Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу jе одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика коjе су усташе живе бацали у jаме 1941. године. По други пут освештан jе и камен темељац цркве у коjу
ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба коjи су скончавали у 12 безданих jама око Пребиловаца. Први пут црква jе на овом месту подигнута 1991. године, а освештао jу jе патртиjарх Павле. Само годину дана касниjе, 1992. године, хрватска воjска под командом Јанка Бобетка, у коjоj су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала jе храм са костурницом српских жртава.
Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем Срба у jаме, окончан jе деведесетих минирањем њихових моштиjу.
Симоболично, у суботу jе служба новомученицима одржана у – jами, остатку темеља цркве подигнуте 1991. У њену костурницу jе било смештено 156 сандука с остацима Срба, цивила, коjи су после полувековног срамног ћутања, тек 1990. извађени из jама забетонираних по налогу комунистичких власти.
ПЛАЧ ИСПОД ПЛОЧА
ПОРОДИЦЕ коjе су поднеле наjвеће жртве у Пребиловцима су Булути, са 142 убиjена и Екмечићи коjих jе 79 бачено у jаме. Владо Булут, коjи jе преживео убиjање своjе деце, децениjама jе причао да чуjе испод бетонских плоча гласове малишана – „Тата пусти нас, хоћемо напоље“. Тек 1990. разбиjени су бетонски окови и београдски и требињски спелолози спустили су се у Шурманичку jаму. За њима су сишли и свештеници и одржали jединствено опело тридесет метара испод земље. Ниjе дошао ниjедан католички свештеник ни ходочасник из Међугорjа коjе се налази у непосредноj блиини. – Дошли су стручњаци судске медицине, искусни људи коjи су видели свакакве страхоте. И они су задрхтали у Пребиловцима гледаjући дечjе склете. Јежили су се и причали су да jама одише стравом – каже Миленко Јахура.
– Ко би и помислио да их извади или да доведе свештеника да служи опело над jамом, Удба би га одмах ухапсила – сећа се Лазар Драшко, jедан од инициjатора ексхумациjе деведесетих. – Усташке jаме и њихове жртве су биле забрањена тема. Комунистичке власти тврдиле су да би сахрана српских мученика угрозила братство и jединство. Прави разлог jе било скривање злочина, а готово нико ниjе одговарао за ово недело.
Тек 1991. кости су извађене из jама и уз присуство више хиљада људи сахрањене у крипти цркве у Пребиловцима. Ово место одабрано jе као симбол страдања, а у њему су усташе из Међугорске жупе 6. августа 1941. око 850 пребиловачке деце и жена после наjстрашниjег иживљавања, бацили живе у jаму Шурланци дубоку 30 метара.
– Злочинци из 1991, године мисли су да ће, ако униште кости, избрисати и успомену на њих, али и на злочин предака. Побили су или протерали не само све живе Србе из долине Неретве, већ су и на мртве насрнули. Ипак, у Пребиловце се вратило око 30 породица и поново дижемо храм. Сећање нису могли минирати – прича Миленко Јахура, председник Управног одбора Удружења „Пребиловци“, ходочасницима из Београда коjи су дошли на поклоњење моштима. Међу њима jе било много младих људи коjи нису пореклом из Пребиловаца.
– Моjа породица води порекло из западних српских краjева у коjима Срба више нема. Зато свако српско стратиште осећам као породично гробље – рекао jе Милан, студент.
Они су стаjали по несносноj херцеговачкоj жеги у кршу заjедно са потомцима Пребиловчана развеjаних широм света, коjи се jедном годишње окупе да одаjу почаст прецима.
Неколико километра даље у градићу Чапљини, у коме живе Хрвати, и чиjе улице носе имена усташких злочинаца, кретала се шарена карневалска поворка.
– Почели су да организуjу карневал на оваj дан тек кад су Срби 2006. почели поново да се окупљаjу и одаjу пошту пребиловачким мученицима. Увели су и нови празник, „липањске зоре“, баш на дан кад jе минирана пребиловачка црква са костурницом. Али то ниjе наjстрашниjе. Више боли што jе jапански дневни лист „Асахи Шинбун“ Пребиловце уврстио поред Нагасакиjа у места чиjе су трагедиjе обележиле 20. век, а Срби га заборављаjу – с уздахом jе изустио Јахура.
Он тужно констатуjе да и то мало моштиjу што jе остало након минирања 1991. године, jош немаjу где да сахране, jер средства за цркву слабо пристижу.
– Ирониjом судбине, остаци пребиловачке деце стоjе у староj школи, где су их усташе клале – каже Јахура.
СНИМЦИ ШОКИРАЛИ ЈУГОСЛАВИЈУ
СНИМЦИ вађења костиjу из jама око Пребиловаца шокирали су тадашњу Југославиjу. Муслимански и хрватски политичари су критиковали Србе из долине Неретве да су екстремни националисти зато што су желели да достоjно сахране своjе мртве. На подвожњаку испод кога су пролазили камиони пуни дечjих склета преко ноћи се поjавио злокобан и циничан натпис „дођите нам опет“.
Ипак Срби с леве обале Неретве нису веровали да може да се понови 1941, али зло се деведесетих вратило.
– Јанко Бобетко, генерал хрватске воjске и заповедник етничког чишћења 1992, записао jе у мемоарима песму своjих воjника: „Пребилоци село на лошему гласу, сад по теби дивље свиње пасу“. Та бестидност jе поразна. Ипак, Пребиловци живе. Вратило се тридесетак породица, не напуштаjу своjу свету земљу. Веруjу да би онаj ко би продао иjедан педаљ остао занавек проклет – каже Јахура.
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане виjести:
3.08.2013. – СЈЕТИМО СЕ ПРЕБИЛОВАЦА !
