„Пожељно бити против Срба“

Праг — Бивши изасланик УН током рата у БиХ Торвалд Столтенберг каже да jе тада за дипломате било боље да буду против Срба, да би избегли критике и били прихваћени.

„Од првог дана рата знао сам да, ако желите да буде у потпуности прихваћени, односно да избегнете критике, требало jе да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима“, рекао jе Столтенберг у интервjуу Радиjу Слободна Европа 20 година после почетка тог рата.

Они коjи су, попут њега, подржавали jедну или другу страну „на основу конкретног развоjа догађаjа на терену,“били су изложени жестоким критикама, додао jе.
Столтенберг, коjи jе због жеље да буде непристрасан критикован да jе просрпски ориjентисан, каже да jе на краjу био принуђен да уместо српског, коjи jе научио током дипломатске службе у Београду, у преговорима користи енглески. Замерано му jе што, када говори српско-хрватски jезик, превише користи српску вариjанту, а премало хрватску.

„Тачниjе, да jе моj акценат превише српски. Због тога сам наставио да користим енглески, тако да ми знање српско-хрватског jезика ниjе много помогло у преговорима“, рекао jе. Столтенберг jе истакао да ни тада ниjе желео – као ни сад – да буде судиjа, већ да као изасланик УН допринесе заустављању рата.

По његовом мишљењу, мировни план из 1993. године био jе повољниjи за Бошњаке од Деjтонског споразума, али су га они одбили на сугестиjу САД.

О улози Сjедињених Држава, Столтенберг jе рекао су „своjевремено отежале постизање договора“. Столтенберг jе обjаснио да се наjпре надао да ће се САД много раниjе укључити у преговоре, али да jе уважио одговор тадашњег америчког председника Клинтона да jе то европско питање.
„Сматрао сам да jе то коректан приступ. Међутим, САД се нису у потпуности повукле из те региjе, већ су стаjале са стране и давале инструкциjе некима од учесника, што jе, заправо, веома отежавало постизање договора“, указао jе бивши норвешки министар.

Столтенберг jе подсетио да су лорд Овен, као представник ЕУ, и он, у име УН, успели да у jесен 1993. године издеjствуjу усмени пристанак све три стране на мировни споразум, али да су представници Бошњака потом саопштили да не могу да прихвате таj документ, jер су их тако саветовале америчке власти.

„Као разлог jе наведено да би веома мала териториjа припала Бошњацима. Наиме, према споразуму jе било предвиђено да добиjу 33,3 процента териториjе. Данас, после Деjтона, у суштини контролишу између 26 и 28 одсто земље. Споразумом из 1993. било jе предвиђено стварање три jединице унутар БиХ – бошњачке, српске и хрватске.“

По његовим речима, разлика између предлога споразума из 1993. и Деjтона, од коjих ниjедан ниjе савршен, jесте у томе што jе рат траjао две године дуже. У том периоду jе убиjено на хиљаде људи, а на десетине хиљаде их jе избегло.

На питање како наћи излаз из садашње ситуациjе, будући да jе БИХ jош у великоj мери подељена по етничким линиjама и као држава нефункционална, Столтенберг jе рекао да одлуке о животу у миру треба да доносе људи у БИХ, а не било ко други, укључуjући САД.

„Ја сам уверен да ће сва ова питања бити решена и то без рата. Сматрам да ситуациjа у БиХ ниjе наjопасниjа на Балкану. Много сам забринутиjи због стања на Косову“, закључио jе он, не образлажући детаљниjе своj став о покраjини.

Извор: B92