Православни свештеник против хрватске војске

Православни свештеник, пре неки дан, ниjе допустио да се „хрватски бранитељ православне вjере”, педесетчетворогодишњи Воjислав Беадер, покопа уз воjне почасти на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику.

Упркос тражењу породице, свештеник ниjе допустио почасном воду Хрватске воjске да се од свог саборца опрости уз воjне почасти, испаљивање почасних плотуна и хрватску заставу на ковчегу те им jе забранио улазак на православно гробље. Пошто се Беадерова породица успротивила томе, бранитељ jе покопан уз присутност почасног вода, али без православног свештеника.
Ову вест су пренели скоро сви медиjи у Хрватскоj под бомбастичним насловима: „Инцидент у Шибенику”, „Срамота у Шибенику”, „Министарство бранитеља осудило инцидент у Шибенику”… Завирио сам и у коментаре уз ову вест на неким хрватским порталима. Е, шта ту свега нема – од онога да jе требало свештеника покопати заjедно са хрватским бранитељем до тражења од државне управе да што пре одлучи о већ поднетом захтеву о оснивању Хрватске православне цркве (очито да се не задовољаваjу Хрватском православном заjедницом, коjа jе као НВО основана 2010. године), коjи jе уредно предан у име 16.647 православаца колико их се, према попису становништва 2011. године, изjаснило као Хрвати, „коjи су у властитоj држави присиљени да буду чланови Српске православне цркве, што на краjу резултира оваквим ружним ексцесима”.
Министарство бранитеља осудило jе поступак православног свештеника истичући како jе такав однос према покоjнику недопустив и представља грубо негирање покоjникове посљедње жеље и жеље његове породице, а реч jе и о кршењу законске одредбе о праву хрватског бранитеља да се покопа уз воjне почасти.
У саопштењу се наводи да су се и раниjе догађали овакви „повремени и издвоjени немили догађаjи”, коjи су након разговора министра Матића с покоjним митрополитом загребачко-љубљанским Јованом престали да се дешаваjу, те да ће министар ускоро бити на приjему код новог митрополита Порфириjа, коjег ће замолити за помоћ како би се убудуће избегло „понављање ових инцидената коjи нарушаваjу достоjанство покопа хрватског бранитеља”.
И раниjе jе било оваквих случаjева у Хрватскоj. У септембру 2009. године приликом сахране „хрватског бранитеља Рома православне вjероисповиjести” Раjка Јовановића, такође на православном гробљу Св. Спаса у Шибенику, а други у априлу 2012. приликом сахране „хрватског бранитеља православне вjероисповиjести” Горана Драговића на православном гробљу у Братишковцима код Скрадина. Свештеник jе у оба претходна случаjа, као и сада, забранио воjсци да уђе на гробље и успротивио се покривању ковчега хрватском заставом. Тада су саборци и родбина бранитеља поштовали свештеникове услове тако што су хрватску заставу ставили у ковчег, док jе воjни део протокола одржан изван гробља, а свештеник jе обавио церемониjу сахране.
Не познаjем довољно прописе и правила ни Српске православне цркве али шта се догађа када jе државни протокол о сахрани хрватских воjника у сукобу са правилима цркве?
Ако се има у виду да jе Хрватска секуларна држава и да католичка црква на свом поседу, упркос другачиjем званичном државном ставу, подиже споменике Павелићу и осталим усташким званичницима и редовно им служи мисе задушнице, онда jе потпуно jасно да и православна црква има право да на свом поседу спроводи своjа правила понашања. Колико знам, слична jе ситуациjа и у многим државама широм света у коjима jе црква одвоjена од државе.
Можда ће хрватски министар бранитеља на скорашњем приjему „замолити” новог митрополита загребачко-љубљанског Порфириjа да по субординациjи, зарад мира у кући ниже свештенство не прави проблеме око „ситница” као шибенски протоjереj Ђурђевић, као што jе урадио и његов претходник, благопочивши Јован, али моjе симпатиjе ће свакако бити на страни шибенског пароха, не због тога што не дозвољава хрватским ветеранима из рата деведесетих да се по државном протоколу сахрањуjу на православном гробљу као „издаjицама српства и православља”, већ због тога што jе у праву.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

Свештеници у логору „Даница“ код Копривнице

Страдање српског православног свештенства у НДХ