­ОВ-а. Под­се­ћа­ју да су о Би­ци за Ко­ша­ре ра­ни­је, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња две де­це­ни­је од агре­си­је НА­ТО-а, сни­мље­ни за­па­же­ни до­ку­мен­тар­но-игра­ни филм и те­ле­ви­зиј­ска се­ри­ја под на­зи­вом „Рат­не при­че са Ко­ша­ра” у про­дук­ци­ји РТС-а и За­ста­ва фил­ма.

„Филм на­став­ни­ка Бо­ја­ни­ћа и Јо­ва­но­ви­ћа је, у про­дук­циј­ском сми­слу, мно­го скром­ни­ји, али вре­дан по­хва­ле. У ње­му су при­ка­за­на све­до­чан­ства уче­сни­ка ра­та Дар­ка Ан­ђел­ко­ви­ћа, бор­ца са Ко­ша­ра, као и ге­не­ра­ла Вла­ди­ми­ра Ла­за­ре­ви­ћа, та­да­шњег ко­ман­дан­та При­штин­ског кор­пу­са Вој­ске Ју­го­сла­ви­је. По­себ­на па­жња по­све­ће­на је не­го­ва­њу се­ћа­ња на стра­да­ле при­пад­ни­ке вој­ске и по­ли­ци­је кроз филм­ску при­чу ко­ја је емо­тив­на и бу­ди ро­до­љу­би­ва осе­ћа­ња. Због по­ме­ну­тих ка­рак­те­ри­сти­ка фил­ма, ми­шље­ња смо да је по­го­дан за уче­ни­ке за­вр­шног раз­ре­да основ­не шко­ле, као и за уче­ни­ке сред­њих шко­ла, с тим да се, у скла­ду с уз­ра­стом, под­ра­зу­ме­ва­ју раз­ли­чи­те при­пре­ме и ак­тив­но­сти пре и по­сле при­ка­зи­ва­ња фил­ма”, ис­ти­чу у ЗУ­ОВ-у.

Гле­да­ње овог до­ку­мен­тар­ца, на­по­ми­њу струч­ња­ци, ла­ко се мо­же до­ве­сти у ве­зу са за­ко­ном де­фи­ни­са­ним ци­ље­ви­ма обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња, ко­ји се од­но­се на раз­ви­ја­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та и осе­ћа­ња при­пад­но­сти Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, као и са са­др­жа­ји­ма и ис­хо­ди­ма из про­гра­ма исто­ри­је, срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти, гра­ђан­ског вас­пи­та­ња и дру­гих оба­ве­зних пред­ме­та и из­бор­них про­гра­ма. Сто­га, ка­ко оце­њу­ју, овај до­ку­мен­та­рац пред­ста­вља из­ван­ред­ну под­ло­гу за раз­го­вор са уче­ни­ци­ма о мно­гим те­ма­ма – не са­мо о ра­ту и стра­да­њу.

Извор: ПОЛИТИКА


НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​