Повео војску на брата

Поглед на Подгорицу и Љешкопоље гдjе се наводно, одиграла битка између браће Црноjевића

Чим се потурчио и султан га поставио за управитеља Скадарског санџаката, Скендер-бег jе заумио да освоjи Црну Гору и преотме власт брату Ђурађу.

Ђу­ра­ђа Цр­но­jе­ви­ћа jе на пре­сто­лу на­сли­jе­дио Сте­фан Цр­но­jе­вић, мла­ђи брат, од­но­сно наjмлађи син Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа. Он jе са­мо фор­мал­но упра­вљао Гор­њом Зе­том све до 1499. го­ди­не ка­да га jе ска­дар­ски сан­џак-бег Фе­риз па­ша, за­ро­био и утам­ни­чио, па jе та­ко Гор­ња Зета, од­но­сно Цр­на Го­ра и фор­мал­но из­гу­би­ла са­мо­стал­ност и при­по­jе­на Ска­дар­ском санџакату.

– По при­ли­ци – сма­тра исто­ри­чар про­фе­сор Пре­драг Ву­кић – Сте­фан Цр­но­jе­вић jе ипак убр­зо осло­бо­ђен, за­мо­на­шио се и из­гле­да не­ду­го по­том као мо­нах и умро у ма­на­сти­ру Вра­њи­ни.

Суд­би­на сред­њег си­на Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа, Стан­ка или Ста­ни­ше, за­слу­жу­jе – по ми­шље­њу истори­ча­ра Ву­ки­ћа – по­себ­ну па­жњу.

– Иван Цр­но­jе­вић jе пре­ма на­род­ном пре­да­њу, али и пре­ма не­ким исто­риj­ским до­ку­мен­ти­ма, не­гдjе при кра­jу сво­jе вла­да­ви­не, по при­ли­ци 1485. го­ди­не, у знак по­што­ва­ња и ло­jал­но­сти, упутио свог сред­њег си­на у Ца­ри­град да као та­лац дво­ри тур­ског сул­та­на. Он jе ту из­у­чио високе воj­не шко­ле. Кад jе при­мио ислам, ни­jе по­у­зда­но по­зна­то, да ли док му jе jош отац био жив или ка­сни­jе, али jе си­гур­но да jе том при­ли­ком до­био име Скен­дер-бег.

По пре­да­њу, ма­да за то не­ма твр­дих исто­риj­ских до­ка­за, он jе од­мах по­што jе пре­шао у ислам же­лио да осво­jи Цр­ну Го­ру и пре­от­ме власт ста­ри­jем бра­ту Ђур­ђу. Пре­да­ње ве­ли да jе он чак и воj­ску по­вео на бра­та, али jе, на­вод­но до­жи­вио по­раз у су­ко­бу са ње­го­вом воj­ском до ко­jег jе, то­бож, до­шло у Ље­шко­по­љу…

Стан­ко Цр­но­jе­вић се, опет по пре­да­њу, од­мах по­што се по­тур­чио на­ста­нио у се­лу Бу­ша­те код Ска­дра, ко­jе и да­нас по­сто­jи. По том се­лу су се ње­го­ви по­том­ци, од­но­сно по­том­ци тог исламини­зи­ра­ног огран­ка ло­зе Цр­но­jе­ви­ћа, про­зва­ли Бу­ша­тли­jе:

– Го­ди­не 1514. сул­тан jе но­во­пе­че­ног Скен­дер-бе­га по­ста­вио за цр­но­гор­ског сан­џак-бе­га. По­што jе про­стор ста­ре Цр­не Го­ре, на­кон па­да под тур­ску власт 1499. го­ди­не, ушао у са­став Скадарског сан­џа­ка­та, са сjе­ди­штем у Ска­дру, сул­тан 1514. осни­ва Цр­но­гор­ски сан­џа­кат, као по­себ­ну ад­ми­ни­стра­тив­ну jе­ди­ни­цу са сjе­ди­штем на Жа­бља­ку Цр­но­jе­ви­ћа и за ње­го­вог управите­ља име­ну­jе Скен­дер-бе­га Цр­но­jе­ви­ћа – Бу­ша­тли­jу – ве­ли Пре­драг Ву­кић.

Ње­гош о Стан­ку

Исто­ри­jа ни­гдjе не спо­ми­ње ту „ље­шко­пољ­ску бит­ку” бра­ће Цр­но­jе­ви­ћа, али jе Ње­гош опjе­вао у „Гор­ском ви­jен­цу”, у jед­ном од на­род­них ко­ла, у ко­jем jе из­ра­зио и своj лич­ни став пре­ма чи­ну Стан­ка Цр­но­jе­ви­ћа што jе, у ства­ри, би­ла по­ру­ка своj „бра­ћи по­ту­р­че­ноj „из гла­ве ци­jе­ла народа”:
„Љу­та кле­тва па­де на из­ро­да!
Про­кле ма­ти од не­во­ље си­на,
те кње­ги­ња Иван­бе­го­ви­ца,
про­кле Ма­ра свог си­на Ста­ни­шу,
про­гри­зе jоj си­су у по­са­ње,
раj­ско пи­ће про­су у ње­дри­ма.
Сти­же ђе­цу ро­ди­тељ­ска кле­тва!
Ста­ни­ша jе образ оцр­нио,
по­ху­лио на вjе­ру Хри­сто­ву,
на jу­нач­ко пле­ме Цр­но­jе­во,
обу­ка се у вjе­ру крв­нич­ку
и брат­ске jе кр­ви ожед­нио,
Грд­не тр­ске по­врх Ље­шко­по­ља:
два се бра­та бо­ре око вjе­ре,
а око њих хи­ља­де рат­ни­ках!
Сти­же си­на ма­те­ри­на кле­тва,
по­ги­бе му воj­ска сва­ко­ли­ка;
бjе­жи Стан­ко управ Ба­jа­зи­ту,
да с њим jе­де ма­џар­ске но­со­ве.
О гни­jе­здо jу­нач­ке сво­бо­де,
че­сто ли те бог на­гле­да оком,
мно­го ли си му­ке пре­ни­jе­ло,
мно­ге ли те че­ка­jу по­бjе­де!“

Сjу­тра: СТАН­КА ЈЕ ЗА­МЕ­ЛО ВРИ­ЈЕ­МЕ

Извор: Дан

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV