POVRATAK SRBISTICI ŽIVOTNO PITANjE

U Banjoj Luci održan simpozijum na temu Srbistika i strane filologije

Srbistika je obnovljena na naučnom planu i sada predstoji da njena rješenja i ideje prodru u prosvjetu, kulturu i javnu svijest, rekao je profesor banjalučkog Filološkog fakulteta Duško Peulja.

„Kod svih treba da preovladava stanovište da povratak srbistici i odbrana srpskog jezika nije deklarativna stvar, već životno pitanje“, rekao je Peulja na simpozijumu „Srbistika i strane filologije“, koji je održan danas u Banjaluci.

On je istakao da je u svemu tome naučnim institucijama neophodna podrška političkih institucija.

„Ako ne sačuvamo jezik neće biti ni nas. Loša iskustva iz prošlosti nas uče da se prema svemu tome moramo drugačije odnositi“, poručio je Peulja.

On kaže da se u srbistici insistira da sva rješenja moraju biti utemeljena na nauci, jer u suprotnom činimo više štete nego koristi.

Profesor novosadskog Univerziteta u penziji Petar Milosavljević smatra da je je osnova svih nesreća koje su Srbi doživjeli u tome što su stvaranjem Jugoslavije napustili svoj filološki, nacionalni program i prihvatili tuđe.

„Da bi smo izašli iz takve situacije kao narod treba da se vratimo svojoj filološkoj tradiciji, onoj koja je ustanovljena u 19. veku, najviše na angažovanje Vuka Stefanovića Karadžića i evropskim principima“, istakao je Milosavljević.

On kaže da je glavni cilj obnova srbistike i njeno vraćanje u sistem evropskih filologija, što će za posljedicu imati vraćanje srpskog naroda u sistem drugih evropskih naroda.

Profesor beogradskog Filološkog fakulteta Radmilo Marojević poručio je da preimenovane korekcije pravopisa ne bi trebalo smatrati posebnim jezicima, dodajući da je sadašnji takozvani hrvatski književni jezik u suštini zapadna ili zagrebačka varijanta srpskog književnog jezika.

„Oni koji hoće da koriste te druge termine, neka ih koriste dok budu mogli, ali mi nikada ne bi trebalo da koristimo drugačiji naziv osim srpski jezik“, rekao je Marojević.

On je dodao da je srpski jezik štokavski dijalekt i da treba uspostaviti koncepciju Vuka Stefanovića Karadžića, koja je naučno utemeljena i koju niko u njegovo vrijeme nije osporavao.

Kada je u pitanju pismo, kaže Marojević, stvari su malo složenije, podsjetivši da su Sloveni, dobijanjem nove ćirilometodijevske pismenosti, imali dva pisma – najprije glagoljicu, a potom i ćirilicu.

„Srbi su sticajem okolnosti imali ta dva pisma. Ne treba zaboraviti da je ćirilica duhovna vertikala koju Srbi treba da njeguju i vaspostavljaju šire, ali da se ne smije reći da nije srpsko ono što je napisano latinicom. Treba znati da to nije nikakva `gajevica` ili bilo kakvo hrvatsko pismo, već srpsko“, rekao je Marojević.

Profesor na banjalučkom Univerzitetu Mirjana Vlaisavljević smatra da srbistika nije autohtono srpsko učenje, već da je nastala kao produkt srbomrskog habzurgizma, čije je učenje potpisano pod imenom Vuka Stefanovića Karadžića.

Dekan banjalučkog Filološkog fakulteta Mladenko Sadžak rekao je da je cilj simpozijuma da se „nauka vrati nauci“.

On kaže da je ovaj skup posvećen pitanjima u vezi sa naučnim principima na kojima je srbistika zasnovana, na njen status i perspektive.

Simpozijumu su prisustvovali predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović, pomoćnik ministra za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje Srpske Radmila Kocić, te generalni konzul Srbije u Banjaluci Vladimir Nikolić.

Izvor: 

Vezane vijesti:

Ćirilica – i kao trebinjska posebnost – Jadovno 1941.

PREDLOŽEN ZAKON O ZAŠTITI ĆIRILICE – Jadovno 1941.

Dr. Fajgelj – Osam zabluda o ćirilici – Jadovno 1941.

Ćirilica – čir na dvanaestopalačnom crevu hrvatskih …

DISKRIMINACIJA ĆIRILICE – Jadovno 1941.