Поуке јерменске резолуције

Др Зоран Миливојевић*

Aналитичке и медијске реакције на резолуцију немачког Бундестага којом се осуђује геноцид Турске над Јерменима 1915. у највећој мери су концентрисане на немачко-турске билатералне односе и могуће понашање турског председника Ердогана у контексту избегличке кризе и даљих односа Турске и ЕУ. Међутим, резолуција има далеко шире политичко значење.

Водећа немачка странка ЦДУ овом резолуцијом, као њен предлагач, потврдила је доследност политичког става и стратешког опредељења у важном питању за положај земље и њену даљу политику. То је учинила у деликатним политичким условима: индиректним резервама неких политичких структура и извршне власти, уз одсустvo на гласању шефа странке и канцеларке Меркел, вицеканцелара Габријела и министра иностраних послова Штајнмајера; уз одолевање политичким  притисцима Турске и претњама различитих врста на саме посланике, укључујући и оне физичког карактера, о којима је, после успешног изгласавања резолуције, јавно говорио председник Бундестага. Квалитет више наведеној политичкој доследности представља чињеница да је резолуција искоришћена и за самокритику и отклон од постављања Немачке у време геноцида која га је тада из познатих стратешко-­политичких разлога практично подржала. У овом контексту, политички капиталну чињеницу представља у суштини једногласно усвајање резолуције (по један против и уздржан), чиме је Бундестаг потврдио своју неприкосновену политичку позицију у немачком политичком систему и супрематију законодавне у односу на извршну власт, што је аксиом демократског парламентарног система.

На спољном плану, јерменска резолуција Бундестага је на препознатљив начин успоставила доњу границу уцењивачког капацитета Ердогана поводом избеглица, како у односу нa саму Немачку и њену спољнополитичку позицију, тако и ЕУ. Ово је посебно важно, јер јерменска резолуција показује да немачка политичка елита није спремна да се од­рекне норми и стандарда који се тичу људских права, демократских принци­па и ставова који чине демократско по­литичко биће ове државе, али и саме ЕУ. С друге стране, Немачка се придру­жила водећим западним државама и демократијама, с изузетком САД, у осу­ди доказаног геноцида Турске, државе кандидата, која политичким циљем да приступи ЕУ претендује на демократ­ске вредности и стандарде у домену људских права и владавине права.

У контексту стратешког циља који заступа Влада Србије, поменута одлука немачког Бундестага је посебно важна. Њоме се потврђује доследност полити­ке која се, преко Бундестага, на влада­јућем политичком нивоу у Немачкој, пројектује према Србији. То се већ показало кључним у време отварања приступних преговора ЕУ са Србијом 2013/14, а нарочито током дефиниса­ња Преговарачог оквира за преговоре и ставова о нормализацији односа Бе­оград–Приштина. Тада је, подсетимо, став Бундестага, исказан у познатих се­дам тачака и око поглавља 35, био једи­но политички релевантан за позитив­не политичке одлуке Немачке и њену извршну власт којима је процес при­ступања отворен. То се показује и са­да, на примеру хрватских условљава­ња. Јер, уверен сам да ником озбиљном није спорно да је немачки утицај на Хр­ватску био одлучујући и да је омогућио, будућим отварањем нових поглавља, наставак динамике у процесу српских приступних преговора с ЕУ, а у коме је, били смо сведоци, Бундестаг и овог пу­та имао кључну улогу. На то, дакле, тре­ба рачунати и убудуће.

*Дипломата у пензији

Извор: ПОЛИТИКА, четвртак 09 јун 2016., стр. 24

Везане вијести:

Немци потврдили геноцид над Јерменима, Турци негирају

Немци признају геноцид Турака над Јерменима, Ердоган љут!

Јерменима су одузели Арарат, Србима Косово: Сјећање на …

Задужбина Јермена: Како су православна браћа одбила да …

Џорџ Клуни предводио марш за жртве геноцида у Јерменији …