“Poželjno biti protiv Srba”

Datum objave: petak, 20 aprila, 2012
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

stoltenberg.jpg

Prag — Bivši izaslanik UN tokom rata u BiH Torvald Stoltenberg kaže da je tada za diplomate bilo bolje da budu protiv Srba, da bi izbegli kritike i bili prihvaćeni.

“Od prvog dana rata znao sam da, ako želite da bude u potpunosti prihvaćeni, odnosno da izbegnete kritike, trebalo je da budete protiv Srba, podržavate Bošnjake i gledate kroz prste Hrvatima”, rekao je Stoltenberg u intervjuu Radiju Slobodna Evropa 20 godina posle početka tog rata.

Oni koji su, poput njega, podržavali jednu ili drugu stranu “na osnovu konkretnog razvoja događaja na terenu,”bili su izloženi žestokim kritikama, dodao je.
Stoltenberg, koji je zbog želje da bude nepristrasan kritikovan da je prosrpski orijentisan, kaže da je na kraju bio prinuđen da umesto srpskog, koji je naučio tokom diplomatske službe u Beogradu, u pregovorima koristi engleski. Zamerano mu je što, kada govori srpsko-hrvatski jezik, previše koristi srpsku varijantu, a premalo hrvatsku.

“Tačnije, da je moj akcenat previše srpski. Zbog toga sam nastavio da koristim engleski, tako da mi znanje srpsko-hrvatskog jezika nije mnogo pomoglo u pregovorima”, rekao je. Stoltenberg je istakao da ni tada nije želeo – kao ni sad – da bude sudija, već da kao izaslanik UN doprinese zaustavljanju rata.

Po njegovom mišljenju, mirovni plan iz 1993. godine bio je povoljniji za Bošnjake od Dejtonskog sporazuma, ali su ga oni odbili na sugestiju SAD.

O ulozi Sjedinjenih Država, Stoltenberg je rekao su “svojevremeno otežale postizanje dogovora”. Stoltenberg je objasnio da se najpre nadao da će se SAD mnogo ranije uključiti u pregovore, ali da je uvažio odgovor tadašnjeg američkog predsednika Klintona da je to evropsko pitanje.
“Smatrao sam da je to korektan pristup. Međutim, SAD se nisu u potpunosti povukle iz te regije, već su stajale sa strane i davale instrukcije nekima od učesnika, što je, zapravo, veoma otežavalo postizanje dogovora”, ukazao je bivši norveški ministar.

Stoltenberg je podsetio da su lord Oven, kao predstavnik EU, i on, u ime UN, uspeli da u jesen 1993. godine izdejstvuju usmeni pristanak sve tri strane na mirovni sporazum, ali da su predstavnici Bošnjaka potom saopštili da ne mogu da prihvate taj dokument, jer su ih tako savetovale američke vlasti.

“Kao razlog je navedeno da bi veoma mala teritorija pripala Bošnjacima. Naime, prema sporazumu je bilo predviđeno da dobiju 33,3 procenta teritorije. Danas, posle Dejtona, u suštini kontrolišu između 26 i 28 odsto zemlje. Sporazumom iz 1993. bilo je predviđeno stvaranje tri jedinice unutar BiH – bošnjačke, srpske i hrvatske.”

Po njegovim rečima, razlika između predloga sporazuma iz 1993. i Dejtona, od kojih nijedan nije savršen, jeste u tome što je rat trajao dve godine duže. U tom periodu je ubijeno na hiljade ljudi, a na desetine hiljade ih je izbeglo.

Na pitanje kako naći izlaz iz sadašnje situacije, budući da je BIH još u velikoj meri podeljena po etničkim linijama i kao država nefunkcionalna, Stoltenberg je rekao da odluke o životu u miru treba da donose ljudi u BIH, a ne bilo ko drugi, uključujući SAD.

“Ja sam uveren da će sva ova pitanja biti rešena i to bez rata. Smatram da situacija u BiH nije najopasnija na Balkanu. Mnogo sam zabrinutiji zbog stanja na Kosovu”, zaključio je on, ne obrazlažući detaljnije svoj stav o pokrajini.

 

Izvor: B92




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top